Народна скупштина

СТРАНА 434

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1898 ГОДИНУ

ималп и они иста права да траже да им се врагц из државне благајне оно, што ми хоћемо да ноклонимо Минху, јер п но властпчар нема права на увоз вуне. То шу лраво не даје нп продужена повластида а ни ранија новластпца, а терети га злкон о општој царпнској тарпфи; према овоме свему ја држим да је овај предлог штетан по државие фипансије и по државпе пнтересе, п ја могу да се прцдружим предлогу Дпмовпћа, да га потпомогпем у томе, да се оваЈ предлог као штетап одбнје јер он засеца у интересе наше државе, а ту је у пигању сума од 60.900 дин., која се не може тако олако да нређе и да се одбаци, кад пред собом имамо тешке финансиске невоље у нагаој земљи. Министар нар. привреде, Раша Милошевић — Доцустите, господо, да и ја само неколико речи кажем у оправдање предлога, који сам имао част да подпесем Народној Скупштини. Нре свега морам рећи, да је доисга жалосно, кад људи из оне околине, где се налазп та фабрнка Минхова протествују протпв оваквог предлога. Ја зиам врло добро, а мислим да ми пп г. Дпмовић неће сиорити то моје тврђење, да је у почетку првих година постојања саме Минхове фабрике, г. Дпмовпћ имао доброту, да буде чак п продавац тнх тканпна фабрике; у онште узето: односн пзмеђу њега и Мннха били су врло добрп. Од куда ли је то да после 10 год. жпвота г. Дпмовпћ војује протпв ове фабрике, за коју је у ирво време сматрао, да је врло корисна установа?! Може биги да је томе узрок тај, што се Мпнх покварио, или можда постоје другп узроцп, који су г. Дпмовића нагнали, да се држп оваквог мишљења о такој једној установи И један и другп узрок, ако би постојалп, морали би нам бити врло немплп, јер би мог.ш може бити утицати на рад ове наше фабрике, којој оволик) пажње поклањамо само, да бисмо је одржали п унЈпредили. Ја бпх са овога места имао узрока да жалпм у толико више, гато је фактпчки прнзнато, да једна таква установа у својој околини доноси само добро. Са тога уверења, које је п у народу појаче утвр ђепо, свакп крај наше земље отима се да има ма какву привредну установу; то је једна добра страиа наших људп, јер је то управо пзвор, за привредну радну снагу у околини, где се таква установа сгвори. Разуме се, да су се и сами грађанп из околппе варопш Параћина радова.ш, сви кад је заснована таква фабрика и по мом мишљењу пемају ни сад разлога да се они срде на такву јелну установу. Господин Димовић тврди како је та фабрпка само од штете за ту околину, како су нрестале трговине, које су вођене са вуном, како са; нема тих трговаца, којп су пређе бпли, како чак нн трговци из Сарајева и других вароши пз иностранства не долазе сад и у онште да је настало рђаво стање у трговинп с вуном у околпш: Параћина. Дозволпћете ми г. Димовићу, да ја овај појав протумачим са другог, мога гледишта, и да иокажом да му не вредп иршшсивати узроке, који ге не изазпвају. Ја држпм, госнодо, да бага то, гато не долазе странп трговци да купују вупу, баш то, што нема трговаца иосреднпка нп у самом Параћпну да купују вуиу; да баш то п јесте знав, да Минх купује н троши вуну из тамошње околнне. Кад тога не бп било, кад би вуне било у сувишку, њој би се морао тражпти н пови куиац, на ма и Минх и сви други, снречавали долазак таквога. То ће бар бити јасно г. Днмовпћу. Ја могу да гвр дим да, догод је држава имала потребе, да набавља већу количнну тканина за војску, да је дотле била појачана куповина нагае вуне. Годипе 1889 илн 1890 сам Минх куино је око 180.000 кила вуне; то се може најлакшим путем доказатн а то ни г. Димовићу као човеку пз околине, којп се, како вндпм, интересује овим послом, неће бити непознато. Доцније, како му је кад била нотреба, он је куповао, кад већу кад мању колнчпиу вуне. Прогале годнпе није купио вшие од 60.000 кила за то, што ткаинпе нн самој државн ннсу бнле потребпе у оноликој количинп, као пре тога, а за тпм је било н другнх узрока. Чим би се дакле, створиле повољне околностп, нема сумње да бп Минх развпо фабрикацпју својих тканнна н том нриликом, ио себи се разуме, да би јаче ночела куновнна вуне из ближе п иодаље околипе, у којој се фабрика палази. Шго Минх и сад не купује сву количину вуне, која му је потребна,

то нпје његова кривица. Кривпца је у нсколико до саме наше вуне, до каквоће њене, јер она нема оне еластичности, која се захтева за трајаганије тканине, за боља, фнпија ткива. Ви сви знате пз искуства, да је тканина откана од наше вупе, веома оштра, да нема оне гипкости, брже се крза, него ли тканнна од финпје вуне. То је натерало и само минпстарство војно, да при поручпвању и лпферовању ткап па пз његове фабрике захтева да се 50 од сто бпље вуне, које мп у земљи немамо, меша са вуном нашом. Ви знаге, нарочито то нараћинци треба и морају да знају, да кад год се припрема вуна за ткаиине за војну нотребу, да свагда том прпликом мпнистарство војно изашиље нарочнту комиепју од стручних л.удн, пред чнјим се очима, у чијем се нрпсуству меша — мелира — вупа, п тиме се исиуњује онај услов, којије минпстарство војно ставило у уговор о лпферовању вупе, односно мешавпне наше н стране вупе. Ја сам пмао прилике да, као члан једне комиспје, обиђем Минхову флбрику, да впдим какву вуну тај човек има, и ја, господо, одбијам овде на најсвечанпјп начин, да он употребљује вуну од старог одела вупеног: то, господо, не стојп, он то никад не употробљава. Он употребљује само вуну од оваца, а никако расчешљане тканине т. з. „шодп" од старих дроњака. Дакле узрок, зашто он мора да увозн вуну п са стране, то је сам захтев наше државе, а други лежн, госнодо, и у нашим навпкама у томе: што мн нећемо да трбшимо тканипе, које су нзаткане само од наше вуне. Једини је наш сеоски сгалеж и делом занатлискн сталеж, који трогаи и то сукно, које се цронзводн махом од наше вуне и он га за то и израђује еасвим од наше вуне, јер нема разлога да вуну скунље са страие довози и да замењује јевтинију вуну са скупљом вуном. У тежњи војне управе и грађана, да обију бољу и трајнију тканнну, једини је разлог, зашто он мора да увози скупљу вуну са стране. Кад би наше навике биле другчије, кад би мн сви хгелп да се оденемо вуном наше српске стоке, опда нема сумње, да Минх фактччии не би пмао потребе да увозп бољу вуну, али кад су наше навике и нотребе таке, да тражимо тканнне од вуне какве у земљи немамо, оида разуме со, ако хоће да опстане као фабрпкант, мора да задовољн тражњу, нотрошњу, и у коликоћи и у каквоћп у какој се она јавља. Ја сам овим, иадам се, објаснио, зашто ои мора да увози ту вуну, сад остаје да неколнко речи кажем о цени тканина, које он лиферује за војску. Дена, коју одређује комнсија овии ткнвцма, које Минх лнферује министарству војном, та цена је средња цена те врсге тканина ва страннм ппјацама, коју прибпра миннстарство војно на разнпм иијацама, и тим средњим ценама додаје се још до нетнајесг процената, као један впшак, један добптак за унаиређење рада н колпко толико лакгае такмичење са том врстом пндустрпје, која у суседству бурно напредује развпјана годинама н врло подеснпм условима. Скупштина, која је вотпрала тај закон , учинила је ту иомоћ увиђајући тешкоће, које га очекују у иредузећу, н за то му је, у нрнлог његовог иредузећа, дала тај вишак преко оних цени, по којима бц други лиферанти могли да дају минпстарству војном ове нсте тканнне, Комнснја, која одређује ту цену ткапнна, има, разуме се, у виду све околности и услове од којнх зависи одређнвање такве једпе цене, на је такве околности имала у пнду п односпо плаћања царнне. Кад је при одређнвању цене тканнна за ногребу министарства војног била оншта тарифа, по којој се није ништа плаћало на увозу вуне, тада је и цена могла биги мања, чим је царина на вуну ударена, морала се и.1и се мора и ова новећати, ако се хоће да фабрикант пма свој већ признаги му ироцент на потпомагање. Вуна, што је са свим природно, што је са економног гледишта са свим оправдано, као спровина, са свпм је потребно бпло, да се ослободи, и ретко се дешавало у царинској тарифп да се вуна оитерећавала. И она је била и по нашој тарифи царннској ослобођена, иа и у овој је ослобођена, а што је мало иред том била оптерећена, то су дпктовали обзири, које немам нотребе да вам овде набрајам.