Народна скупштина

41 САСТАНАК - 27 ЈУДА

СТРАНА 439

не са тако великим и неодређеним бројем часова. Док се у другим земљама покреће раднпчко питање, да се смањи број часова у фабрикама у итересу здравља раденика, и уређује се на тај начин, да се не ексилоатише снага раденика, дотле о нашим радницима нпко не водп рачуна, већ проиадају, и з.| кр - <о време ни вите ни мање, но плаћају — смрћу. Милан Ђурић — Ја имам да исправим наводс пошто ваног мога друга н прнјатеља Димовића, који у своле говору рече, како се чуди, да један православни свештеник излазп овде нред Скуиштнну п као мнлосрднп Самарјаннп брапп овде једног Израиља. Ја имам на то да одговорим моме другу, ла као хрпшћанин, а по речима Мојспјевим „да свакн човек љубн блнжњег свога као самог себе", ја сам чпнно своју дужност п пспупно божју зановест, а кад не бп то чинпо, ја не би испунио своју дужност. Ја идем још даље, држећп се онога, шта је казао божји снн: да је Бог сгворио човека по образу и нодобпју своме, п онда ја не смем да имам мрзости на спрам једног човека, кога је не само Бог створио по образу и подобију своме, него и који иЈпуњава, као честит грађаннн, све обавезе у својој земљи, тим пре не смем да га мрзпм, као човек, који проповедам идсју човечанску и мпсли п благослов јеванђелски. Сад имам да кажем ово, да фабрика ћебета у Ужнцу пије убијена од фабрике у Параћину. Ја сам казао, да је тај човек Стојан Поиовпћ бпо сиромашап, да нпје пмао довољно каиитала, и да га је држава номагала и заштићавала, па по што ннје могао да пздржп у том послу, јер је био прпнуђен да нспуни своје обавезе према креднторнма, го је он уступно своју фабрику ћебета, фабрици Минховој у Параћину, којн иу јо за то нлатио часно и ноштено, и овај је онда исплатно евоје дугове. Све остало, што је казао господпн иосланнк параћииски, ја нећу о томе да говорпм, јер мислим да је свакп дошао овде да говори но своме убеђењу. Ја овде нисам говорпо о лпчностима, ннти ћу о томе да говорнм, јер личностн за мене пе иостоје, већ сам говорио о помагању српске индустрије, јер без номоћи народне прнвреде и без номоћи индустрпјалца, не можс бити, нити сп може зампслити. То је што сам имао да кажем. Никодије Милетић — Нпсам пп мпслно да тражпм понова реч у овом питању, јер сви досадашњи посланнцн нису нзнелн јаче разлоге, да побију оно, што сам ја у свом говору изнео. Ја у своме говору ннсам бпо једпостран, нити сам узимао у претрес ноједине лнчноети Нли нападао пндустрпју, ја сам о питању говорио пачелно са финанснског гледнгата и казао сам да нема оиравданих разлога да се гата учипп протнв закона о царинској тарифи. Дакае, као гато кажем ни .једли разлог до сада није изнесен тако јак, који бп могао да потнсне оно, што сам ја са законом у руци доказао, да је држава бпла у нраву да му ово наплати и да ово није нпгата друго него поклон, којн износи суму од С0.000 дин. и који се предлогом тражи да му дамо Али, кад је г. министар привреде одмах у почетку свога говора био онако галантан са нзразима и кад је налазио за нужно да бацп огатре нрекоре не само г. Димовнћу него да закачи и мене као меп.тана варогаи Параћпна и рекао, да се чудп, како ми да говорнмо иротив пидутрије и протпв Минха, и да му је то пеобјашњпво, на мпсли, да Је то пз обзира личне и сумњиве ирироде; мени је дужност, да то одбијем одлучно и иајодсуднпје од себе. Никада апсолутно никаквих рачуна са Минхом нмао ннсам, нити је пак он чинно гато протпв мене. За рачуие у но гледу трговине никад не могу да се сукобнм с њим. Дакле, личних рачуна немам, да бп се могао сукобити с њпм на ма каквој тачци и по томе отпада неоснован навод министра народне привреде. Шта више и сама интерпелацпја, коју сам упутио на г. мивисфа унутр. дела, и која ае односи па рад овог иовластпчара није потекла из лпчнпх ситннчарских разлога, већ ме је на то нагаала веаика невоља, коју трпи грађанство из околине фабрике све од иостанка ове установе. Дакле, одма је и било ирилпке и иовода, да се протесгвује иротив онога

што повластичар не би требао да чини и шго нема права да чини, али ја опет, као грађанпн, у колнко сам ценио ову установу,ја сам пзбегавао увек, да лнчно суделујем у ономе, што бн могло да се рђаво тумачп као нерасиоложење према тој лнчностн и установи и шго би могло да доприноси, да се тој установи поткопава корен или основа. Дакле, главна је ствар да ннкад нншта лично нисам нмао и према томе, мепи је жао, што је миннстар био онако галантан и неираведан мп прекор учииио, да код мене као мештапнна у Параћину овако мишљење потиче из сумњпвпх ог'зира, који код мене никако не иостоје. Жао мн је, пгго се баш с протпвне стране може пре иосумњатп у тако гато, јер било је нрплпка да увек прн лиферацијама ц пзвозима те фабрике, увек, када су та иптања покренута била од прнватних лпца нлн од стране државе, налазило се начина, да се другим путем уравиа земљиште и да се свршп онако, као гато је желео г. Минх, п с погледом на такпе случајеве,ја мислнм да имам впгае права да суми.ам да овај иачрпотизам за пндустрнју нотиче из суме од 60 000 д. пре, него нз чистог убеђења, али ја то нећу да кажем него ое ограђујем од тога. (Жагор). Ја имам право да иосумњам, алн нећу то да кажем да то потиче баш код оних људи, којп ово заступају, као што су то нека госиода нама нребацивала нарочито г. мнп. привреде п г. Риста Поповић. Жао ми је у толико впше на г. Р. Поповића, што пзврће н изопачава моје речи. Он каже, да сам ја рекао да је Мпнх прост ншекулант. Госиодо ! Ја сам се ограничио да говорим у ошпте о односу наспрам повластпчара и насирам државе и о праву, да ли он има ирава да тражи да му се ово вратп илн не, од стране личног напада на Минха ја сам се одмах оградио у мом говору п казао, нећу да пспитујем да ли је то радно Минх или другп; ја дакле, ннсам казао, да је он само прост шпекулант. Г. Рпста иде даље истпм путем као н г. мнппстар иривреде, п каже да пма спгних локалних разлога; ако он то цени према свом личном нскуству, то је друга ствар, алп према мени не може то да прпмени. Ја сам иознавао те прилпке и околности, знам шта се догађа у тој фабрицп н за то сам налазио за нужио да упознам Скуиштиау с тпм стањем. Дакле, толпко хоћу да кажем, да ни један до сад разлог нпје изашао против мог разлога, да је против закона не 1ито од њега отето, него да је потпуно морао бити правилно примењен закон над фабрпкантом Мпнхом н за то је право да он илати држави а не да се огатетп државпа благајпа са 60.000 динара, које није мала сума, да бп је могли жртвовати на овакву једиу ствар. Напоменуло се да ће овом сумом да се доведе у питању оистанак саме фабрике ; то не стојч. Фабрика располаже данас са приличнпм капиталом од неколпко милнопа. Цеиећп то пнтање да ли је оправдано наше тпрђење, да каиитал фабрнке стојп боље но гато се зампшља, треба да погледамо у прошлост и обрачунамо прпходе, које је Мннх од повластпце имао, од којих је и капнтал наиравпо. На првом месту, да бацнмо поглед на непосредну порезу, коју за 10 годнна није плаћао, па за тим на све оно, што је он морао за фабрику увозити. И, кад би морао да плаћа увозиу царину, колико би та сума укупно нзпела У Ја држпм да према овоме јасно је, да повластичар има иовољне услове за оистанак у земљи тпм пре, пгго је још у могућности да на 5 кнлометара даљине, може да набавља и сировнну н горпво за фабрику, као плјнужипје нредмете за рад, а тако исто н ноложај саме фабрпке на таком јеместу, да условљава опетанак, н онда нема збора да је у рђавпјем, крнтнчннјем положају од других фабриканата, но је на против у бољем ноложају, па чак и за набавку раденнка, јер ови не зарађују по трн до четири дпнара на дан, него 4 — 5 дннара иедељно, а има раденика, раз.ме се према раду, који зарађују мало внгае, али главни радпнцн, који могу да зараде впше, пнсу наши него са стране доведени пз Ческе. Дакле, наши раденнцн ограниченн су само на нпже радове, који дају врло малу надиицу. Дакле све то иде у прилог онога, да он добро стоји, и да је корнстећи се повластицом направио добар н јак капитал, гако да за њега не би била ова ствар од осетне гатете, а не би требало нн да му се поклонп, кад већ то по закоиу мора н треба да плотп.