Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАК*

I ДАИ ЗА ВРЕМЕ СКУ ПШТИИСКОГ РАДА

ИРБтц) ЛАГУ 11РИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВНА Г}

ШТАМГ1АРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦВНА ЈК ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИИАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЛ»Е ТОЛИКО ИСТО С ДОДА ГКОМ ПОШ ГАРШ1Е

V 0

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТх

НЕДЕЉА 8 АВГУОТА 1893

ГОДИНА III

41 Р Ч

41 САСТАНАЈ^. 27 ,ј у л а 18 !) 3 у В е о г р а д у

П М

е ИРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕД1ШК, г

V 1] II

Димитрије КатиБ СВКРЕТАР, Алекоа Ратарац (НАСТАВАК) (0 ловлистци Миц" х 5' М "' Весиић). Сад настај^ 0 питање, у коме ја см&трам, да могу гоиојјнтн бар са оно.иЈ 1 " 1 сг РУчне снреме, са колнком је о њему говорио г. НпкодиЈ е Мидетић. То је иравно пптање у овој ствари. Ја, господо,' не знам колика је сума, тто се овде тражи; она може бити 5 х^ иљада или 500.000 а може бити н једну пару динарску или а Ј е А ан мнлпон, апсолутно је за мене као правника то све једЈ н ®> " |та Ј е 0В Д6 упитању? Постоји општа царинска тарифа н I 10 Т0 Ј опгатој царпнској тарпфн није се на увоз вуне ништа ил&Ј 1 ' 1 ' 10 - -^ ли Ј е држава дошла са својом економском политпком" У 10 стање, да је из екопоиско поли тпчких обзира предузе. 1,1а ' Д а У ве Д е привремену нову општу циринску тарифу, и да у' Њ0 Ј УД а Р а норез чак и на вуну, с тим да она из тога, акоје' и У колпко могуће, извуче при склапању нових трговачких угс^ В0 Р а шт0 више новласшца за Србију. То су уговорп државни ц' за тим долази иова општа царинска тарифа, по којој се и на "^уну плаћа увозна царина. Као за нравника — за мене овде .постојп случај сличан овоме. Ја ћу, да би тај случаЈ могао боље објаснити, у место државе, узети онога, на кога 1/ ма Д а се примени овај закон. Тако, постојало јеједно нормалн\° стање, дошао извесан дан, и постао један изванредан закон и н0 т °м изванредном закону, рецимо, — огреши се извесан гра1) а н»и о његове одредбе. Та је ствар сад у току. Али за тим на своро долази ново законодавно решење и тај пзванредни закон' престаје да важп. Настаје сад питање: шта ће сад да се уради у УАквом случају? У теорији и у праву то је са свим јасио, д'<2 се у таквом случају ствар не свршава по ранијем закону, кего има да се реши према новом стању, а у овом новом стању нема казне, и онда је свршено; прелази се иреко тога, и они, који су се пре огрешили о закоп, сад се ие казне, јер у ово.м стању нема кажњивог дела. Шта је овде у овом случају? Влада, која је из економско-политичких обзира донела некакав закон, по коме је имала на вуну, да се удари царпна, та влада, сама уверена у нео-

нравданост таквог намета на носиоца једног индустрпског нредузећа, сама та влада, имајући у виду то и даље, шта ће ова да. уради; — она не извршује тај закон до краја, према томе човеку, него каже: ја, да бих формалности закона одговорила ја тебе задужујем, а кад дође могућност да се ова ствар за конодавним путем измири, онда ћу те са законодавним решењем у руци ослободити. Ја мислим, господо, ништа правилније, целисходније у овакој прпдици не би се могло учинити, — а признаћете, да су то наши марифеглуци, што мп тако хоћемо да радимо, али тај наш марифетлук може да изађе на површпну, јер у свакој прилици нећемо моћи да се користимо њиме. Господо, говорено је овде, како се томе концесионару, који нма повластице, чине извесни поклони. Ја, као правник не могу то никако да видим. Еонцесионар, односно човек овај, који има повластице, он пма са државом уговор. Тај уговор гласи: да ои за 15 година има држави да ради под нарочитим повластицама, да израђује чоју, да лиферује за државу и т. д. а с друге стране држава пак њему да чпни извесне устунке, јамчп извесне корпсти и т. д. Повласхпца та, то је чист један уговор између повдастичара с једне и државе с друге стране, и као год што повластичар нема права, да на штету државе чини какве измене у уговору, тако исто ни сриска држава нема права, да са своје стране на штету новластичара мења уговор, а она га мења, кад она њему једнога дана каже: ти ћеш од сад на вуну, коју сам ти нарс.дила да уносиш, плаћати толпко и толико. По мом мишљењу, кад се ово узме са правне и финансиске стране, овде не може битп говора ни о каквом поклону; овде човек тражп искључиво своје право, које он има но уговору, а које му је држава из својих економско-полн • тичких разлога, за пзвесно време суспендовала. Господо, све оно, што се говорило овде поводом овога случаја, да ои доноси вуну чак из Азије — при том не треба губитп из вида, да је солунско-врањска железница скупа даље, да доноси вуну са друге стране, да пде на штету наше вуне, — све то нема везе са овпм питањем, као што је и г. Петровић казао пре мене. Према томе ја мислим, да смо ми изгубили страшно много времена око једне ствари, која је по себи била чпста и јасна; да смо тиме нехотично учинили штету угледу овога високог Дома иашем индустриском развпјању, и с тога ја молим Скупштину, да се тиме даље не бави, него да то питање решимо онако, како је изнето у предлогу госи. минпстра народне привреде. Милутин Гарашанин — Господо, сматрам, да је потребно, да на првом реду изјавим, да ни у ком погледу нисам заинтересован: нити тргујем са вуном, нитп са чојом; нити ма са кгквим другим продуктом на свету; не нознајем Мпнха ни његову фабрпку, дакле, просто ћу да говорим онако, како