Народна скупштина

СТРАНА 448

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

коме је комисија нашла признаницу псправну, а у исто време изјавио је да се не може псгматити реквзпција онпма, којимаје право застарило, што се нису до одређеног последњег рока 1885 године 1 јануара са признаницама јавили. Г. министар сам признаје да има да се исплаћује око један милион дин. за воје мисли да би требало исплатити, али само недостаје законско решеае, јер је овпм људпма право на наплату застарпло. Ја бих замолио г. министра а и Скунштину, да се и овоме злу доскочи; да се овим људпма, који су збиља реквизицију учннили, а за које се у збиљи зна, да нису фалсификовали прпзнаннце, те да им се исплати за то, пгго су то махом сиромашни погранични људп, који су далеко од вароши, који нису били кадри да сазнају оне нрописе и наређева, или да их читају пз новина: да ће се реквизиције исплаћнвати до 1885 године. Велика бн се неправда учинила тим људима, кад би се они овим начипом казнили без икакве кривице њихсве. Дакле, ја бих молио господина министра, да поднесе предлог пред Скупштину у том смислу, да се и тим људима исплате реквизиције, па ако то Свунштина одобрн, добро, а ако не, то је њена ствар. Господин министар је рекао, да не би имало враја томе, ако би се управо сад накнадно ночеле ове признанице иснлаћиватн. Вели, сећате се, како је раније било и каво је покушавана злоупотреба да се учини са овнм реквизиционим признанпцама. Ја му то признајем, али ја лислим, да у будуће неће бити у толикој мерн, јер готово нема сад, ни онако покварених људи, који би се заузели за фалсификовање реквизиционих ирнзнаница, као што је било. Ја истина прнзнајем, да је казна постигла многе људе, што нису реквизиције наплатпли, а исто тако и мпсао да се реквизиционе нризнанице фалсифпкују потевла баш из моје чаршпје, из Ивањпце. Ви се добро сећате, да је тамо крађу прво почело да извршује једно дете из наше Ивањпце, само од својих 16 годинп, али квасац за овај ужасни лоиовлук нослат му је одавде из Народне Скушитине. На срамоту српску одавде је упућен на ту крађу н то страшну крађу, која је, као што знате, цео свет задивила. Чим је у Скушптини овде решено да се исплаћују реквпзицпје — и то не у Скунштини, него још у одбору скунппинском, — одмах је знао за то ортак председннка оид. народ. Скупштнне Алекса Поповић у Ужицу тако званн Вучић и одмах је зпао његов рођени брат Јован Поповић н треће дете у Ивањицн од 18 годпна, да је решено, у свупшт. одбору да се реквезицноне прпзнаннце исплаћују и договорнпге се да их одмах по што по то купе. Мп, знајући да су много година остале ове прнзнамице неисплаћене а незнајући за ово решење одборско, које ће без сумње п Скунштина одобрити, ми смо продавали по што по то оне реквизнционе признанице Од 100 дуката давата је за 20, 25, 30 како је у вога било имућство, и тако рећи, у нашем срезу ми смо опом детету продалн све признанице, чак и ја сам му једну признаннцу продао од 40 дуката — и ако ја долазим као понајписменпји у том срезу — чак н ја сам му је на швонт иродао онако, какоје дпјете оно хтело, мислећи да ће се тешко кад реквиз. нризнанице наплатптп н да сам ја њега преварио. ( Смсх ). Од овпх 40 дуката, они су у радњи Алевсе Поповића ондашњег председиика Скуиктине па мојој признаници нулу нокрппли те наиравили 400 дуката. Тако исто, ко је имао 100 дуката или 1000 додавали су нулу и направили 1000 или 10000. Поменуто дете од 16 година у начелству окружном ноткупило је окр. казначеја, тако исто нотвупило за добре новце среске нисаре у Ивањици, подкупило је такође неке општ. кметове и писаре, те на тај начин само нисало реквпз. признанице по ошптинама; откупило печате сресве и општинске, па их по ваздан гарило и на признанице притискивало, додавајући признапицама колико хоће нула. (Смех). Прва сума фалсификованих реквизиција, коју су изнели из окр. начелства била је 5000 ,1 уката у злату, од тих 5000 дуката нпје било, мислим, ни 500 дуката у ствари, оно су све додавали. Кад су то учинили, опи пођу даље ; пошто су покуповале наше реквизнционе нриз-

Одговорни уредник РаНКО ПетрОВИ^

нанице све оне стварне и на њих за 5000 дуката похарали државу,,онда почну да праве — измишљеве — са свим нове признанице. Кметови и ср. писари сад, видећи да им се ова држав. крађа добро плаћа — само наполеон шушти по Ивањици п Старом Влаху — напишу признанице лажне у толикој мери, те је сума од 5000 дук. прве крађе одмах други иут скочнла равно на 65.000 дуката. Те признанкце Даду се номенутом детету и оно са истим признаницама потпуно одоствовереном п од кмета и од ивањичке полиције и од начелства ужнчког, долази овде на касу у Београду да прими 65.000 дуката, и то понова чујте, једно дете од својих 16—17 година! То је пало у очи министру финансије и онима, који су пмали да даду толику суму, коју хоће да придигне једно дете из Старога Влаха, где скоро само овас и кромпир рађа. Одовуд одонуд, еле некаво пронађу да је то врађа. Знајући да је гог детета кућа од најпоштенијих, али при том да није нмала више од 100 дуката капитала, а он сам за себе, и то као малолетан, тражн суму од 65,000 дуката падне у јаку сумњу; г. министар га ухвати и почне над њим нзвиђај а оно позове одмах депешом Алексу Поповића председнива Скупштиие, којн је тада био у Бузјашу н из Београда зацвили за помоћ. На ово запомагање Алекса дотрча овде и као моћан човек моли, зашто том поштеном човеку и богатом Ивањичанину да се реквизпција не псплати, н јемчп, да је то у истини и чав пде дотле да каже, да му је он — Алекса 40 000 дувата дао на зајам као трговцу да купп некакве ствари. То све сведочн и компсијсви иснпт, на коме је то доказано и при војој је комиспји бпо председник данашњи посланик г. Димптрије Маринковић. Ви свп знаге. тта је напослетку било. Но и ако је онд. нанредњачку владу срце заболело, да једног најугледнпјег свог човека свог председннка Свушптине, прежале и нредаду суду, опет су рескирали, и таво ти они слегну они у апс сви и казначеј и нисари, а са њима и Алекса Поновнћ жалосни нредседнпк Народне Свупштине. Као гато видите и ако је све ово потекло од нашег краја, ипак му је квасац одавде из Веограда био. Немојте се, браћо, свећатн н замерити игго је одавде ово срамно дело цело потевло, већ вас молим, помислите да је грешно да пропадну оволики људи, којима је реквизицнјом храиа и ппће збпља узето а који су због тога осиротелп. Јер знате у рату није иао у миру, да, ко има више, да му се више и узме, а ко мање да му се мање узме, иего је рат као ножар и у њему, кад потреба за војску толико и толико меса или равије, није се питало, је ли тај човев коме дужан на оно, што му се рекверпра, него му се просто долазн у нодрум, точи му се ракија а из тора узима се сгока н т. д., па велим, право је, да ми као Народна Скупштина водимо добро рачуна^о томе, те да се не нлаћаљудима, за које се зпа да им је плаћено, али за које со уверпмо, да им је доиста узето, да им се илати, јер би изгледало, као шпекулацпја од стране државе, служити се са застарелишћу. Сваки, који је дао државн реввизицију, рачунао је, да му је новац код државе спгуран и врло би жалосно изгледало да се српском грађанину, који са иснравном признаницом тражи, да му се реквизиција нснлатн, а држава му на то одговара и каже: ,ти соколе тек си дошао после првог Јануара 1885 године, а да си се дотле јавио ми бисмо ти реввизицију илатили". То је жалосно, то се не сме учинити. Друге ствари застаревају за 20 година, а ова је застарела много пре, што ја мислим, да је ногрешно. С тога ја мислим, да је право да им се реквизицнја платп.

(Наставиће се)

Штампа срдско-краљев. државне штампарије