Народна скупштина

42 САОТАНАК — 28 ЈУЛА

СТРАНА 455

бригу, да се не може ни један мајстор да нроизведе без испита као што је то могло до сада да бива. Драгомир Рајовић— Ја држпм да је интерпелација, коју је г. Владић поднео са свим на своме месту, п држим да га је на то изазвала заиста тешва ситуација наших мајстора, с једне стране у ошпте власти не дају ону помоћ њиховим еснафскпм властнма, коју по закону, треба да им дају, и с тога се еснафска уредба не врши, а не вршећи се, цравп се на нрвом месту штета сампм тпм установама, самим тим занатпма, који постоје, а на другом месту прави се штета п самим потрошачима, који имају потребу од заната. Начином, којим се пошло нити се озбпљски ради на утврђењу удружења, нити се озбиљски одржава закон и уредба о еснафима. То је један начин расула рада, јер занат раде људи, којп немају права; а раде и људи, који способностп немају, и то је узрок да производи тих радника губе цену, а потрошачи да се на тај пачин упућују да траже производе на страни. Стварају се неспособнп радници за обављање послова. На ирвом месту, ако хоћемо да подпгнемо нашу занатску радиност, ми треба да створимо услове и прилике, да се ти послови могу корксио радити, јер, аао су раденици незналпце, тај посао неће наћи купаца, неће наћи потрошача, а то ће бити штета за цео онај сталеж, који се тим пословима запима. Ако дакле, хоћемо стварно да помогнемо нашу занатску радиност, онда на првом месту пмамо да одржимо оно, гато већ по закону постоји, па тек онда може бити разговора о новим иројектима. На првом месту, дакле, је способност радника, који треба да обављају своје послове, јер ако он не буде знао свој посао, он неће имати потрошача и мораће напустити тај занат, а радиће 360 других заната и на тај иачин биће једна сорта без занатских људп, управо мангупа. Дакле, ово што је предлагач интерпелисао, ја мислпм да је врло озбиљна ствар, и с тога би требало узети ово у озбпљну оцену и донети мотнвисан дневни ред. Менп се чини, да ми на удружења не обраћамо пажњу онолику, ко^пка би требала да се обраћа, не чини се од стране државе оно.шко помоћи, колико би требало да се учини, не даје се онај умни импулс од стране државе и мннистра, те да се они елемеити који постоје у нашој зенлд групишу у једно, те да могу стварно радити на развитку наше занатске производње. Ево, ја овде у рукама имам једно писмо министра привреде, у коме им он отказује чак право на договор. До сад, од кад постоје ова занатска удружења, сваки пут трудила се и влада и држава да даду умне снаге овим занатским удружењима, да му унрав буде стожер, око кога ће се сва та удружења груписати, да код ти занатских удружења буде нека сорта иосредника мисли и тежњи владиних на подизању наше занагске привреде, док на против сад видимо да се тај орган, који је представник власти у земљи управ изгубио, и мини старкаже: нека се бира ко год хоће, министар даће само 25 динара, ту се за 25 дпнара не може наћи човек, који ће битп умпи фактор, који би бпо представник мииистров односно владин и који би био надзорник рада занатског. На овај начин, ја држим, да се напушта и сама мисао о занатском удружењу. Као што сам напред казао власги не дају ефикаситета или моћности занатским удружењима или управо извођењу заната. На овај начин одузима и удружењима могућност иравог рада, систематсвог рада, удруженог рада, којпм ће руководити надлежни и министар привреде, којп је позват да то потиомаже, и на тај начин ја држим да се напушта и једно и друго што по закону треба потпомагати, а обећао се један пројект, а докле он дође ми се налазимо у једном занатскоанархистичком стању, с тога бих ја према закону предложио мотивисан дневни ред, да се министру препоручи да предузима мере, које ће дати живота и закону н еснафима, докле они постоје, па тек кад дође нов иредлог, онда ћемо о њему говорити. То је тај дневни ред, па ако пма 10 посланика да ме потпомогну, ако нема, то ће бити глас вашпућег у пустињи. (Нема). Па кад нема и боље.

Потпредеедник — Није иотребно да се за такав предлог тражи помоћ посланика. Мил. Ђурић — Нисам мислио да прпликом ове интерпелацпје узимам учешћа, али поштованп интерпелант а и г. Рајовић рекоше, као да је садашњи мпнистар привреде, који је позвап да води рачуна о занатима, немаран, међу тим цела Скупштина је чула да је министар казао, да он спрема један закон, који ће изнети пред идућу Скупштину, а којим ће се иотпуно намиритп оне потребе, а у исти мах заштптити и наши есиафи. Што се тиче еснафске уредбе и самих занлглија по моме мпшљењу, саме њихове старешине криве су томе, што су онп пушталп у еснафе неспремне људе, само да добију у еснафску касу, 6 — 10 цванцпка, јер се ја добро сећам пре 30 година, занати су п занатлије боље стајали са својим ста њем. То је, дакле, узрок, што су наши занати уназађеии, јер су старешине њихове производиле калфе и мајсторе, који у своме занату нису спремни, да израђују оне ствари, онако како треба, за које су се спремали, те да се ти људи могу у друштву и са чиновницима, трговцима, учитељима и земљоделцима понашати како им то њихов положај захтева. То се иочело још пре 30 годииа и ако су они по еснафској уредби уживали неке повластице, па су онда и полициске власти на то другим оком гледале, ношто и саме старешине еснафа нису водили строга рачуна о еснафској уредби п наиредоваи.у заната п занатлмја. Али наше занате шта још друго штити и што ће их и у будуће штитити то су, господо, друштвепи камнтали; то су, господо, машпнерије, којима се израђују са удруженим капиталом далеко лешпе, боље и јевтиније ствари а нотрошачп, наравно, да купују оно, што је боље и јевгиније. Нема сумње, господо, да у оно време, кад су наши занати почели да опадају, а то је било пре тридесет година, да је ондашња влада била хладна наспрам тога, јер није се побринула да заштити и занатлије. На против радикална странка, поимајући важност заштпте заната н желећи потпомоћи занатлије, она је и у свој програм унела, да ће занате заштићаватп. Данас је на управи земље влада из радикалне странке, али радикална странка, што је обећала, није имала могућностп због бурнпх времена да приђе томе делу до сада. Али данас, кад је радикална странка заступљена у Скупштини и тако многобројно иреставља већину народа и његовог расположења, и кад на столици министра народне привреде видимо човека. којп је вазда подизао свој глас за занате и кад није био у положају министра, у коме је данас, и кад нам тај министар, као ч.ган владајуће странке, даје свечану реч, да он спрема за идућу Скупштпиу нројект, којим ће се обезбедити заиавдије и по могућству нашп занати унапредити — онда иалазпм, да превор, који се чини, није оиравдан. Госиодин миннстар јавно залаже своју реч, да снрема пројект закона о занатима и занатлијама за идућу Скупштину. Прошла су сад времена да жалимо н кукамо за унанређење заната. Ми можемо нотпуно веровати, а тако исто могу и занатлије веровати, да ће радикална страпаа и извршити оно, шго је у свој програм унела. Ми се потпуно можемо ослонити на дату реч господина министра и нама не остаје ништа друго, него да чекамо другу сесију скунштинску. За то време министар ће свестрано нроучити то важно иитање и спремити законски предлог за идућу Скупштину. Ја верујем, да ће то данашњп министар учинитн, јер то је захтев Народне Скушнтине и онда отиада зебња г. Рајовића и онај његов иавод, да ћемо ми о томе говорити, кад предлог поднесе Скупштпни, а сад је реч о интерпелацпјп и само о пзнесеном питању треба говорити. Ми смо сви уверења, да је преко потребно да наше занате уиапредимо и усавршимо. Верујући озбиљној речи г. минпстра, да ће он спремити пројект закона о занатима за идућу Скупштину, ја сматрам, да Скушитина може бити задовољна са одговором г. министра и да преко поднесене интерпелације иређе на ирост диевни ред, чекајући, да се поднесе озбпљан пројект закона о занатима и занатлијама. Пера Павловић — Као народни посланик и као занатлија у опште, а нарочиго од онога времена, од како мн се