Народна скупштина

42 САСТАНАК

- 28 ЈУЛА

СТРАНА 461

тражи другога пута и начина. Из тих разлога ја сам слободан замолити господу посланике, аао их има онолико, колико по закону треба да ме потпомогну у овом мом предлогу. — Ја молимдакле, 10 посланика, да ме потпомогну (Потпомажу га). Министар правде Пера Максимовић — Ја верујем да г. Поповић није потпуно задовољан са мојим одговором, али то је ваљда с тога, што је г. Поповић најмање говорио о предлогу, него што је износио своје погледе на закон о Главној Контроли. Не знајућп за ту шегову намеру, ја сам се у своме говору држао реда објективао само онога, што је на дневном реду, па за то нисам имао ваљда срећу, да задововољим г. Поповића и да га убедим, за шта је влада овај про јекат поднела. Ја нећу понова да износим исте разлоге, него у главном сматрам за нужно да кажем опет ово: да је тежина ових пзмена у томе, што влада налази за нужно, да преглед несвршених рачуна греба одузети од полициских власти и предати их среској контроли, која је предвиђена овим законом о Главној Контроли. Кад је само ово у питању, онда само о томе треба и говорити, те то илп бранити илп нападати. Говорити о томе: да Главна Контрола ио избору својих чланова није добра; као и то, да су поједини прописи самога закона нетачни и несмишљенн — све то, велим, у том правцу критиковано, пе лриноси објашвењу за решење поднешене измене, јер неки од тих приговора ирипадају историји, а неки опет нису у немогућности за исправку, пошто г. Поповић као народни посланик пма право на иницијативу законских иредлога. Отуда је и дошло то, да ја не могу да обавестим г. Поиовића, јер сам говорио о самој ствари, а он је критиковао закон о Главној Контроли. Г. Поповић чини неиравду, шго се позива на чл. 138 зак. о контроли, па отуда изводи неоправдан закључак, као да се за 15 месеца није ништа урадило. Тај члан 138 гласи: „За три месеца од кад овај закон ступи у живот, председиик мииистарског Савета извршиће постављање целокупног контролног особља и т. д. Овај је закон проглашен 1 маја, те онда је јасно да мај, јуни и јули не може ићи на терет данашњем стању пре, што је свима познато, шта је настало од 9 августа прошле године. И кадје данашња влада за ово кратко време могла да обрати бригу, на предложене измене, онда се не може казатп, а најмање данашњој влади, да није радила и да није водила бригу о извршењу закона о Главној Контроли. Данас је у дебати само измена: хоће ли се преглед среских рачуна одузети од полициских власти и предати среској контроли. Па онда је и логично а и по иословнику, да се само води реч о томе. Среска контрола према своме саставу биће јача гаранција за извођење свију радова, него ли оста вити то полициској власти. Државна власт имаће и начина и могућности, да свакога нагна на поштовање закона, те онда и нема оне бојазни, коју г. Поповић износи. Са ових разлога треба примити предложену измену и одбити предлог г. Поповића, који се заснива на замишљеним комбинацијама — ради којих је најмаше имало места чинити какве замерке било влади било Скупштини. (Чује се: тако је). Стеван Д. Поповић — Пре свега, господо, ја се ограђујем од тога, да сам ја, доводио у питање компетентност Главне Контроле, или надлежнога Министра, о постављању лица за рачуноиспитаче. Оно што је законом дато контроли, ни ја јој не могу спорити. Ја сам ударпо на полагање испита, који се тражи од људи, о којима се врло добро зна, да су по 15 и 17 год. непрекидно у Контроли провели и да су спремни за тај посао. Ја нисам ово питање узео као поли тично; но господин Министар, својим говором хоће, да ме у то питање увуче. Ја поред све готовости, нећу у то питање да улазим, али морам само једну вапомену да учиним. Та напомена односи се на чл. 6/ о уређењу Гл. Контроле, у коме се ово каже: „Среску контролу састављају један чиновнпк из среза, или друго саособно лице које одреди Главна Коитрола. Господо, ову среску контролу за прегледање онштинских, црквеннх и манастирских рачуна, требала је сама Гланна Контрола да изврши, т. ј. да у сваки срез пошље по једно способно лице од своје стране. Кад бн г. Министар*бно у стању да ми фактом докаже, да је Главна Контрола и покушавала, да кога као пзасланика свога од своје стране пошље, па бн јој то б. мипистар председник закратио, ја бих признао, да је ту онда било и политике; али ја знам, да тога није било и да тога нема. Ја, господо, знам, да је број рачуноиспитача у Контроли смањен и да је посао тако великп, да га персонал који Контрола има, једва савлађује, а камо ли да она може да изашиље способна лица, која ће прегледати општиаске рачуне. Сумњам да је Контрола и чинила предлог Министру о изашиљању тих лица за преглед ошптинских рачуна. На послетку није ни требала да му чини такав предлог, кад јој сам закон даје право да сама изашиље у срез своје чиновнике за преглед рачуна. За то не разумем, зашто се ово питање ве зује за владавину од 8 месеци. Ако ми се докаже да сам на погрешном путу, ја ћу узети реч натраг. Имао бих још о овоме да говорим, али, ја се од свега тога хоћу да уздржим. Известилац Пера Вукићевић. — Господин предго ворник, г. Поповић, у своме говору, више се обзирао у своме говору на састав среске контроле, него на нигање о коме треба водити рачуна и који је на дневном реду, а то је о арелазном наређењу чл. 140, којим се хоће, да прегледање рачуна, који су од среске контроле одузета, да се подведу под надлежност њену. Ја молим Скупштину да се обзпре на чл. 140 а не на састав среске контроле. Ако г. Стева По повић мисли да треба изменити састав среске контроле, он нека ноднесе засебан предлог Скупштини о томе (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштпна да се реши? (Јесте). Још имају да говоре поп Новак Милошевић и Алекса Ратарац. Новак Милошевић — Господо, ствар је у овоме: да је законом о Контроли било одређено да се прегледају сви несвршени рачуни, да је Главна Контрола била наредила да те несвршене рачуне прегледају полпцијске власти. Ми знамо, господо, да су полицијске власти биле у велпком послу п да нису могле те рачуне да прегледају. Ја држпм да ћете се са мном сложити да није ни целисходно да те рачуне полипијске власти прегледају, него је цилисходно да их прегледа среска контрола. Среска контрола прегледаће те рачупо како ваља, и за то њој не треба много времена, неће она пробавити на томе послу онолико дана, као што вели Стева Поповић, само ако та среска контрола не буде састављена онако, како закон тражи, да буде састављена из рачуноиспп тача, који су положили испит, него да се з* члана сталног окружног одбора те среске контроле може бирати како лице из среске канцеларије, н. пр. писара среског илн порезника, да писара замени кад је он у послу. Сад треба знати закон о склапању рачуна оаштинских, црквених и манастирских. Рачуне опшгиаске склапа општински суд са одбором, ти се рачуни склапају свака три месеца. За те рачуне контрола је општински одбор и општчнски збор, за црквене рачуне постоји слнчан начпн контролисања. По старом закону црквене рачуне скдапали су стараоци црквени са опаиинским судом, а среска власт била је контрола, а она је на ге рачуне давала разреашице. Манастирске рачуне ао старом закону склапали су рачуноиспитачн манастирски. Ретко има несклопљених рачуна, рачуни су махом свуда склопљени, него је баш ствар у томе, да они нису свршени код Главне Контроле, и сад се овом изменом аредлаже да се ти рачуни пошљу среској контроли, да их она прегледа. Ја сам уверен, да у једној сеоској општини, ова среска контрола неће имати ни по дана, да прегледа те рачуне, ако та сресва контрола и наиђе негде на 5 до 10 аесклопљених рачуна она само ако хоће да ради, она треба да оде на лнце места, где се склапају ти рачуни, па ће врло лако сазнати све злоуаотребе, ако их буде имало, јер оне ће бити забележене или од