Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТКНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВПА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : • • . . 5 ДИНАРА ЗА СГРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСГО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

ЗА СРБИЈУ .

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНХ^О ПЕТРОВИ^

Б:РОЈ" 59

ПЕТАК 13 АБГУОТА 1893

ГОДИША 1X1

43 САСТАНА^; 20 јуда 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Днмитрије Кати& СЕКРЕТАР, Љуб. Јоксимови^ (НАСТАВАК) (0 нишкој трошарини Ран. Петровић). Проматрајући у Нншу живот ове установе, за прошле две године дана, ја сам дотао до уверења, да је она потиуно изишла штетна по варош Ниш. Усвајам све разлоге које су навели иредговорници против трошарине нишке, при првом читању, а особито разлоге г. Мих&ила Марковића ; уверио сам се, да и све нишко грађанство, које је требало да од трошарине осети ма какве користи до сада по своју варош, и то грађанство осетило је иеиосредне штете. Био сам на многим зборовима њиним, на којима се претресало то питање, па и на последњем збору, за време ономадашњег скупштинског распуста нашег. И на томе збору узалуд се очекивало, неће ли двогодишњи руковаоцп нишке трошарине моћи иоказати што год рачуна за две године живота те установе, те не ће ли нам дати бар н најслабијег ослонца за одбрану њезину. Али ти људи нису смели ни једне речи проговорити, нити о приходима, нити о расходима, те установе. А то свакојако говори да оу нечисти рачуни њихови. Посматрајући, велим, на лицу места ствар, и слутајућп доказе, који су на збору поднесени против те установе — ја сам дошао до уверења, да је то са свим штетна установа ио варош Ниш. С тога, данас, п ја устајем против те трошарине, и молим Скупгатину, да ирими ггредлог посланика г. Илиџановића. Нредлог г. Вуканшна Петровпћа, да се овај предлог скине с дневног реда, и веже с предлогом г. Ратарца, о укидању београдске трошарпне, чпни ми се, да је незгодно везати са овпм предлогом, јер се овај предлог тиче члана 8, а нредлог г. Ратарца тиче се члана 4 оног закона. Дакле, ако бн се хтело, да се овај предлог веже с оним цредлогом, онда би се морало најпре чекати, да предлог Ратарчев прође ону дугу процедуру, коју је овај иредлог већ прошао. Тиме би се враћали на стару, више у пола свршену ствар. Друго, држим, да се не може ни мислити о умесности предлога г. Вукагаинова с тога, што сад већ нема нп сличносш, између београдске и

нишке трошарнне ; јер је Београд показао извесне резултаге од трошарпне ; показао је, да је од те установе могла варош добити извесне користи за саму себе. Међу тим, Ниш нема ничега сличнога томе. Дакле, према томе, Скупштина не може се једнако односити према иредлогу г. Ратарца, и према предлогу г. Илицановића. С тога мислим, да предлогу г. Вукашина Петровпћа нема места. Нема места, ни по томе, што је г. Вукашин против укидања нншке трошарине, а међу тим, изгледа мм, да је и за укидање београдске трошарине. Нема места ни по томе, што је г. Вувашин противан мостарини, на Мрамору, — како нам показује предлог, који је он скоро Скупштини поднео, јер мостарина је одмакнутија од Ниша, и мање може удити Нишу и нигаким варошким приходима, а међу тнмје сада за нишку трошарину, која је на иепосредним улазима у варош. Ја мпслим, из те супротности, у коју долази предлог г. Вукапшнов са предлогом г. Ратарчевпм, најјаче се види неумесност његова. С тога се и надам, да ће и та супротност, поред осталнх разлога, одредитн Скупштину, да не прими предлог г. Вукашиаа. Гласаћу за цредлог г. Идиџановића и другова. Јованча Стојановић — Господо, поштовани иосланици, нисам мпслио да узимам реч на овом другом претресу, о овој варошкој трошарини нишкој, да ме није изазвао г. Вукапшн Петровић ; — а нисам мпслио, с тога још, пгго је Скупштпна раније вотирала закон, да се нишка трошарина укине; и онда су изношене све мане и неуредности. Какве су се несреће у општинп нишкој дешавале; и каква је деморализација била при наплаћивању те трошарпне, о томе нећу да говорим. Ја се сад позивам на оне људе, који су онда билп, и седели заједно са мном, на посланичким клупама; и кад су они све то знали, онда се ја чудпм, како су многи потпомогли предлог г. Вукашпна: да се овај предлог, о укинућу трошарпне одложи. Кад бпх вам ја ночео да прпчам понова неуредности, које се врше прп цримењивању нишке трошарнне, ја мислим да не би било ниједног послаипка, који не би био за то, да се нишка трошарина укине. Али, то су такве ствари, да је недостојно, да их износим овде у Скупштини. Ми треба да заступамо правду, и интересе свију крајева, јер члан 83 Устава каже : „Сваки народни посланив представља цео народ, а не само оне, који су га изабрали". Али, овде има један мали изузетак, а то је, да ја мало боље познајем онај крај, одакле сам родом, и где боравим и данас, него онај други посланик, из другог краја Србије. Према томе, ја мислим, да треба ми да верујемо један другом, кад кажемо нешто. А по томе, да је и ово одлагање укидања трошарине, које предлаже г. Вукашин, штетио, јер пе само, да та трошарина нада на терет народа из околине, него пада и на терет самоме Нишу. Јер, од кад је установљеиа трошарина, Ниш је знатно почео опадати, а опадао би све даље и даље. Ја представљам ц<злу Србију, као гато Устав каже, и ми смо дужни