Народна скупштина

СТРАНА 466

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

као посланици, да лечимо оно 340, од кога један крај иати. Сад се на другом чнтању предлаже, да се овај закон одложи, док се не сврши и нредлог о укидању трогаарине београдске. Нама ништа, господо, ве смета, да и онда, кад предлог Ратарда прође сву ону нроцедуру, коју је и овај предлог прошао; кад дође на дневнп ред, да се и о њему разговориио, па ћемо онда видети, како ћемо, и на који начин да решино; а не овако, да се за љубав тога, што се Нпшу укпда трошарпна, да скр'амо врат и Београду ; већ да нађемо бољи пут, како се Београд не би оштетио. Јер, ако укинемо ншнку трошарпну, Ниш се неће ништа оштетити, а Београд хоће. Нишлије нису ни употребили онај приход од трошарине на оне цељи, на које је био намењен, а Београд јесте. Каже се даље, да је у исто време донесен закон и за београдску и нишку трошарину, и да је у исто време ступио у живот. То није истина, закон за београдску трошарпну изи шао је 1884 год., а за нишку 1885 год. И она Скупштнна, која је донела те законе, није била законодавна Скунштина ; она је била напредњачка Скупштпна, која није била израз воље народне; и за то, што су они грешили, не треба ми да грешимо. Ја мислим, да ми данас треба са свим друкче да радимо ; данас су са свим друге прилике, него онда што су биле. Ми данас треба да идемо напретку. Да не бих више дуљио са својим говором, и да не бих пзносио мане п неуредности које се врше при наплати трошарине, ја мнслим да Скупштина не треба да се заводи странпутпцама, већ треба да усвоји овај предлог, да се трошарина укине, а пе да остављамо грађане и сељаке на милост и немилост општине нишке. Ви знате добро, а и сећате се, да нпје севте и првица, како је викано на начин, на који се нанлаћивала та трошарина ; о томе је доста говорено, шта су радили онштински чувари, кад су наплаћпвали трошарину од сељака, при уласку у варош, и о њиховим безобразним постунцпма при томе. Ја нећу сад о томе да го ворим, али молим Скупштину, да се не вара, и да ову нишку трошарину данас укине. Али опет треба да остане до нове године, како се не би сад у половини године разрезивао прирез на грађане нншке. А нама ништа не смета, да доцније, кад дође предлог Рагарца на дневни ред, да онда и о њему говоримо и решимо, како нађемо да је најбоље. Вукашин Петровић — Изгледа, господо, да су ме рђаво разумели г. г. предговорници. Не говорим ја ни да остане трошарина нишка ни да се укине. Дужност ми је да будем неутралан, као човек, који нпје грађанин нишки, који не познаје толико Ншп, да бих смео да говорим у име збора нншких грађана. Ја предлажем, да се учини једна праведна ствар, — не Нишу, него идеји правде. Да је у питању Кра гујевац, Јагодина, Ђуприја или ма која варош у Србпји, ја бих исто овако говорио. Правда захтева, да се једној вароши остави, да она сама собом решп, треба ли једна установа или не. Кад би било речи о државној грошарини, коју плаћа цела земља, онда би била Скупштина надлежна, да о томе решава и онда не би имала право, да се и Једна општина у то меша. Али, овде није тако. Овде је у питању општинска трошарина; дакле, чисто једно месно питање. Ко је позван да реши то питање? Свакојако, и по Уставу и по законима. позвани су они грађани, којих се оно тиче, а Скупштина је позвана да решава питања, која се тичу целе земље. Ја данас устајем и предлажем, да се остави грађанима нишким, да они реше сами питање, да ли је трошарина по њих штетна или није, па ако налазе да има места да се укине, нека се укине, а ако налазе, да има места да остане, нека остане. Ја мислим, да грађани нишки најбоље то разумеју. Ја не браним нишку трошарину, ако је рђава, ја је проклињем и осуђујем. Али, није право, да ми укинемо у једној онштини једну установу, о којој треба да оставимо да води брпгу и рачун сама га општина. Ја не говорим за то, да остане трошарина нишка, а још мање сам се изјаснио, да лн да се београдска трошарина укине или не, ја сам само упоредио нишку трошарину са београдском у томе, да је постала истпм законом и нишка п београдска трошарпна; једна чл. 8, а друга 4 ; једним законом су дакле постале обе. Тај је закон доне-

сен 1884 године. Напредна влада није приступала завођењу трошарине одмах, не с тога, што се бојала за своју популарност, него с гога, што се за овакве озбиљне предмете захтевају претходнеспреме и више проматрања, нарочито, што овакви предметн залазе и интересе појединцима више но предмети друге врсте. За што закон о трошаринп није ступио у живот одмах 1884 год, то је с тога, што јетребала ова ствар озбиљно да се проучи. Што је то извршено доцније, то је с тога, што су те спреме проучене и што је извршено све што је потребно да би закон ступио у жпвот.Нити је заслуга радикалне владавпне, што је закон ступио у живот, нити је ту крива либерална влада, што је тај за".он донела. По мом мпшљењу није требала ту не знам како снажна влада да оствари један закон о трошаринн. Ја то имам да одбијем, да се од стране нанредњака ишло на неку шпекулацију. што за њихово време тај закон није остварен. Један предговорник и то становник нпшки напоменуоје, да се чине злоунотребе са трошарпном п да се закон не врши онако како треба. Ј1 сам у ирвом говору напоменуо, да нећу ни да побијам ни да тврдим оао, што не знам. Посланици, који су из града Нпша, они го боље разумеју и они су дпгли глас против трошарине. Алн, ако пма злоупотребе у извршењу закона и ако се прнходи не прикупљају како треба, има за то надзорна власт, па нека се она стара да се изводи закон како треба. Кад је могао један грађанин нишки да рђаво чини примедбе о прииенп закона о нишкој трошарини, онда у толико пре могла је то да чининадзорна власт. Ако не ваља општинска управа, онда је треба збацити и позвати људе, који ће умети да извуку кориоти за град Ниш. Дакле, то су споредне ствари о којим не треба говорити кад је у питању цела установа. Ја нити сам предлагао, да се укине, ни да се остави трошарнна, него сам молио Скупштиау, да се решење овог иитања одложи до решења Ратарчевог предлога. Тиме се не мења у суштинн ни сам предлог г. Вукићевићев, јер трошарина неће се укинути чим изгласамо овај закон, већ тек од 1 јануара идуће године, а дотле ће се решити предлог Ратарчев. У ствари не губи се ништа него се добиЈа у форми. Понављам, нека решење овог предлога остане до решења Ратарчева о укидању београдске трошарпне. Обе су заједно постале на основу једнога закона а нека се обе заједно и укину или заједно остану. Донети прво одлуку о укидању нишке трошарине, па после решавати о београдској, чини ми се да је неправедно. Сваки од нас, који има осећања снраведљивости впдеће, да је неправедно оно што се тражи, и да треба да дамо једној општини исто тако као што би дали и свакој другој да дамо право, да решава о чисто својнм локалним стварима и питањима. С тога молим, да ме рђаво не разумете. Ја ништа не тражим до то, да се питање о трошарини београдској и нишкој реши заједно, пошто су обе трошарине ностале заједно. Јован Шелмић — На првом читању Народноје Представништво укинуло нишку трошарину но предлогу г. Дим. Илиџановића и другова. У корист тога предлога ја ћу да на ведем ово. Ниш одстоји од своје околине далеко од једног до двадесет сати. Кад неки произвођач нз даљне околине има да отера у Ниш жито, сено, стоку и друге нроизводе, колико пма он дана да путује и колико ноћи има да ноћи на путу, док не дође до трошарине. Кад ту дође, он нема новаца да плати трошарнну, већ ту остави своја кола па иде у варош да тамо нађе кога свог нознанинка да плати трошарину. Ако нађе новаца, он нлати грошарину, ако не, он скида са себе гуњ и са волова уларе, те да плати трошарину. Но, кад уђе у варош одоцнио је за нијацу и мора своје производе да продаје испод цене и враћа се својој кући, не продав своје производе но цени по коју је мислио, да их ирода да није било трошарине. Напомињем Народном Представништву, да је околнна нишка, прокупачка и куршумлиска у свему сиротна и с тога, што је народ по тим околинама досељен из Старе Србије и Турске, а и из осталих сиротнпх округа нз унутрашњости Србије и тај се народ сматра као један најсиромашнији крај у земљи. Поред тога, и који нису досељеници, већ староседеоци, и они су били под иритиском С00 година, а кад