Народна скупштина

СТРАНА 468 НАГОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИВУ

закона слушао сам, а могао је ее и ио новинама читати нредлог, да се Београду да трошарина, која се онда под имепом ђерма нредлагала; говорило се и онда да се Веоград не може подићи док се ђерам не з^веде. Трошарина је дак.ге у мислима постојала много пре закона, само се н^је нашла Скупштина, која ће такву неправду решити. Требало је за то да дође једна јака Скупштина 1884 године, те да закон донесе; требала је да дође јача влада и Скупштина те да такав закоп изведс, па да се и варошп користе тим прпвилегијама; требало је да се корисге, да то благодејање приме с раширенпм рукама и да се покаже да се заиста то благодејање и прима. Варош Ниш никако се није посгарала у том правцу да пгго год уради, с тога није заслужила да јој се одржи то благодејање, та нривилегија, која јој је дата. Јот мање има ралога доводити то у везу с општинском самоуправом. Општинска самоуправа важп за све оиштине, а не нрописује се само за једну или две, као што је прописана трошарина. Еад би се свима општпиама дозволило да саме могу ударати намете на своје грађане и на своју околниу, знате ли, како би се, рецимо, једна општина у близинп Нпша одредила, која непосредно трпи ненравду трошарине нпшке ? Зар не би досад на пр. каменичка, матејевачка, малчанска и т. д. ошнтина завела таку трошарпну, по којој нп један грађанпн нишки не би смео прекорачити атар општине своје? Зар/се не би одмах груписале околпе општине у ненријатељски логор. нрема наметпма нишке трошарине, и зар не бпсмо ми онда моглп видети са свии друге појаве, које сад не видпмо. Дакле, ово нема нпкакве везе с општинском самоуиравом, него је дата привилегија једној варошп, која није умела да се њоме користи, и с тога је не заслужује; с тога треба да јој се она одузме. С тога ја гласам против трошарине за варош Ниш, искрено жалећи, шта је та и ако ванредна, и ако неправедна мера пропала несавесним руковањем људи, који су се непријатељски држали према својој варотаи. А тако псто гласам и против предлога г. Вукашина. Вогосав Поповић — Ја и моји другови потнисали смо нредлог да се укпне трошарина по жељп грађана нишких и по жељи околине нишке, јер љима је сувише од штете трошарина. ~6лушао сам говор г. Вукашина Петровића, којн рече да треба оставити општину нпшву да сама она управља том трошарином и да решава, да ли да се укине нли не. Ми смо оставили општину нишку те је управљала 2—3 године, па смо видили шта је учинила. Да ли је постигла цељ, због које је установљена трошарина? Она није ни улешпала варош, нитп је подпгла школе, нити је воде довела; шта више, воде, које су бпли још Турци довели, и те су воде поништене. Да је нишка ошнтина унрављала том трошарином и постизавала ту цељ, ја не бих гласао против ње, али, кад сам се уверио као посланик, да она није ништа учинила нитн да има ма какве користи од те трошарине, и ја сам потипсао предлог да се укине та трошарина. Међу тим један предговорник каже, да би био већи прирез на грађане нишке; ја кажем да неће бити јер и пре трошарнне онштина Је нишка имала школе п учитеље и т. д., дакле ниглта то неће фалити него ће само фалити40—60 стражара. који су на ђерму прикупљали трошарину, а ако би плаћали нрирез срађани, онда ће платити богаташи, разуме се, према непосредном данку, а не сиротиња. С тога молим Скупштину да се она не заводи предлогом г. Вукашина, него да усвоји предлог да се трошарина укине а предлог г. Вукашинов да одбаци, Стеван Ристић — Браћо! и ранији нредлог, кад је поднесен од проте Ђурића, да се укине нишка трошарина, ја сам и онда потнисао и гласао да се нигска трошарипи уки 1е. Да и сад за овај иредлог хоћу да кажем да се нишка трошарпна укине, и то не само у Нишу но све оне трошарине које цео народ срнекп сноси, и да се не да, да се то више развпја, јер онда могу и ноједине општине као ђуниска, каоничка и т. д. да се тако уреде, а то би било од шгете за народ. Која варош хоће да се нодигне, нека разреже прирез. Ја сам мишљења да се данас гласа о овом предлогу, а о Ратарчевом кад дође на ред.

Љуба Николић — Ја сам устао да мотпвишем свој глас за што сам нотписао предлог г. Вукашина, што впдим да су неки иосланици посумњали у нашу искреност, што смо мп потписа.ш предлог г. Вукашпна Петровића, да смо за то да трошарипа остане. Не, браћо! Ми смо са свим за то да се укпне не само у Нишу него и у Београду, али мислимо да ако се данас решп да се укине трошарпна у Нишу, а после кад буде решено да у Београду осгане, нама не остаје ништа друго него да узмемо капе и идемо кућама. Не сие остагн трошарина у Београду а у Нишу да се укине, а ја сам хтео да скренем пажњу посланицмма да не сумњају у нашу искреносх, кад смо потписали овај предлог. Стојан Нгваковић — Многи од г.г. говорника, који су о овомс питању говорили — прнметио сам — обраћалп су ноглавито иажњу на штету п корнст, п на то, како је тешко ово или оно давати; како је тешко плаћати трошарину, и увек то: како је тешко илаКати. Међу тим, нпједан од г. г. предговорника, није обратио иажњу најош једну страну, коју пе треба пзгубити из впда — а то је страна дужности. Увек има и једна страна дужности, на коју ваља пазити и са које се ови трошкови и пздаци оиравдавају. Какву дужност — рећи ћете — може имати народ, или могу имати околни сгановници Ннша часпрам Ниша и трошарине у Нишу? Немају те дужности становни '« нз околине Ниша и Београда на спрам Ннша и Београда А чи становници Ниша и Београда — као две престонице у земљи, као два највећа месга у Србијп на великом светском путу, имају дужност као два велика града спрам свију осталих, у име Србије и у име свпју нас. Није срамота самих Београђапа, ако се стану нребнјати кола даљу по калдрми а ноћу по неосветљени.и улицама, него је срамота целе земље, ако неће она то да брани, и да учиии од своје сгране оно, гато треба, да се тако што не бп догађало. Неће бпти срамота Нигалпја, ако Ниш зарасте сав у коров и траву; неће то битн срамота само округа нншког н целе околине, — него ће биги срамота целе земље. Ниш и Београд не стоје ни на каквом острву, као гато и Србпја не стоји на острву, него се и Србија, исто тако као и Ниш и Београд, налази у срединп другпх места и земаља, у веку, у коме се људи много крећу; у веку, у коме је путовање веће и многобројнпје, него што је у неко доба било. И тога ради, госнодо, није све једно: какав ће утисак наћи странцн или сусед наш, који долазн или из Скоиља или из друге стране у Београд и Ниш; није све једно: какав ће утисак ближн и даљи суседи наћи у овим двема варошима, и како ће они о овим местима мислити. Осим тога, госнодо, у оно време, кад су новоослобо ђени крајеви присаједињени Србији, и кад је постигнуто да се ти крајеви многонанаћеног народа српског ослободе и иридруже — тада кнежевинп — Србпји, Ниш је одмах искочно као нредставник онога, што је оновремени иараштај стекао. Тај нараштај је показао да је био загрејан родољубљем и идејом ослобођења, и он је с правом у Нишу гледао средиште и круну својих трудо^а. И свак се старао, чим је год могао да се Ниш диже и унанређује. Све владе, од ослобођења Ниша на овамо, без разлике политичких боја, старале су се, у колико је која могла, да учине што више, да Ниш, који је п догле био средиште нових крајева и даље остане средиште тих крајева, и да се као среднште тпм новнм крајевима подигне и унапреди, како би као средиште остао и према крајевнма, који су осталп преко границе. Пустптп, дакле, да Ниш у коров зарасте, нустити, да од једне вароши, која је стотинама година била средиште крајева у јужном делу Србије, постане нросто село, а на то иду говори многнх иредговорника — била би погрешка неопросгпва, за коју ћемо се ми кајати, и коју ћемо морати кад тад поправити. Ови великп задаци и обзири бпли су главнп иовод и разлог оним владама, које су установиле закон о варошкој трошарини. Она влада, којаје установила закон, т,а се уведе трогаарина у Београду ради улепгаавањи и усавршавања варогаи, тнм је истим законом прописала трошарину и за варога Ниш са неким ограничењем, а на име: да се та трошарина