Народна скупштина

СТРАНА 474

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Одбору је част предложити Народној Скупштини, да и она изволи усвојити мишљење његово. 20 јуна 1893 год. у Београду. председник, Л.. Лазаревић. известилад, Рад. Митровић. Чланови: А. Л. Прокопијевић, Ђ. Анђелковић, Вел. Карић, Никодије Милетић, Пера Павловић. Потпредседник — Претрес овога предлога може доћп на дневни ред, пошто се исцрпс данашњи дневни ред. Предлог и извештаји су наштампани, и раздати г. г. посланицима. Усваја ли СкЈшитина ? (Усваја). Изволте чути извештај одбора финансијског о предлогу г. миннстра финансија, да се извесно парче земљишта може продати општини смедеревској. Известилац Михаило Марковић чпта : ИЗВЕШТАЈ Финансис^ог Одбора Народној Скупштини Финансијски одбор проучио је предлог минпстра фпнансија, о уступању 192,99 кв. мет. државнога плаца код царинарнице, за 2315.88 динара, општини смедеревској. Предлог је умесан, јер је земљиште ошптини потребно, ради регулацпје главнога друма, који води дунавскоме кеју, а цену уступну одредила је комисија, према закону о експро пријацији. С тога одбор иредлаже Народној Скупштини, да га и она прими. 29 јула 1893 год. у Београду. За председника, Д. Димовић. Известилац, М. Марковић. Чланови: Р. С. Поповић, Андр. Парађанин, Ђока Ж. Брачинац, П. Поповић, Ђ. Милијашевић, Ареа Дреновац. Потпредеедник — И претрес овога предлога може доћи на дневни ред по псцрпљењу данашњег дневног реда. Извештај одбора по овом предлогу, нисмо наредили да се штампа, пошто је врло мали. Ако је Скуппшша вољна може се наредити да се гатампа ? (Не треба). Сад прелазимо на дневии ред. На дневномје реду нрви претрес иредлога о нзменама закона о буџету. Известилац Риста Поповић прочита речени предлог (Прилог IX „Народној Скупштини), затим извештај одбора о овоме предлогу (ст. 471). На све ове измене, које су овде ирочитане, прпстали су дотпчни надлежни министри. Потпредседник — Отвара се начелнн претрес о овоме предлогу. Има реч г. Вукашин Петровпћ. Вукашин Петровић — Господо, с које год стране посматрамо овај предлог наћи ћемо да има мана и недостатака. Прва му је маиа, што није јасан. Навод овај доказује се самим погледом на спољни део предлога, погледом на на слов његов, наслов који гласи: „Предлог о изменама закона о буџету Краљевине Србије за 1893 год. од 22 јуна ов. г."

И ако се може размишљањем доћи до ресултата, шта треба да значи овакав наслов, опет на први поглед, ово је нејасно. Нејасност је даље и у томе, што не знамо какве су ово измене, да ли у закону о буџету или у главном буџету. По спољној форми, на првој страни, ово су измене у главном буџету, а по закључку самог предлога, ово су измене у закону 0 буџету. Пошто је ово пети део буџета, који се подноси ове године пред Народну Скупштину, и пошто је за састав овога петог дела, имало довољно времена, било би много правилније, да су се избегле не.јасности, те да не морамо и на томе да дангубимо. Но није само нејасан предлог у овом погледу, који сам напоменуо, него и у погледу на важење кредита односпо времена. Ми не знамо тачно, да ли се одобравају кредити за целу 1893 годину, или се траже за време од 23 јуна ове године; не знамо да ли се траже за 5 ј, или ®|, од ове године. Ако погледамо поједине специјалне буџете, видећемо, да су разлпчна наређења у том погледу. Код појединих кредита у овим „изменама" видећемо, да неки крсдити важе за два, неки за три, неви за шест месецп п т. д.; а код неких нема никакве одредбе за које се време одобравају. Према томе не знамо сигурно, за које време тражи влада ове накнадне кредите. Ове измене у главном и не сматрам друкчије, него као тражед.е одобрења за накнадве кредите по негде за целу 1893 годину, а по негде за извесно краће време. Ово није споредно питање, јер од тога зависи, колики ће бити дефицит за 1893 годину, а што је још важније — колики ће бити дефицит за 1894 годину. Ако су предложене суме предвиђене за целу 1893 годину, у што не верујем, а не верујем у толико мање, што се у члану 3 говори, да се овлашћује министар финансија, да може до краја буџетске 1893 годкне, из главне државне благајне издатп суму, предвиђену у члану 1 овога закона, — ако су дакле, ови кредити само за пола године, оида ће у идућем буџету сума, која се сада предлаже бити удвојено већа. У место три милиона и неколико стотина хиљада имаћемо шест милиона и неколико стотина хиљада. Ако тако буде, онда то не може бити равнодушно, не може битп равнодушно у толико мање, што у буџету не видимо једну битну страну буџета — не видимо буџет арихода. Један једини члан — члаи 4 закона предвиђа, да ће се за горње кредите употребити уштеде на државннм расходима и сувишци прихода из нових извора. И кад ми немамо у овом предлогу никакав нредрачун. за буџет прихода, онда тим самим овај акт губи особину буџета, губи право, да се назове предлогом за буџет. Ја верујем, да је тешко саставити буџет потпуно, а веровао сам и онда, кад је минпстар финансија у седници од 16 јуна, заступао гледигате: да се буџет за кратко време не може да састави онако , како ваља, и да буџет, који би се на брзу руку саставио, био би „вашарски" израђен. Ти су разлози онда убедили н мене, те нисам подржавао врло умесне разлоге ноштованих другова: Михајла Поиовића и Ђоке Анђеуковића, јер сам и сам налазио, да је било време и сувише кратко, и да би било врло оправдано, ако би буџет од 1892 годиие само као пројекат закона о буџету и за 1893 годину прпмили онако, како је министар финанспја то застуиао. Али, шта видимо сад? Видели смо, да су од оног дана, од 16 јуна, па до данас поднета четирп нова предлога за буџет 1893 г. Прва три представљена су у буџету моноиола дувана, буџету мононола С01И и у буџету дирекције државних железница. И сад долази четврти предлог о измени закона о буџету Краљевине Србије. Овом приликом мења се и целокупан буџет. Ја не знам, шта је иобудило владу, те није одмах, кад је поднела први нредлог, поднела била и ове „измене." Ствар би по формн била правилнија и олакшало би се тиме државно рачуноводство и књиговодство, — а дозволићете ми, да би се тако далеко мање отежао посао државног књиговодства. Ја бих врло радо чуо одговор књиговођа главне државне благајне, кад бих га запитао : како ће он да се нађе при расходовању овога буџета? Тешко је било водити тачне књиге и рачуне до сада, кад је био један буџет за целу годину; а у колико ће сад бити теже, кад имамо пет буџета са разним