Народна скупштина

СТРАНА 480

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

год. ио једцом и истом буџету. Ја истина у години 1892 нисам ннаако био мпнистар, али инак знам, да је до 9 Августа добро ишло са прибпрањем црпхода државних. Да се запи тамо да ли није можда разлика била у имућству народном у год. 91 и 92. Жетва иије била у народу добра и разлика није тако осетна била, да би се тиме могло то протумачити, и у томе наћи узрок невољи 1892 годпне. Како Је дакле то могуће, да исти буџет са пстим нрпходпма и расходима у 1891 год. показује 600.000 дин. дефицита а у 1892 4— 5,000.000 па чак и 7,000.000 дин. дефидита. Има, господо, често уштеда, које се чине и нротпн воље самнх миннстара, просто зато, што на време пара нема. За то се надам, да дефиднт од 7 милијуна у 1892 мора у неколико смањен бити, јер неће бити довољно новца на расноложењу, да се сви депоновани кредити нз 1892 г. пзмире. Од кудаје то потекло, да се запитамо и какви су то скокови? То је морала зар бити неродица или несрећа у земљп или какво ратно стање те да 1892 г. баци 5—6 па п 7,000.000 дефицпта по оном истом буџету, који је важио предходне 1891 г., кад је бнло свега дефицита 600.000 дин. Такво пптање мислим да заслужује озбиљну пажњу, и на то питање треба обратитп пажњу народног представншптва и о њему треба да нромисли и г. Вукашин Пегровић. Од куда је дакле тај дефицит, који ће бити као што г. Вукашип каже, 5—(5 па и 7,000.000 днн. у 1892 год. ? По мом најдубљем уверењу лежи у томе — што се од 9 Августа прошле годнне терала само партијска нолитика, а прнкунљање државних прихода обесило о клин. Често се каже, како ра дпкали нису ималн довољно ауторитета према својим властима, да приходе државне на време прибирају. И та се замерка чинп од стране онозиције, која нребацује радпкалној странци, да нема довољно власти да заповеда својим органима. На то је чинн ми се, баш згодно да напоменем, да је резултат од 1891 год. показао да је радикална влада најенергпчније прибнрала државне приходе. Ја вас о томе могу и цифрама уверпти да су ти прнходи од 1891 све до 9 Августа 1892 г. најјаче и најбоље прикупљани. А шта је наступнло 9 августа? Обећавало се укпдан.е монопола дувана и соли, п пустпло кријумчарење дувана на штету државне касе. У место најживљег прнкупљања пореза у најзгоднпје време — у јесен — полицпјске власти бациле су се само на нартиску агптацнју. Ето отуда у 1892 год. мање 7 милпјуна прихода! Народ је могао 1892 годпне исто тако да плати порез, као и 1891. Нама се, господо, хоће дана", да пребацује, да ми терамо само полптпку, а ја вам онет кажем и фактпма доказујем, да ми нпсмо тералп полнтику, него смо спасавалн земљу од фннансиске невоље, у коју смо пали без наше кривнце, прпбпрајућн пеиаплаћену порезу државну и увећавајући државне прпходе, гледали да напредњачки дефнцит скинело с врата овој земљи. (Већпна Скушптине: тако је, тако!) Од 9 Августа се у истнни терала само полптпка, од тада се јуришало на општине и једино спремало земљиште за изборе. Резултат тога рада државних органа огледа се у неприкупљенпм приходима државним, а усљед тога у 7 мнлпјуна мање прнхода, него шго га је било 1891 год. Ја мнслим, госнодо, да ћете се свн ви, који објективно ствар посматрате, сложити са мном, да друкчије пије ни могло да буде у добу онаког пустоловља и партизанског терања политпке једне владе преко државннх органа а противу воље већине народа. (Већипа: тако је). Ја понављам питање: далиније у 1892 години било ратно стањо, да ли нпје била неродна годипа, те да је народ могао казати: немам откуд да платим порез, немам храну и стоку да продам те порез да платим ?! — Не, господо, свега тога ннје било. Мн тај узрок можемо наћи једино у полптичком преврату од 9 Августа. Тај преврат много кошта и углед државни и фппансије њене; а терети и позицију пензионара, сгвара н оне политичке финансијске невоље, од којих пате и фпнансије и држава.

Г. Вукашнн, кад је говорио о де4>ициту за 1892 годину, казао је: да ће овај дефицнт прећи и у ову и у идућу годину и каже: у идућој биће још већи за неколико милиона динара. То је, господо, рачун без крчмара. Јер тај дефицит од 1892 године, садржан је већ у менпцама и боновима, која се пмају исплатитп предвиђеним зајмом и по томе дакле не могу остати и даље на дугу. У чему се он даље састоји? — Састоји се у нечзданпм сумама по буџету. У извештају, кад је било речи о зајму, казато је, да је и то ушло у рачун и да се и већина депоновапих кредита има да исплати из зајма. Даље долазе неисплаћени рачуни, па онда дефицити на ануитетима државним, што смо првог Јуна већ морали исплатптп. И то је садржано у рачуну привремених дугова затечених на дан 1 Апрнла ов. г. Тај дефицит чије супггаствовање нико не пориче, ми нисмо могли исплатити обећањима, нити смо га могли избећп, већ смо га платили у боновима и меницама. Мој претходннк бнвшн мин. финансија нлаћао је извесне дугове анујитета у менпцама, које су садржане у зајму од 2 милиона, п ми то тако исто морамо псплатити. Те менпце, које садрже дефндит оне су садржане у овом зајму. То смо наследали, п то морамо и иснлатити. И то су — опет нопављам — све последице тога, што приходи државни нису прибирани, док су расходи услед 9 Августа повећанп. Према овоме дакле, не стоји рачун г. Вукашинов, да ће бити тога дефпцига пз 1892 год. чак и у 1894 тодини, рекао сам да ме је г. Вукашпн крпво разумео, као да сам ја казао да је дефицит у тој годинп чнсто 7 мплиона. Колико је на чисто знаћемо га тек кроз месец дана. Међу тим већ све бонове н неплаћене рачуне и менице из 1892 године исилаћујемо вотиранпм законом, који опег црпмамо на наша леђа. Ја не треба да вам говорим о појединостпма и да вам то нотврђујем новнм доказима, јер све то пмате тачпо нзложено и погврђепо у пзвешгају министарства фннансија, који је иред вами. У томе извештају тачно је казаио, колпко дугујемо по меницама отоманској Банцп и колико има да се плати за ануитете у Берлпну и Бечу. Све те суме дакле, треба одузети, јер не улазе у опај рачун, којп је за свој рачун нравио г. Вукашин. Онакав рачун, као што га је правио г. Вукашпн, могао би он правити само за онога лајнка, који не разуме ствари, алп бар за мене он не може да правп такав рачун, да оно, што је ушло већ у рачун да се исплата узима у дефидит, чак за до године! Зајам је вотиран, да се то псплати п с тнм је свршено. Г. Вукашин налази да п после пснлате зајмом, опег остаје пеки стари дефидит од 8 милиона и три за ову годину, свега: 11 мп.шона, и на основу тога рачуна, он ствара слику, какав ће чак битн буџет у идућој години. Ја не претендујем на ма какав пророчански дар, те са тога не могу прорицати какав ће бити буџет за 1894 годпну. У Новембру месепу опет ћемо биги овде, на ћемо буџет радити заједпо и ностараћемо се да га начинимо да бар буде као н онај буџет за 1891 годнну. Али ја, сад не могу улазити у тај рачун, са колико ће растење терета прећн на идућу годину, колнко ће битп свега новишнда а колико прнхода за идућу годину. Ја признајем, да ја нпсам у стању ни да кажем, колпко ће дефицпта бнти за ову 1893 годипу а откуд могу да говорим о дефнциту за идућу 1894 годину. У 1892 и 1893 год. знамо већ да има дефицита због полптичких преврага, а шта ће нам бнти у 1894 год. зависиће од тога нгго у годинп радили и учипили будемо.

(Наставићо се)

Одговории у|.одник Ранко Петрови^.

Штампа српско-краљев. државне штампарије