Народна скупштина

44 САСТАНАК — 30 ЈУЛА

СТРАНД 479

рате, онда ово може бити и сто педесети буџет! Има овде иовише позиција, па аво би их бројали све посебице, онда, ако хоћете, може бћти и сто педесет буџета ! Али, молим вас да се манемо шале, већ да озбиљно говоримо ! Овако ствар стоји. Прво је вотиран буџет од 1892 г. за 1893 г., и то по невољи. За тим смо нашли за правилније и корпсније, да буџете индустријскпх и трговинскнх подузећа државнпх, као што су : жељезница и монопол дувана и соли, подвојимо, н изнова утврдимо, те да буду за се вотпрани, с тога што се они из основа мењају сваке године, мељају се позицпје целог прихода као и позиције расхода њпховога. Са свим је право да те радње индустриске добију свој нравилан буџег ; кад по невољн не можемо да имамо редовне иравилне буџе:е и за све друге државне управе. Толико о овоме. Да пређем сада на главно питање г. Вукашиново. Оставићу на страну оно питање о самоунраваим органима. Нећу да вас морпм тиме, колики део државних послова може једно самоуправио тело вршити. У осталом то и нпје сада на реду пптање, да о њему говоримо: Закон о организацији тих самоуцравних власти говори о дужностима и правима, која имају на те самоуправне власти да се пренесу, и још је под питањем у колико може да буде олакшице државнпх буџета у томе, што ће поједини издаци битн само пренети на самоуправне органе. То су питања у која нећу да улазим. Само ћу једно да напоменем. Ако смањимо буџет државни, па пренесемо издатке на путове, школе и т. д. на те самоуправне органе, тиме народу није нпшта олакшано. Мп можемо из политичких разлога да кажемо да је боље, да окрузи рукују тиме, и да се они за то сами и порезују, али на крају крајева то је за даваоца пореза једно исто. Стојали ти издацп у буџету државном, илп у буџету окружном, среском или оиштинском, све једно је; давалац пореза мора да плати. Та олакгаица била би дакле на први поглед само иривидна н варљива; народ мора да сноси те терете, па разрезивали г држаиа. округ, срез пли општина; апсолутно је то све једн^ Ово сам само узгред напоменуо. Нећу да говорим ни о посебним питањима о привреди и т. д. о чему је говорио г. Вукаиши Петровић. Он је сам казао како је готово иостала стереотпина фраза у свима листовима п свуда „подпжимо иривреду па ћемо побољшати државне фииансије". И ја баш зато нећу у то да улазим, нећу да говорим о томе, како треба да нодигнемо иривреду, ца да помогнемо наше фипанспје, него ћу да пређем на оно, што је најважније у говору г. Вукашина Петровића, а то је питање о дефицитима. Ја се сећам, госиодо, кад су, истина не баш с истих места, али опет из околине опозиције, правили тако исто рачуне, лаке руке, сећам се врло добро како се олако оперисало са милионима. Ја мпслим да се и ондашња господа посланици добро сећају, кад је ондашжи вођ опозиције г. Авакумовић цравио рачун дефицита за 1891 год. да је рекао, да ће дефицпт бити 12—14 а вели, може бптн 20 милпопа. То су биле цифре, које су могле да уилаше не само Скуиштину. галерију и штампу већ и цео свет. Толико се ссћам да је говорено, да ће дефицит бити баш 14 мнлиона. И дошла је либерална влада на уираву земље (каквим путем, — оставимо на страну), и она је, да бн утврдила, да је за исту 1891 годину дефицит доиста оноликп, колики је опа тврдила, да га мора бити она је одредила своју комиспју. Та комисија имала је да цифрама докаже оно, што је влада у опозицији тврдила: да је дефицит за 1891 годину 12—14 милиона; ну да оставим оне веће цифре, на да се задржпм само на ових 10 и 12 мплиона. Та комиспја дакле, коју је лнберална влада одредила, требала је да потврди горње рачуне радпкалног дефнцита, она је имала у право, — извнните, што ћу да употребим један можда тривијалан израз - да се баци блатом на целу радикалну владавину, и да покаже и докаже да је радикални буџет био скроз лажан. И да не би томе сами лпберали сведоци били, у комисију је ушао п г. Вукапш Петровић.

Вукашин Петровић — Ја се ограђујем од овога, што г. мпнистар наводп, као да сам био у тој цељи изабран у комисију. Министар Финансија (наставља) — Ја сам предузео да говорим само о дефицптима и о ономе, што је г. Вукашин под својим потппсом за време лнбералне владе констатовао, па узгред морао сам наравно напоменутн и то, како је комиспја састављена и са каквим смером; казао сам, да не би компсија била састављена из самих либерала, либерална је влада нашла за потребно, да узме и једнога човека из напредне странке. Та компсија, тако састављена, црегледала је све позиције буџетске, ирегледала до најмањнх ситнпца све приходе и расходе 1891 године; исправила је све мане у завршном рачуну п све формалне несугласице рачунске; пспабирчила је тако рећп све до најмањих ситница, што би ншло против ра дикалне владавине, и какав је резултат? Резултат је господо гај, да у место оних 12 и 14 мнлпона дефицита, либералпа комисија заједно са г. Вукашином, као својим чланом, потпнсује, да фактички дефицнт за 1891 годину износи свега на свега шест стотнна хиљада динара. Не заборавите, господо, да је то прва годииа, за коју је раднкална влада могла озбиљно да изради свој нредлог буџета државног, п какав се је резултат показао ? — то је г. Вукашип потврдио сам својим потписом, признавши да је дефицит за 1891 годину тако незнатан, да не нзноси више од 1°/ 0 од целокупне буџетске суме. Г. Вукашин изволео је међу тим сам признати, да је под наиредном владом годншњн дефицит износио у средњу руку 6 милиона. И у једном чланчићу, који је изашао у Келнским иовинама он је иризеао, да је дефицит за 1891 годину 600 .хиљада дпнара и нешто више. Ја драге воље прпзнајем и сам оволикн дефицит, и примам га. Јер, кад узмемо дефнцит од 6 милиона према напредњачком буџету од 44 милиона, опда ои нзноси 14%, а кад узмемо наш дефнцит од В00 хиљада динара ирема нашем буџету од 60 милнопа динара, онда то нзноси нешто више од 1°/ 0 . Ја нпсам те рачуне закључнвао, него су ти рачуни закључени од стране да не кажем пепријатељски расположених, али од политички не наклоњенпх протнвника и ти су рачуци ето иоказалп овакав сјајан ресултат. И ја бих морао бити и сувише добар за противнике кад се не бих послужио самим резултатима противпнчким, да покажем, кодики је дефицит завршног рачуна за 1891 годину. Свести за две године дана напредњачки дефицит од 14% на 1°/ 0 и то по признању самих нротпвнпка, ја мислим да је то огроман корак у поправЏц наших финансија, Као што знате, Скушптина од 1891 године била је састављена из нствх носланика, који су п пре били и она је одобрила тај буџет са врло незнатом изменом, јер једва да је разлика у неколико хиљада дпнара—истн тај буџет, дакле, вотиран је и за 1892 год. Г. Вукашин прочитао је из мог извештај где се — каже, да је 1892 година подбацила у приходу за 7 милијуна и рачуиа тих 7 милпјуна као чист дефицит. Морам да изјавим господо, да је та напомена још неисправна и потекла је вероватно отуда, штоје г. Вукашпн пеправилно разумео ствар. Ја нисам казао да је дефицит за 1892 год. 7 милиона динара, нитп сам могао нитн могу то рећн, докле год завршнн рачунп не буду готови, јер није довољно да буде готов завргани рачуп прихода, иего ваља да буде готов п за вршни рачун расхода. Ја сам казао у извештају да још за месец дана, уираво до 1 Септембра, завршни рачун расхода не може бити готов. А докле год псти не буде готов не може се знатн колики је прави дефипит 1892 године. Дакле, у оном извештају не стоји да је дефицит 7 мплиона, тај је могао г. Вукагаин пронаћи само кривим разумевањем. Колпки ће бити фактичкп расходи то се још незна. Ја нисам пророк да вам и пре ск.гопа рачуна то предскажем. Може бити расхода мање него што се предвпђа и од величипе тога зависиће, колики ће бити дефицит — већи или мањи. Међу тим, узмпмо баш да завршни рачун за 1892 год., покаже свих 7 милијуна као дефицит. Сад да се запитамо господо, како је то могуће да се покаже таква разлика у дефициту 1891 год. и онога у 1892