Народна скупштина

ОТРАНА 478

НАРОДНА СКУ11ШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

с тога, тто дрзкава иије кристалисана, што она не стоји на једном месту, већ јој се жпвот мења из године у годину, а те измене изазпвљу и нове издатве, који се морају иакпадно уваконити. Не налазпм чега може бити нејаснога у самоме наслову, кад је наслов по све чист и јасан. У осталом, ако би се моглп наћи нови називи и изрази, који би јаснпје ово опредељивали, ја сам вољан да нрисганем да се то нсправи ; али их ,ја нисам могао у српском језику бољих наћп Напомињем да је тај иаслов уиотребљен и у свима другим пројектима законским. И тамо се каже: „Предлог за измену постојећега закона". Са тога дакле, смем мислити, да је ова кримедба бачена тек онако, да се нешто каже ! Дал,а прпмедба г. Вукашина састојп се у овоме: Он вели, да му је пејасно, да лп је ово нзмена у буџету или нзмена у закопу. И једно и друго, госнодине Вукашине! Ја не могу другачпје да кажем, јер ја бар ио моме схватању не могу да увпдпм разлику у томе, што ће се ко запптатн: да лп је ово изиена у буџету пли у закову. (Чујесе: у главноме буџету). Са свим све једно. Буџет је закон и свака измена његова у нсти мах је измена п у буџету н у закону о њему! Примам дакле то, да је ово пзмена у главиом буџету и у самој ствари у псти мах п нзмена у закону. Овоје, дакле, пзмена у закону о главном буџету, који је вотпран 22 Јуна ове године за ову годину. Не може овде биги паметног питања о томе, да ли је то измена у главном буџету илп у закону, јер је главни буџет закон, а пошто је ово измена у буџету, то је тпм самим и измена у закону, н обратно: ношто је ово измена у закону, то је тим самим п измена у главном буџету. То је једна игра речп, којој је најмање било место у начелној буџетској дебати, коју озбпљније водити треба. Даља начомена г. Вукашииа у овоме је: Он велп: изгледа ми да нпје учињен тачан рачун ових пзмена, које се предлажу. Нејасно му је, велн, с тога, што не внди да ли је повећање позиција, које се предлаже овпм изменама, срачунато за годппу, иола годнне плп неколико месеци ? Кад би г. Вукашпн прочптао пажљиво све позиције редом, он би с ваљда и сам сетио тога, да, где год је реч о лпчннм иерсоналним издацима, да ту и може бити још речн о месецпма; али, где је реч о матерпјалним издацима, да ту не може бити иоделе на месеце. — И г. Вукашину и свакоме, којн познаје грађење буџета, може бити јасно, да другачије не може бити, него да се персонални издаци рачунају сразмерно до краја године а материјални издаци срачунати су у онолико у колико треба да иопуне целокуппу позицију. Узмимо само један пример. Узмнмо за пример министарство војно. Ту су наглавније позиције : аа набавку храпе, о ;ела и других потреба за војску. У буџету 1892 године, који важи и за 1893 стављена је једна позиција, која се показује као недовољна за ову годпиу и шта се може предложити сад овим законом ? Кад је и ако је та сума за набавку хране или одела недовољна, онда се каже: тражи се повпшица од 800 хиљада или толико и толпко хиљада динара. Та повишица је не за један месец него за целу годину. Ту је дакле оно колико се укупно тражи да се попуни оно што не достаје; а само лични пздаци могу бити рачунати према остатку времена до краја године, Дакле, у главном, господо, на ову примедбу ја мнслим да је ласно одговорити, и да сам довољно на њу одгонорпо тиме, кад кажем, да само код лпчннх издатака може бити времене деббе на месеце, а код материјалних издатака тога, у опште, не може битп. Ја ћу да се дотакнем још једног, тако исто сноредног питања, — споредног бар за мене, — по мом нахођењу, — па ћу онда да пређем на главне замерке, на питање о дефицпгу. Г. Вукашин Петровић пнта се, чуди се унраво, какав је то главип благајнпк, и какви су то чиновници главне благајнице, који могу пристаги на овакав предлог измена, и какав ће хаос настати у државним књнгама ? Ја га ево могу уверити овде, да је у самој ствари цео овај предлог редигован, и већим делом и грађен у главној благајни, и да главна

благајна са своје стране ни најмање тешкоће не налази за књиговодство у томе, што се ова измена чини ; ни један рачуиоиспптач, пи један чиновннк главне благајне, није нашао за потребно, да учини ма какву нримедбу, јер се зна, да са оваквом пзменом нпкаквог нереда у књигама не може бити. Ја сам већ напомеиуо, да бп хаоса у књнгама могло бити онда, кад бпсмо нмали један буџет за пола године, или 7 месеци, па кад бнсмо онда утврдили са свим из основа другн буџет, за другу половпну, или 5 | 12 године. Овим, што се тражи сада. не мења се цео буџет, него се V буџету за 1892 г., који важи и за 1893. г. траже накнадне нзмене, тражи се управо новећање недовољних позпција. траже се једном речи накнадни буџегски кредити. Ја мислим, да ће г. Вукашин Петровић и сам признати, да, кад не бисмо сад ово тражили, већ кад би оставилп да овај буџет од 1892 г. важи и за 1893 г., све до краја године, шта би онда било ? Било би неоспорно то, да би на крају године морали ноједини мннистри да траже одобрење накнадних кредпта. Па би лн то било правилио, госиодо ? Не ! Напротив то би баш било са свнм неправилно. Скупштина би тада могла с правом замерити и рећн нам, па зар нисте моглп предвидеги ово у току године ? И кад сте могли, зашто нисте тражили још у току годпне накиадан кредит, докје Скупштина раднла, а не, пошто сте пх утрошилп, да тек онда тражите накнадна одобрења! И зашто бисмо ми у 1894 год. излазили пред Скупштпну са предлозима, да нам је требала ова п ова иозиција већа, кад бп оиа могла с нравом да каже, ово што сам напоменуо ; она би могла своје прекоре да управи баш на пзвесне нознције, и да каже : „Зашто нисте захтевали иовећање те н те познцнје на војску, кад сте зиали и могли у напред знати, да на њу треба бар 1.000000 д. више ?" За храну, одело п вежбање ? Не би — н опет нонављам —• било нравилпо, да ми утрошнмо тих 1.000000 дпи. сада, без претходног одобрења, па да у идућој годнни изађемо нред Скупштину са тражењем накнадиог кредита за војску. Свакп би нам с основом могао нребацитн : „Па зар ви 1 јуна, кад је бпла Скунштнна на окупу, нисте могли нредвидети, нисте моглн казати, да вам ове годпне треба за војску тај већи кредпт, те да вам се одобри, него га сад накнадио тражите ? Ја бар дакле, мислим, да би се у том случају пре могло замерити влади, и зато да би се то избегло, зато, што је нравилније крсдпт тражити пре, но ли, после утрошења, зато, ја налазим да је много нравилније кад се то, што се предвиђа, да се мора утрошити ове године, да се одмах и иредложи, иего да се тражи одобрење, ношто се већ утрошило. Понављам и опет, да књиговодство, неће имати никакве неприлике од оваке измене ; оно ће имати просто, да оне позиције повнси, које су повишене, а опе смањп, које су смањене, н ништа више, — а све ирема ономе, како овај предлог буде вотпрап. И од оног часа, од кад овај нредлог буде вотпран, па за два дана књиговодство ће ово све да унесе у своје књиге, п да утврди, која је позиција буџетска за 1893 г. нрема ономе, што је за 1892 г., вотирано, смањена је за оволико, пли увећана за оволпко, а то је буџетски кредит, који је Народна Скупштпна одобрила, па то ће и да се но томе троши до краја годпне. Ту апсолутно никакве нометње нема у вођењу књига и рачуна, јер су то текући исти послови, а да смо пмали засебан буџет за нола године, п да смо имали за остало пола, пли бар за трећину годппе, други буџет, са свнм из основа изведен, онда би књиговодство морало у овој години два разна буџега да води, и онда бн у самој стварн морчли да имамо бар два завршна рачуна за ову годину. То је оно што је п мене и моје другове руководило, да по невољи, кад већ нпје било могућности да се за времена вотира новп буџет, изађемо пред Скупштину са предлогом, да се онај стари буџег вотира, на после да предложимо најпотребније измене и у буџету. Овом прнликом место му је да одговорпм и на ону наномепу, на прекор г. Вукашниов, као да је ово четврти или пети буџет. Па молпм вас, ако поделите н овај буџет на засебне позпцпје и буџете, и још засебно у седницама и воти-