Народна скупштина

НАРОДНА СКУП1Г СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИИСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЛ>ЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦВНА ЈВ ЛИСТУ 3> ЦВО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЛ»Е ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНХ^О ПЕТРОВИТ^

БРОЈ ©1

НЕДЕЉА 15 АВГУОТА 1893

ГОДИНА III

44 САСТАНА^ 30 ј у л а 1893 у Веограду НРВДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Катиб СВКРЕТАР, Милош Марковиб (НАСТАВАК) (0 буџету, Мих. Вујић). Ако хоћело еад да говоримо о пзворима, из којих потичу дефициги, ие треба се задржавати иа овпм повишицама, гаго су овде срачуњене за 5 меседи, јер, кад се састанемо 1. Новембра, пспитаћемо хоће ли се те повигаице одобрити и за до године. Алн нека баш те повишице и остану, то је нпак најтањп део терега, јер ово не би изнело впгае од 4 милијуна на повпшење терета, за целу идућу годину, и то по тој невољи, гато расходи државнн расту већ по постојећпм законима. Ја нећу даље да пдем и да вам на дугачко објашњавам откуд поглавито потичу дефпцити. Главнп извор њпхов лежи у 300 мп.шона дуга, које је радикална влада паследила; онп иотпчу од оних 15 — 16 милиопа ануитета паслеђених од нанредн.ачке владе. Сваке године ми имамо мап.ак на ануитетима а нарочито жељезнички зајам. Ја мислим, да је велики корак учнњеп у напред, кад је радикална влада успела да дефицит од 6 мнлиона, који г. Букашин нризнпје, да је био сталан годшпњп дефнцит напредњачких влада, сведе у 1890 годипи на 4 милпона, а у 1891 на -600.000 дпнара. И поред свега тога каже нам се: деде ви радпкали, сад учпниге да дефицита вигае никако нема. Лако је, господо, крптнковати са стране, кад се узме у оцену само данагање стање, лако је то казати што не усавргаите то стање да имате чак н вигака, али је пптање, откуд те невоље потпчу и јесмо ли мн те невоље смањплп или повећали. Ја смем смело да тврдпм, да смо ап те невоље смањили од 14 °ј 0 на I 1 2 °| 0 . И дефицпт од I 1 !/!,, невол.а је, али миого мања од 14° 0 . Нека данас после 9 Августа буде два и три сроцента нека буде и пет и шест процената за еву годину, па шта из тога излази, јесмо ли ми за то крпви? Дефицит од 14°| 0 сведеи је био на 1'1/јо, а сад је опет порастао на 6°| 0 , а зашто је то? —Зато гато је било нреврата у земљи, који је поновио старе невоље. Ја нећу да вам говорпм о унутрагањим невољама прошлог режима, него ћу само бацити летимични ноглед на спољашњу невољу, која је од преврата произашла. Довољно је само

напоменути ради илустрациЈе спољашњих невоља да се нпЈе могло наћи не 44,000.000 дин. зајма, него ни 1,000.000 дин, није се могло наћи на страни нод владом до 1 Априла. Курс државних облигација спао је био на најмању меру, у опште кредит државни до крајности сатрвен, то је факт. Господо. ја ћу драге воље признати јавно да сам лажно говорио, ако не стоји то у извегатају комиспЈ'е, да је дефпцнт од 14°| 0 п да је курс државних папира 1891 стојао куд и камо вигае курса од 9 Августа прошле године овамо ; 1891 год. курс је државних папира стајао тако добро да смо имали понуду, да смо могли извргаити коиверзију дугова, алн данас после либералног режима на ту конверзију не можемо за сад јогп ни да помислпмо. 1891 год. моглп смо да добијемо зајам за конверзију дугова са 82Ч 2 и са 4°| 0 ннтереса и угатедили бисмо до 4 милиона годпшње на плаћање ануитета, сад то не иде! То смо могли учинити за то, гато Ј 'е курс државних папира достигао био висину од 93. Та понуда за копверзују дугова, који је радикална влада била прелиминарно закључила, и сад стоји у архиви министарства финансија, али данас 1893 године ту конверзију не можемо да лзвргаимо просто за то, што државни иапири стоје даиас на курсу 76 и 77. Лако је говорпти треба конверзију дугова извргаити, тако је говорпла и лпберална опозпппја, али, господо, треба знатп да се конверзија дугова може извршити тек онда, кад се дође до буџетске равнотеже п кад курс државних иапира истера бар преко 90 са 5° 0 . Тек онда се може мислитп, да се може закључпти зајам за конверзпју дугова са 82 и 4°[ 0 , какву поиуду имадосмо 1891 год., пиаче то је само једна празна жеља. Лако је критиковати у опозицијоним листовима те ствари, али не треба онако, као што се у опозицијоипм лпстовпма пигае, да се тако олако и у Скупштини говорп; ако је дозвољено у листовима товарити одговорност једног на другога, ја мпслим, да у Народном Представнпштву, треба са вшпе озбпљности испитиватп фпнансиј ске прилпке и узроке невољама, које нас још и данас даве. На појединостима у рачунима г. Вуканшна, ја се нећу сада задржавати, само ћу узгред изјавити, да иикако не стоје рачуни г. Вукашпна, како ће дефпцит 1894 год. бптп оволпки или толпкп, док 1894 годпне не буде нп напредњачког нп либералног самовлагаћа, као гато се посигурно надамо да га бптп неће, онда ће се и влада и Скупгатпна већ и без бриге Вукагаинове постарати, да се не поврате врлине напредњачкпх дефнцпта. Вп имате, господо, нагатампан финансискп пзвегатај у вашим рукама, тај извегатај ниЈ 'е одштампан зато да иде у архиву, него Ј 'е гатампан за то, да у њему впдите тачап преглед нашег финанспског стања. Из тога извештаја тачно се види, какве су то подужице, које г. Вукашин рачуна у дефицит будућносгп, зато што и сад неке подужице остају неисплаћене. Ту на првом месту долази 2,000.000 диннара код Народне Банке. То су све дугови пз напредњачке владавппе ■