Народна скупштина

СТРАНА 488

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

из пакости, ннтп са партнског пната, доказалн смо вам, кад смо, пре неколпко дана, гласалн са извесним мотивацијама за зајам. Она наша мотивадпја тера нас да овде гласамо протпв, јер гласати са оном мотивацијом за зајам и гласати сад за овај буџет, не би имало смисла. Ми смо онда казали: дугови се морају платити и ми смо се сложили с тим да треба да се плате, да би нам образ остао светао, ади да желимо да се стане једном са таквом финансиском политиком. И ево прва прилика да се то начело примени, и шта видимо ? Видимо да нам се подносе нови издатци, и ако ни они старп не могу да се исплате. У осталом, ви решзвајте како вам савест налаже, а ми смо уверени да вршимо најчистију дужност посланичку што овако гласамо. Само, господо, упамтите добро, шта је рађено и шта је говорено, јер ће не после дугог времена доћи дан, кад ће ваљати да саставимо рачун с пробом, и ви ћете бити овде, па ћете видети, да ли смо говорпли истину или не! Известилац Риста Поповић. — Г. предговорник веома је лепо учинио примедбу у почетку свога говора, да је дебата скренула са свога правог пута; Јер просто г. Вукашин није говорио о самом предлогу, него је говорио о питањима, која можда имају везе по сродностк, али не стоје у вези са овим нитањем. Он је дакле, говорио у опште о свему, само не о предлогу. Г. Новаковић, учинивши ту приметбу, говорио је и сам такође о питањима, која врло мало пмају везе са овпм предлогом и о томе, шта се хоће овим додатком у буџету. Ви знате, да је Скупштина морала да вотира буџет 1892 год. И тај буџет од 1892 год. требао је да да живота н држави и 1893 годпне. Влада садашња није имала материјалне могућности да донесе буџет за 1883 год. и с тога је буџет 1892 год. и за 1893 год. Садашња влада, увиђајући, да буџет од 1892 год. не може да подмири целокупну потребу за 1893 год., донела је овај додатак па каже: „за ове и ове потребе, треба нам још оволнко и оволико." Те су нотребе овде са свим прецизно нзложене и госнода из опозиције могу их лепо разгледати, па ако су захтеви владе неумесни могу се одбити. Али, господо, оно, што каже г. Новаковић, „ми немамо пара, па с тога те потребе и не можемо да подмиримо и на њпх ма штададамо", то, господо не разумем. Један посланик, један човек, који је дуго годпна бпо мпнистар и о коме се лепо мислп п као о државнику и као о књижевнпку, да изнесе такве разлоге, и каже: „па нека држава трии ми немамо и не дамо пара." То је одиста чудновато. Госиодо, ви знате да је у буџету 189.2 год. одобрен кредит од 150.000 дпнара, на трошкове око држања Народне Скупштине. И заиста да су биле редовне прилике, не бп више ни требало, јер се рачунало, да ће се држати једна Скупштина првог Новембра у пр. год.; али је дошао 9 Август па је дошао један избор народних посланнка па и други, на једна редовна и ванредна Скупштина, за коју се тада ннје знало и према томе настала је потреба да се вотира већи нздатак. Кад то чинимо, онда може лп когод да каже, па пгга се то нас тиче, ми немамо пара и не дамо ншпта за то, н може ли тада да се замера нама, што ми то тражимо у нанред. да се одобри оно, што мора да се утроши у овој годинп ? Данашња влада, ценећн потребе, које се имају у 1893 год. да подмире, изашла је са овим предлогом н ако су оне умесне мн ћемо их примити а ако су неумесне ми ћемо их одбити. Сем тога пма у буџету и таквих познција, које и ако хоћете и ако нећете морате да пх одобрите, јер су то законске повишпце. У 1892 год. нпје можда припадало повишпца периодскпх, који у тој години нрппадају, п ми морамо да их дамо на основу закона, на имали ми новаца или немали.

Нећемо ли ми сада то да учинимо додатком, мораћемо накнадно учинитп, а ]а оматран, да не бп бпло умесно, кад би доцније чинпли. Истпна под владавпном господе пз опозицнје, био је обичај, да се најпре утроши, па да се тражи накнадно одобрење. Ви се сећате, да смо ми морали да одбравамо накнадне кредпте и од про:плих и претпрошлих Скупштииа, накнадне кредиге из тих владавпаа, који су утрошени, а није имало Скупштинско одобреље. Ја сматрам, да је то било погрешно п неправилно, а да је ово иравилан пуг, да се то у напред решењем скуиштинским одобри. Дакле, као што сам казао, потребе су у буџету изложене, ми ћемо читаги позицију по позицију и ако нађемо да која позицпја не одговара цотреби, ми ћемо је смањити, алн с тога не треба у опште казатп: не дамо и немамо пара. То је разлог којпм не треба да се служи ни обичан човек, а не човек, којп је био министар, и човек који се служио и незгоднијпм средствима Ја признајем да је правплнпје и много подеснпје било, да је Скупштина имала могућпости, да ствара буџет при почетку рачунске годпне, као што се буџет у опшге ствара, алн ко је крив, што ми морамо да вазда уређујемо туђе рачуне. И првп пут, кад смо мп дошли на владавину, ми смо морали да пречишћујемо туђе рачуне, где је било п летећих дугова и свачега; ми смо морали та пптања да решавамо, на гатету наше иопуларности а тако исто и влада, која је 9 Августа дошла на земаљску унраву, без наше воље вршљала је по земљи н чпнпла, што је год хтела, тако да ми сад морамо, да се послужимо мером, којом не бисмо хтелп, и место да се баца кривица на оне, који су то и учипили, сад се баца кривица на нас, што ми нисмо за месец дана пропашли фипансиске изворе, да иоништимо дефиците; што ипсмо створили овакав и онакав буџет. Ја мислим, да ја овај додатак буџета умесан, с тога што, ако пма потребе као што с& то овде предлаже, опе треба у напред п да се одобре, али да се не чине нздатци пре него гато се добије одобрење од Скупгатине и ако је то до сад бпло друкчије. Ја мпслим, да то није погрешно, а ако ми нађемо неке издатке неумесне, сувишне или непотребне, Скупштпни стојп до воље, хоће ли пх прпмити илп одбацитп, али казати у опште, да овај предлог треба одбптп, ја мислим, да такав захтев нема смисла. Милутин Гарашанин — Тегако је то, господо, водита дебату, кад се људи хоће рђаво да разумеју. И по г. миппстру финанспја и по г. известиоцу рекао бих, да се ми не разумемо. И ночем имам пуно разлога да верујем и у памет г. министра фипансија и у памет г. известпоца фппанспског одбора, то ја мпслпм да ми нећемо да се разумемо. Пре но што пређем на саму ствар, да не бих после заборавио, рећи ћу г. извесгиоцу ово: да г. Новаковић јесте казао; „кад ви тражпте да дамо, да видимо најпре имамо ли." Али ко је позван да нам каже имамо ли да дамо, да ли ми или влада? Влада, што је имала да каже, она нам то није казала; она у место да покаже буџет прихода, као што је и ред да у сваком буџету државном буде: на једној страни буџет прихода, а па другој страни буџет расхода, влада нам је у место тога пзнела буџет расхода врло детаљан, а на место буџета прихода, ставпла је једпу круппу загонетку, јер уштеде, које ће се имати не зпаче нпшта, јер се не зна ни да ли ће их бнгп, а још мање колнке ће бити. Г. министар фппансија, кад пе може да предвиди нове приходе, он исто тако не може да предвиди ни уштеде, ни сувишке од одобреинх кредита. (Наставиће се)

Штампа српоко-краљев. државне штампарије