Народна скупштина

44 САСТАНАК — 30 ЈУЛА

СТРАНА 487

и ви учините, те да постанете учесници тога његовог грешења. Влада је ондашња према томе замишљеном а неопробаном влшку створила нови буџет; и уиустила се у трошкове с последицама, које ћу показати и које сам пређе показивао. Г. министар финансија бацио је нама прекор, рекавши: не дате ча војску 400.000 дин.; хоћете да гласате против тога, а то значп да не дате за војску. То је, господо, извеспа врста подметања. Ми кад кажемо да смо против новога буџета, противни смо из других разлога, а никако за то што нећемо да дамо на војску. Како смо ми давали па војску, то ће показати таблица, коју ћу прочитати. Дакле, као што рекох, 6 милпјуна узето је 1884 год. у буџету без прпхода у стварп опробаиог, када се није знало, хоће ли тај закон више донетп или неће. На пгго су се иоглавито трошили приходи и за што се влада тако нестрпљиво журила с трошењем, као и шта је иосле било, показаће вам баш ова таблица о буџетима војним. Буџет војнп 1883 г. износиоје 10,385.000 динара; буџет војни 188 4 | 5 , којн је грађен после новог пореског закона, износио је 16,211.000 дин. Дакле, штаје учик.ено? Метпуто је на буџет војни одмах само на основу онога непотврђеног и неспгурног прихода, 6,000.000 динара. Е ето шта смо радили ми, којима г. министар финансије има љубав да баца нрекор да некоме не дамо 400.000 динара. Ми смо дали 6.000.000 дин. И то што смо дали, не жалимо, жалимо само што смо дали овако, како он хоће да да сад ово, што предлаже. Шта је бпло носле ? Чим је извршен попис, чим су приходи почели да се уиосе у касу, показао се мањак и впдело се да онај закон не доноси оно што се очекивало. Шта је носле следовало? Следовали су мањцп. У години 188 6 ], у новом буџету већ читате у војном буџету 14 милијона. У год. 188'| 8 опет 14 милијона, у 188 8 | д 13,982.000, у 1890 г. 10 милпјона, дакле 4 мплијона мање, у 1891 год. још мање, у 1892 год. — 11 милијона, И тако војни буџет спао је мало по мало на 11 милијона. Дефицит је био у цпфрама и ако немате сигурнпх готових новаца, дефицит ћете за ову годину да вотирате. Господо! Еад дајемо оно што нема, и што се нпје могло дати, није поможено ономе, коме се хтело помоћп. Дали смо ц мп 6 милнјопа као бајаги, али јесмо ли их дали? Нпсмо. И ова иста радикална управа свела је тај војни буџет од 16 на 11 милијона, дакле на самом војном буџету од онога времена до сада извршила је уштеде 5 милијона. И опет има дефицита. Еуд су се дели ових 5 милијона? И оиет буџет вије мањи, него већи. Откуда то? Ето, како иду ствари и ето шта значе савети г. министра финансије и^његова духовитост, кад каже, како не може да начини предрачун прихода, које тражи, него се ограничава на речи у чл. 4, које су неодређене и нејасне, како се само замислити може. Ето, господо, куда то води! Ако су речи нејасне, пример је разговетан! Каже нам се: нотребе државне не могу да се одлажу. Али, господо, ко је данас говорио о томе, да се ове погребе одлажу! Каже нам се: не дајете на војску, не дајете на друге установе државне. Али, господо, не један, два и пет мплиона, него — кад би се само могло — и 100 милиона да вотирамо, па ипак не бп било много, кад би се имало откуд, да се утрошп на војску. Али нека нам г. мннистар финанспја, пре тога, покаже изворе и приходе државне, одакле ће он тај расход да покрије, па ћемо ми то, драге воље, одобритп. Овако пак, министар предлаже да вотпрамо ову суму новаца, а кад дођу људи с квитама на касу, ов нема ни иаре, кад дођу сироте удовице да приме пензију — он нема нп паре. Која је, дакле, вајда од одобренога кредита, кад у каси нема пара ?! Чули смо како држава дугује параћинском фабрпканту и тај човек не може да дође до својих пара, па због тога не може да испуњава своје обвезе — не може да плати купљену вуну из Ужпца. Ето шта бива, кад се вотира оно, чега нема! Још има један врло рђав начин, који се увео и којим се, на жалост, доста често служи и сам г. министар финансија. То је суревњивост п завада између политичких странака или миш-

љења у нашој земљи. Увела се, дакле, нека чудновата практпва, да се вама предлаже нешто да учиннте за инат нама, а ми за инат вама; дакле, суревњивост, да пе кажем мржња, која се развпла употребљава се иа то, да се у тренутцпма често протури нешто од ваше а нешто од наше страпе, што не бп требало. Господо, кад бп, ненгго срећом, могли платити дугове и дефпците, којп су почиљенп, ми бисмо пристали да на нас навалимо све. Кад би то могло да номогне, то би било у сто добрпх часа, па би и мп вас и ви нас прослављалп. Али, господо, нема дугова нп напредњачких, ни радикалских, ни либералних. Дугови су државни. Они стоје п ту сваке године куцају „алком па вратпма" г. министра финанспја — сваке годипе производе по коју стотпну хиљада, по који нов милијончић. И то тако иде у бесконачност. Дакле, Народном Представништву нпје дужност то, да оно овим путем следује, на који га и сам г. мипистар финансија, ради тренутне потребе, уггућује. Мени је мпло, што могу рећи, да су ме често неки посланици пз већине обрадовали својим објективним посматрањем поједпних нредмета, јер ово нису послови нартпскп, већ послови народип и државни. Кад се купи порез, ту не треба гледати ни на напредњаке ни на радикале ни па либерале, већ треба поједнако тражиги од свију. С тога, треба лечиги, што се још да излечитп. Нас је народ п послао амо за то, а ми треба тим путем да се одужимо народу. Још ћу вам казати, да у оптимизам г. министра финансија не треба Народно Представппштво тако лако да верује. Колпко сам год нознавао минпотара финансија, и оних, који су бпли моји другови и онпх, које сам са стране гледао сви су онн, ево већ 20 годпна, сви су вечито уверавалп, како има, и како се може исплатпти, што се тражи. Међу тим ми впдимо разне суме, свакојаких врсга и имена, које остају непокрпвене и немају чим да се плате. Народио, дакле, Представннштво, гледало оно на друге предмете како хоће, нп у ком цредмету неиају тако заједничке дужности као у финансијским. Нема питања ни нредмета, у коме су интересп мањине и већине мање растављени, него у овом питању, јер и мањипа и већина застунају земљу, а земља хоће рада и реда у финансијама. Ред пак, хоће да се не троши на зелен, јер ћемо моћн поћи бољпм путем тек, када престанемо трошити на зелен. И за ове издатке, који се сад траже, ми не велпмо да су некорисни. На против, ми велимо, да треба још толпко п за војску и за остале потребе, али само онда, кад се има одакле све то подмирити. Нама је г. министар финансија јасно и разговетно српски казао, да новца нема. Ту Народно Представпиштво треба да се заустави, пададаље не следује г. мпнистру финансија. Он нека ради свој посао како зпа, а ми имамо други. против-положени задатак. Нарочпто, дакле, пмамо да се зауставимо и да се заиитамо шта ће да зауставн стварање новпх нереда и педостатка у нашим финансијама. Оа овим издатцима, којп се сад нама предлажу шта ми хоћемо? Ми не предлажемо ни да се одбаце, мп само клжемо: „Немојте сад вотирати тај буџет, оставите ове издатке за буџет за идућу годину." На јесен ћемо да граднмо буџет за 1894. год. ц онда ћемо имати нове податке и јасннји и чистији преглед од свега. Онда имамо цео буџет пред собом, п онда ћемо видети шта ће нам а шта ли нам неће требати и опда ћемо вотирати буџет, који ће траЈати з"а целу идућу годину, а не само за неколпко месеци, као што се сад тражи. Нека и ово очекне у толпко вигае што, ако ми не даднемо ових 2у 2 милијона сад, већ оетавимо да то одобримо за идућу годину, онда ћемо пмати 2 милијона динара уштеде, јер пам је г. мпнистар финансија казао, да ће према овим ,дохотцима имати 2 мплијона спгурннх, и онда ћемо нмати чистији завршни рачун за ову годину, а за ово неколико месеци неће се Бог зна шта осетити ни као гатета ни као корист. Тога ради ми ћемо гласати против овога буџета у начелу за то, што није основан ни на каквим стварним приходима, који би нам овде билп показати. Да ми то не чинимо