Народна скупштина
НАРОДНА СНУПШТИ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПДАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ
ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦВО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ ........... 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСГО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ
УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМ^О ПЕТРОВИТх
БРОЈ84
ПОНЕДЕЉАК 23 АВГУОТА 1893
ГОДИНА III
47 САСТАНА^ 1 августа 1893 у Београду
ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Паја Вукови$ СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац (НАСТАВАК) (0 повластици за Фабрик. хартије Рад. Митровић).
Дакле, као гато видпте, из овог завона ове повластице, коју је Скупштпна донела, јасно је казано, да ће Скушптина решавати о кауцији, и опда ја мпслим да Скушптина може овде одлучити, како нађе за потребно, може решити да кауција остане државној каси, а може решити п да се врати иовластпчарима, и ту закон не стојп на путу скуиштинском решењу. — Што се пак тиче тога питања, и то је овде помепуто, да је и г. Вајферту враћена кауција, коју је положио био по тражењу ове псте повластице, пошто је повластицу био изгубпо, то овако стоји. Јесте њему враћена кауција, алп па основу мишљења иравничког одбора, који је донео мпшљење, да му треба вратити кауцију, зато што се он раније јавио, да му се продужп рок за подизање фабрике хартпје, п пошто нлје добио то продужење, правнички је одбор нашао да му треба вратпти кауцију. Јога су били неки ситнпјн разлозп, и сви ти разлози на основу којих је враћена кауцпја г. Вајферту постоје п овде, и ови повластпчари су се јавили Скуиштини за продужење и нису га добили. Дакле са свим излазп, да су они у истом праву, у коме и г. Вајферт, а одбор нпје нпшта регаавао о кауцији, зато гато г. министар није то нп тражпо, а на Скупштини је да ову ствар регаава како она за добро нађе. Потпредседник — Оглагаујем да је претрес свргаен. Стављам на гласање извештај одбора, али на првом месту пмам да вам кажем да пмамо и предлог г. Косовљанина. Ко је за то, да се прими предлог г. Косовљанина, а то је да се врати повластичарима кауција од 10.000 дпнара, тај нека устане? (Вв&ина седи) — Велика већина седп и оглагаујем да је предлог г. Косовљанина примљен.
Сад стављам на гласање предлог одбора, који ће овако гласити: „Одбор, који је Народна Скушнтина изабрала за проучавање овога питања, не налази: да су повластичари, због неиспувења услова у одељку VI закона о повластици, изгубили право, које пм је дато овом повластицом, и да им се не може дати тражени почек од 2 године за подизање фабрике хртије, с тим да се повластичарима кауција од 10.000 дин. врати. Одбору је част предложити Народној Скунштини да и она изволи усвојити мишљење његово." Ко је зато да се овако мшпљење одбора прими, тај нека седи, ко је протнван, тај нека устане ? (Сви седе). — Оглашујем да је Скупштина усвојила овај предлог. На реду је други прегрес закона о новим монополима. Изволте чути г. пзвестиоца. Извеетилац, Ђура Мидијашевић прочита члан 1 (стр. 353). Потпредеедник—Усваја ли Скушптина члан 1? (Усваја). Извеетилац прочита чл. 2. (Иста страна.) Ранко Петровић — Код овога члана допустите да учпним једну ситну примедбу. У ставу другом овога члана вели се: „док држава не изведе све претходне припреме за пропзводњу у својој режији алкохола и жигица, она ће набављати и т. д." Молпо бих г. известиоца, да ову реч „режија" заменн нашом речи. Закони се не пишу само за високо образоване људе, него п за најпростије људе, јер п најпростији људи треба закон да разумеју и по њему да се управљају. И ако га елучајно не разумеју они су одговорни и криви. С тога, ја бих предложио да се речи: „у својој режији" замене речима: „у својој уарави." Драгомир Рајовић — Ја мислпм, да г. предговорник није нашао аајзгоднију реч. „Управа" не значи, што и „режија". Под „режијом" се разуме „управа", али се у исто време разуме п рад; јер режпја, то је некаква сорта експлоатације. Према томе, режија не може се заменнти речју управа, јер управа значи дпрекција; не може се наћи тако згодна реч. Ја бар не могу згодну српску реч да нађем. Ранко Петровић — По назорима г. предговорника „управа" не би значило нешто, где се гато и ради, п за то не може се њоме заменпти реч режи.ја. Ја, господо, сматрам, да п управе могу нешто радитп, да управе нису само велика госпеда; ја сматрам да управе могу п да раде, да привређују, производе и обрћу. Згоднију реч, ја не бих мотао у овај мах наћи, а молио бих г. известиоца да с г. Рајовићем нађе згодну реч за овај туђи појам. Само сам противан речи режији, који није општи термин, и која није таква реч, без које се не може