Народна скупштина

СТРАНА 512

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Министар Финанеија — Тако стоји данас у свима страним земљама, да за фискалне крпвице нема номиловања. Милутин Гарашанин — Могуће, да је у страним земљама тако, али мисмо у Србији, у српској Скушптини, и према томе имамо да разумемо ствар. На оао, што је г. министар казао, да има још строжијих закона, а навео је порескп закон у Швајдарској, имам да му кажем, да му нико не спори, и ја дерујем , да тога може бити, и да би то бпло и код нас корисно, али то треба прво створити и то правилним путем, а не путем обилажева јасних одредба Устава. И кад се говори код нас како фискални закони треба да имају одрешеније руке, ја кажем, да ни ти закони по нашем Уставу та права не могу имати. Они су то добили по аналогпји према ономе, чега има у странпм земљама. То право нису имали ни по старом, а још мање по данашњем Уставу. И дозволите ли ви, да се Устав погази на једној страни за рачун каквог фискалног закона, на другој страни на рачун нечега другога, на трећој странн радп какве резолуције, онда од тога Устава неће ничега осгатп до сами дроњак. Министар Финанеије Мих. В. Вујић — Ја ћу само ово да одговорим г. Гарашанину, да овде нема никакве новине, да је ово постојало и досад за криумчарске крпвице, и да је ово постојало и онда, кад је г. Гарашанин био минпстар; иостојало је и носле тога а постоји и данас. И данас нема апсолутно нпкакве одговорности, нпти је забраљено, с тога, што је ово регулисано нарочитпм законодавством и што нема овде никакве одредбе у Уставу. Г. Гарашанин каже нешто за Швајцарску, ја морам ту да учиним исправку и тај ми пример долази згодно да одговорим на приговоре о овој ствари. Сам он иде на руку о томе. Он каже, у Швајцарској ]е то утврђено, па хоћемо и ми да утврдимо. Извесно је, да у швајцарском Уставу стављен принцип, који је и у нашем Уставу, а то је: да нема, нити може бити конфискације. То је принцип Устава, који је јасно исказан, мзђу тим је фискално законодавство казало, да за кријумчаре може битп конфискацпје. И тај закон не стоји у сукобу са Уставом. Тај закон, који постоји у Швајцарској, постоји и код нас; у нашем закону о порези, о трошарини утврђене су овакве мере за криумчаре. Они су били пре мене, постоје данас и постојаће и у будуће. Раша ВГинић — Г. Рајовић више је пута казао, да данас Скупштина гази Устав. Ја то не могу веровати, јер мислим, да се он пзгубпо, када је то казао. Ово, што ми данас радимо било је и по ранијим законима. Овде нема гажења Устава, али имам да кажем, да је онда било гажења Устава, кад је г. Рајовић 1883 године, кад је био председник преког суда, казао: „дај, да убијемо петорицу, па онда да ручамо." а другоме казао је: „а ти хајде на 5 година робије и трп године полпцијског надзора," онда је било гажења Устава а не данас. Потпредседник — Објављујем, да је претрес свршен. Д. Рајовић — Ја сам тражио реч и то сам тражио пре Гарашанина. Потпредседник — Г. Гарашанпп је тражио реч ради личног обавештења, а ви нисте могли добити реч, јер је пре био свршен претрес. Претрес је свршен. Стављам на гласање. Ко је за то, да се члан 21 примп, тај нека седи, а ко је протпван, нека устане ? (.Ве&ина седи). Објављујем, да је усвојен чл. 21. Извеетидац чита чл. 22. (ст. 355). Потпредседник — Прима ли Скупштина чл. 22? (Прима). Известилац чпта чл. 23 (ст. 355). Потпредседник — Прима лп Скупштиначл. 23? (Прима). Известилац — Чл. 24 има нову редакцију. Он гласи: „Прп оснивању ових монопола пздаци ће се привремено покрити приходом монопола дувана и соли.

Одговорни уредник Ранко Петрови!

Готовина, потребна за погодишњу потрошњу монополисаних предмета по цени њихова коштања, саставља обртни капитал. Овај ће се засновати из прихода нових монопола." Потпредседник — Прима ли Скупштина чл. 24? (Прима). Известилац чита чл. 25 (сг. 355). Потпредседник — Прима ли Скупштина чл. 25? (Прима). Известилац чига чл. 26 (ст. 355). Потпредседник — Прима лп Скупштиначл. 26? (Прима). Известилац чита: „прелазно наређење". Ранко Тајсић — Кад је овај закон претресан у Скупштини, први пут нисам био овде, те да онда моје мишљење кажем о овом прелазном наређењу, за то ћу сад да учиним. Сваки зна, да су монополи једно нужно зло, а то је и код нас. Ова четпри артнкла као главна, морала су да буду монопописана нз финансиских разлога. Прелазно наређење понииггпо је потиуно члан 3 овога закона, који је на први поглед остао чптав и непромењен, а кад са види на закључку, ово прелазно наређење, оно је савршено убијено и тиме је тај монопол на алкохол изигран. Па не само што је изпгран и тиме оштећена држава, него је овпм прелазним наређењем учињено то: уведен је један принцип, којн ће у будућем животу бити по све штетан по нашу земљу, која се у главном зове Шумадија. Шумадијом је прозвата ваљда зато, што је пуна била шума и просторија, где се потпуно у доцније доба развило воћарство и сточарство, — као и у свима гранама калемарство, винодеље, па разуме се од свега тога, као и од кленовине наши вредни земљоделци пекли су изврсне ракије сваке врсте. Ја мислим, да ћете се сетити још нз старих предања, у песмама нашим, где се каже : „И ракије са сред Шумадије" то се помиње у песмама каквих гозби великашких, на свадбама, хајдучкпм вечерама и т. д. А знате и то: да је на разним изложбама светским српска шљивовица добила премију, одличија као добра. Ја мислим а и ви знате, да код нас у Србији има не само шљнвовице ракије, него да се ракија пече код нас и од јабука, крушака, дивљака, од бресака и т. д. (чује се: и од трешања). Да, и од трешања, клека, дренова и т. д. Овпм прелазним наређењем убиће се у Србији наше воћарство и наше виноделство; један мали пример за уверу: вп сте видели, да смо ми довлачењем са стране разних боја, готових, убили производњу нашнх боја, биљних, а то само довлачењем са стране разних прашкова, разних боја, ми смо убили нашу производњу биљних чистих боја, које су миого боље п постојаније од тпх страних прашкова, боја; а и боја се почела у мањем најнре развијати, па даље, то је неопростими грех, ко је најпре почео уносити у мањем, пошто је то одмах повукло последице у много већем. Једно је зло у томе, што се заборавља и занемарује наша радња а друго је у томе, што увожењем ових страних производа, заборављамо и занемарујемо нашу кућевиу — домаћу — производњу. Све ово долази услед тога, што заводимо са стране производњу а која је врло прилепчива за нас. Као што видите, и стране прерађевине, као што су тканпне, непрестано потискују све наше домаће тканпне, које су наше старе куће дичиле и красиле. Ето, то вам све казује, да ће и наша „комадара" ракија, ако овако остане, слободна у прелазном наређењу, после неколпко годпна, да иотисне виноделсто и воћарство, знам да ће те рећи на то: има предела и крајева, где нема нп винограда, где је фплоксера изела лозу, и где нема ни шљива. — Ја то признајем, да има таквих места, али дозволпте ми, да кажем да северо-западнп крајеви наше земље пемају ни жита нитп вина, нити других питомих баштенских производа, а то због дпвљег земљишта, па шта они људи тамо раде ? (Наставнће се)

Штампа сриско-краљев. државне штампарије