Народна скупштина

СТРАНА 520

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

оваво на пречац примимо, иего да го оставнмо још и за ова два месеца. Код § 9. г. Вукашин учинио је примедбу о посредницпма. Заиста ја сам мислио тако, јер тако је намисано у пројекту. Верујте на Јанковој — Клисури и т. д. ово не бп друкчије разумели, него кад би неко хтео да извезе стоку, он би му тражио посредника. По овој стилизацпји и ја бих казао да би морао да тражи иосредника. И шта би било, у том случају? Тога носреднпка не би бпло, а царпнпк не би примио декларацију и онда би настале пометње. Из тога разлога излази да се овај пројекат фпнанспјски није много штудирао и тако дг свака одредба буде тачна и јасна, него се наппсао у хитњи и брзо, због чега ће наилазити на знатне сметње, кад се буде примењивао у царииарницама. Друго, што се тиче ових казни, ја мислим да нико не би требао да буде кажњен по вољи једног цариника, а да се нротив тога не може човек жалити; то би била рђава практпка, и ја држпм да би се ту могла терати и нека самово.ћа иојединих чиновнпка. С тога разлога, ја мислим да би гребало овај пројекат да одложимо до првог редовног сазпва, те да се боље проштудира, а и да се поднесе трговачком удружењу и трговачко-занатлиском одбору, који би дали своје прпмедбе. Министар Финанеија д-р Мих. Вујић — Ако пма што нејасно, разуме се, да има места о томе говоритп »ри но.једпним члановима. Ја нећу бпти протпван, ако се гдегод нађе нејасности, да се унесе јасннја редакција, те да не буде пометње; али то, гато негде може бити нејасности, не може нас определити, да ми један закон одложимо. Ја сам вам казао, каква нас невол,а гонп да сад донесемо најважније одредбе нз устројства царинарница, које је итпуно иројектовано за Скупгагину. Најпосле, хајде да одложимо до 1 новембра. Али ми губимо све впгае времена; закон ће тада бити у много већем обиму, треба да се о њему дебатује бар 10 дана, па долази и друго читање, које такође може да траје којп дан, и ондаједва да бисмо били готови до краја ове годиње, Међу тпм баш ово време јесење, највећег рада. који наступа и пптерес државни захтева да се ове најважипје пзмене приме јога сад, ма да бих Ја желео да се један са свпм нов закон доносе. Дакле, интерес државнп захтева, да се баш на јесен ово ограппчење извргаи, да се не може на свима царинарппцама да ради подједнако, особито с погледом на закон трошарински п на трговачки уговор и тарифу. Ми не можемо дозволити да се трошарипски предмети увозе на свима тачкама, него морамо то ограничити; ми имамо и закон о новпм моно полпма и имаћемо монополске таксе п за све то треба да нам да нарочито овлашћење овај закон. Ако мислпте, да при специјалном претресу нека одредба треба да отнадне, онда то можете учинпти, ја томе нећу бпти нротиван, тим пре што су ове измене узете негато из нрвобитног пројекта, а негато из саветског мигаљења, прп свем том , гато сам се ја ограничио на најпотребније измене. Што каже г. Ћирковић, да је требало за ове пзмеае, да буде саслугаан савет трговачког удружења, имам да кажем да сам ја саслугаао трговачко удружење, где год је било потребно њихово мишљење, а то ћу учииити и у будуће с драге воље, али, господо, у оним нитањима, где — морам да кажем често ннтереси трговачки могу да дођу у сукоб са интересима фискалним и са државним ннтересима, ја нпкад не бих иитао трговачко удружење, него страно законодавство. Онако исто какве се мере тамо употребљују против изигравања закона, такве исте мере строгости законске ваља и код нас пронисати, можда са незнатнпм модификацпјама према нашнм приликама, али ја не јбих никад допустио, да трговци проинсују држави те мере. Такве мере строгости мп смо дакле узели из страног законодавства, и разуме се, удешене према нагаим приликама. Дакле, то што није саслушано, грговачко удружење, не треба ни мало да нас опредељује, да тражимо чак одла-

Одговорни уредиик РаНКО ПетрОВИ$

гање ових важипх и хптних измена до јесенп. За то, ако одложпмо ове нзмене у закону о царинарнпцама, одложићемо и то, да се ограничи увоз предметима на појединим царинарницама, одложићемо правилно вршење послова, јер су казне по иосгојећем закону махом предвиђене лажно пријављивање вредности робо, а нису предвиђене, ако се пријави мање робе п лошијп квалитет. Сад, кад се врши пријава робе по новом поступку царпнском, а који се састоји у томе, да се царини не ио вредности него по квантуму робе и квалитету робе и ја сад имам ослонца само у гоме, ако роба пма лажну нријаву вредности, и трговац може, да донесе 20 колета а да иријави 10, и он се онда може да брани тиме, да је случајно нријавио место 20, 10 колета, и не би му могао нико ништа урадити, јер није прописана закоиом казна за гакве кривице. То је био узрок, који ме је руководио, да ноднесем сад ове измене и ове мере и ја налазим, да би се огрегаила и Скунгатина и влада о интересе државне, кад не би усвојпли ове измене. Стева Д. Поповић — За последњи 30 година доиста су се наше трговинске п саобраћајне нрилике тако измениле, да бп сваки од нас био у праву, да захтева од министра финансија целокупно нреустројство царинско. Али, као што сам чуо од г. министра, он је спремио закон о целокуином преустројству царинском. Што сад није поднео целокупан закон казао је, да је томе узрок прво оскудица времена, да се тај пелокупан закон о царинском устројству претреса у Скунгатинн оиако, како нам пословник прописује, и како би требало такав закон да се претресе. За то се он ограничио сад на ове важније измене и његове разлоге, које је навео нећу сад да понављам. Они ће мене склоннти да гласам у начелу за ове пзмене, јер признајем, да су оне нужне и погребне. Али баш из онпх разлога, које је навео г. Вукагаин Петровпћ п оних, које је навео г. Ћирковић, држнм, да треба целокупно устројство царинско што нре да дође нред Народно Представнигатво. И ја сам чуо од г. мппистра, да ће он то на првом редовном сазиву иоднетп Народној Скушнтинп. И поред те изјаве, коју је г. минпстар овде учинио, она се налази и у самом његовом пројекту у § 125 у другој алинеји, који гласи: „Министар финанспја обвезан је, такође, да првом редовном сазиву скуп[птинском ноднесе потпун предлог за закон о царинској организацији". Што сам ја сад устао, да проговорим о овоме неколпко речи, то је за то, гато је Државни Савет нагаао, не знам пз каквог разлога, за умесио, да ту другу алинеју изостави. Он каже овако: „у § 125 другу алипеју целу изоставити, јер је по мнп1љењу Савета сувишна". Зашто је сувишна, ја то не разумем. Сад можз се казати, то је доиста једна пзјава, која не веже министра, јер гата ћо да се ради кад г. министар не одржи своју реч? Ако је то бпло излпгано, онда ја држпм, да је могао г. министар сам да изоставп и да није морао нити је требао н овде своју изјаву да даје. Не само, да он то нпје учинио, него је он данас у свом говору дао изјаву у Народпом Представништву, да ће на првом идућем сазнву поднети предлог о целокуином преустројству царинском. То је једна морална обавеза његова, коју је он дужан да испуни и ја мислим, да ако он то не учини, да је нама н без ове напомене остављено право да га интериелишемо. Држим, да је ова напомена била потребна. Не знам за што је изасланик министров пристао, да се нзостави ова друга алинеја у чл. 125 у Држ. Савету. Ја бих желео, да нам г. министар каже, за игго је ирнстао на ову измену Држ. Савета, кад је он већ израдио предлог о томе и кад је обећао да ће тај предлог да поднесе на идућем редовном сазиву Народној Скупштпни.

(Наставиће сс)

Штампа ордско-краљев. државне штампарије