Народна скупштина

48 САСТАНАК - 3 АВГУСТА

СТРАНА 519

другп је разлог, госиодо, у томе, игго су казне у старо^ге закону — у устројству ђумрука —■ како се он зове — поглавито удешаване према кривцима, који су се грешпли у прија вама, т. ј. преиа онима, којн су лажно нријављивали вредност робе. Данас по спедифпчној тарифи царнњење не бива но вредности робе, него но тежини и квалитету робе. И ето, то је оно, са чега је за практично постунање у првим данима носле новог трговинског уговора и нове тарнфе најнеоиходније, да се што пре учнни измена у царинском устројству. На ирекор г. Вукаишна, као да нма више предлога, ннје у ствари тако, него је унесено само оно, што је напотребнпје. Ја се потпуно слажем са жељом г. Вукашина, да треба да се донесс иов закои о царинском устројству, а ја ћу да идем још један корак даље, да тако исто треба да се донесе још нов закон о царинском поступку. Али, господо, као што вам рекох, Народпо Предсгавнпштво није данас у могућностн да се бави специјалиим претресом таквог једног предлога и да се њиме бави са онаквом нажњом, какву предлог захтева. За тавав предлог, Народном Представништву треба довољно времена да се носвети штудији овога предмета, више времена треба да га нрокритикује, процени, па тек онда да донесе своје решење, и с тога ,је тај предлог закона о целокупном устројству царинском остао за први редован сазив. Према томе, као што рекох, отиада прекор г. Вукашина, из кога би изашло, као да су недовољне измене, које се предлажу, па кад се једном предлажу, зашто се не предлажу измене закона, које бн доиста биле нодесне према новом саобраћају, према новим трговинским односима, према новој тарифи и царпнском ноступку, какав је данас. Ио сиецифичној тарпфи, која је измењена из основа, царииски поступак није онакав, као што је пређе био, н сви односи нису данас такви, какви су били онда, кад је грађен закон о устројству ђумрука 1863 године. Разуме се, да нису ни оне исте прилпке, кад су донесене измене у томе закону од 1879 године. Оволико на онште прпмедбе г. Вукашпна Петровића. Он је даље поменуо неколико мана, о којима ћемо нмати нрилике прп специјалном претресу да говорпмо, код оних тачака, иа које се ти преговори одиосе. Али, баш кад је г. Вукашин о тим тачкама говорио, нека буде и мени допуштено да у начелном нретресу и ја у главном одговорим на те његове нреговоре. Г. Вукашпн прво налази да је мана иредложених измена у томе, што ће бпти разних редова, класа царинарница, и он замера, што није у исти мах казано, како ће се установљавати, а то је, господо, баш нзрично казано. У предложеној измени чл. 2 каже се : „распоред царинарница, и њихова подела на редове, вршиће се Краљевим указом, на предлог мпнистра финансија". Дакле, то што г. Вукашин тражп, казано је у чл. 2 а не у чл. 1. Према томе, неће бпги остављено произвољно, да ли ће се установљавати нретписом, или наредбом, нли указом. Јасно је казано, да ће се и распоред царинарница у земљи, и њихова подела, вршнти Краљевим указом, на предлог мннистра финансије. Даље, г. Вукашпн Петровић замера предложеним изменама у ономе делу, где се говори о посредницима. Разумевајући ту одредбу тако, да је сваки обвезан, који увозп, или извози нли превозп робу, да је законом натеран, да се послужп ца ринским посредницима — царинским агентима, п то, господо, не стоји, и то је једно иогрешно разумевање нредложених нзмена. То ннје обавезно за свакога онога, који непосредно, или преко својпх млађих, дође да пзврши ексиедицију; дакле, то не важп за трговце у месту, осем ако они самп не траже посредника, и разуме се да важи само за трговце, из унутрашњости онде, где нема царипарнице, и који не могу овластпти ма кога било у Београду, царинског практиканта, или ма кога другог, да он ту ексиеднцију извриш Дакле, у том случају, кад трговци у унутрашњости имају посла са царпнарнпцом, утврђено је, да се могу да послуже царинским посредницима, који стоје под дисцпплинском влашћу царинарнице Тако су и до сада радилп трговци из унутрагањости, само ово је важна измена, што се тпче посредника. До данас нису биле предви-

ђене никакве казне о тим посредницима за њихове злоупотребе, за њихове грешке, вољне илп невољне. Једино је о њима у закону то нредвиђено, што се и до сад нрактиковало, да у случају, ако се посредннцп огреше о закон царински, онда им се забрањује иосредннчка радња. Кад се десп каква злоуиотреба о вредностп робе, онда су се ти посредници пзговарали, од куд сам ја дужаи да зиам, је ли вредност робе тачно декларисана пли не, и бнвао је кажњен онај трговац, за чији је рачуи иосреднпк подносио декларацију. Ја сам имао доста таквих случајева, и сваки се носреднпк бранио тиме. Сад се внше посреднпцп, по овим изменама, не могу бранитп тиме, они долазе под адмпинстратнвну дисциилинрку власт царинску, н ако се огреше о царннски закон, биће онп кажљенп. Онп ће бптп дужни, ири експеднцији знати тачно, колико пма робе, каква је, и колпке је вредности. Дакле, не стојп то, да је од сада обавезна употреба царинских посредника, за све трговце без разлике, него само за оне, који то траже, и за оне у унутрашњости, који треба некога да овласте, а не ма кога да овласте, над којпма царинарнпца нема власти, да га може казнити, ако се огрешн о закои. Дакле, свакп трговац пма нрава да, нли сам, или нреко својих органа врши екснедицнју, или, ако то неће, онда не може узпиати људе са сокака, него иризнате посреднпке царинске. То су људи, којп полажу кауцнју, од којих се тражи извесна квалификација п пспит, дакле, то морају битп окналифиаованп, законом прпзнатн органи, који ће да носредују у екснедицијама. Погрешно је, дакле разумео г. Вукагаин ту измену, и нрема томе она као неосиована отнада. Даље, господин Вукашин поменуо је, да је остављена нека власт мннпсгру финанснја, пхто је у § 121 казато, да ће правила службе, као и формуларе извесних књига, прописатп министар фпнансија, а опет друге књиге благајничке и нравила службе благајника, пронпсаће у споразуму с Главном К штролом. Господо, чак и кад пе бп бпло овога у закону, то се по себи разуме; мппистар је овлашћен, да пронигае правила службе за органе царинске. Овде се не даје министру право да доносн какав закон, него се минисгру ставља у дужност, да нропише правила унутарње лужбе царпнске, разне нравилнике, који нигде нису законп, и најносле, којн се према приликама могу и мењати. На пр. кад ће се отночети рад, у колико сати, и кад ће се завршити р.гд, како ће се страже размегатати и т. д. — то не може ућн у закон, то може ућп само у онај нравилник, који мпннстар финансија прописује. Ја сам узео само један пример, а има доста нрпмера, који показују, птта све има да се разуме иод правилима службе царинске. Што се тиче казне и поделе царинарница на класе, ја ћу о томе говорити, кад се буде црегало на појединости овога нредлога. Ово су главне нримедбе, које је г. Вукашин учинпо, и ја сам сматрао за дужност да одговорим на њих, да дам објашњења, и да одговорим на онај неумесан црекор, као да је овај закон ненотпун и неиогодаи. Он је у границама могућности скупштинског рада, и садржи у себи оио, што је најнеопходније за нравилан рад у царинарницама, и ове одредбс не само да нису неумесне, него су и умесне и неоиходне за иравнлиу радњу. Димитрије Ћирковић — Ја сам мислио да о овим изменама у овом закону говорим у том смислу, да би боље било да се ово одложи до нрвог сазива скупштинског, па онда да се иоднесе цео пројект ђумручког уст Р ојства, и онда рачунам да ће се моћи боље ироштудирати и бољи закон донети. Ви знате да трговци имају навише посла са царинарницама, а ове измене нису биле пред трговачким удружењем, које је заиста меродавно, и које бн могло нравити примедбе иа овај закон ; тако исто, нису биле ни нред трговачко -занатлиским одбором, да даду мњење: да ли су ове измене корисне или гатегне, пли које се не могу извргаиги п које би долазиле у оиреку с грговцима и ђумруком. Па кад го није бпло пред гим нашим удружењнма, која данас постоје, и кад се није чуло њихово мишљење, онда ја држпм, да ћемо ире погрегаити, ако га