Народна скупштина

СТРАНА 518

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Осем поједпнпх тачака, на које ћу чинити прнмедбе при читању у поједпностима, овај предлог има и невих мана, које морам да поменем прпликом начелног претреса. Пре свега у овоме закону ништа се не одређује, како ће се установљавати царинарниде у земљи. Стоји у чл. 1, да ће се оне установљавати, али не стоји како, да ли указом, законом илп претипсом. Сем тога чл. 9 не може да опстане, докле се у закон не унесе закон о царинским носредницима — шпедптерима. Трговцнма се забрањује овим законом, да се служе другим лицима, својим момцима, већ само шпедитерима и он мора сваку експеднцију вршитп помоћу шпедитера. Ми немамо закон о тим посреднпцима и на тај начин п трговци и сви у опште изложенн су опасности, да иоверавају своје поелове људпма, који законом нису утврђени и којп немају давољно гарапцнје. За свакога, па и за нас је гаринција оно, што закон утврђује, оно, што је законом одређено. Има после тога и много иступа, који се у члану 112 закона о устројству царинарница не сиомињу, но то ћу поменути онда, кад му будЈ места. А сад ми дозволите, да вам напоменем одредбу чл. 120, којом се ставља минпстру фпнансија на расположење, да он пропише нравпла службе, књиговодство и цео поступак при царппарницама. То је, госиодо, сувишна власт, која се министру даје, јер ако такве одредбе уђу у закон, онда ја не знам за што ће нам п сам закон. Кад ми о тим правилима немамо никаква сазнања ми о томе не можемо ии да решавамо. Главио је било, да се изнесе иравилник , т. ј. иостуиак царински. Међу тим он нам се не износи, него се оставља мин. финансија, да он у споразуму са Главном Конгролом иропише тај поступак. Даље овим предлогом уводи се једна иовина, да се царинарнице деле на класе, а нодела је та остављена увиђавности извршне власти; у закону бп требало доиети бар начелне одредбе, на основу којих ће се извршитп та царинска иодела. Па кад се то није донело због неиознавања стварп, онда би боље било и не доносити ове царипске измене. Сем овога по чл. 124 истог закоиа, првој и другој класи царинарница, дата је повластица, да може казнити увозача са 50 дин. без права жалбе ни на министра, а још мање на Државни Савет, а царинарнице другога реда могу да казне увозача са 20 дин. глобе, опет без ирава жалбе ма коме. Због тих повластица, које се дају царинарницама не би згорега било, да се овде одмах назначи, шта служи за основ иодели царинарница у класе, а кад дођемо на чл. 124 ја мислим, да ће онда и многи од вас увидети, да ово не треба да остане. Биће гаефова царинскпх, који ће бити задахнути п политички не расположени према појединпм трговцима, те ће изрицати казну над истима. И кад то буде, а п кад је кажњеном одузето нраво, да се жалп. онда се мени чини, да је ту оиасност, да се ноловина Србпје не огласи за кријумчаре и казни од стране једног чиновника, који може бити добро или зло расположен нрема увозачу. Као што сам у почетку казао, ја не налазим разлога, да гласам против овога преддога, јер он не мења стање ствари, али шго сам устао да говорим о овоме иредлогу, то сам учинио с тога, што бих желео да се не иде овим путем, путем крпарења. Три пута до данас криарпо се овај закон, и ми видимо, да се опет остало на истом ступњу. Међу тим прплике су се измениле и у трговинским и царинским пословима, а стање је такво, да би једном требало израдити целокупан пројекат о устројству царинарница, а не прибегавати оваким изменама и допунама, као што су сад ове. Сад је, дакле, време, да се на основу савршенијих потреба изради целокупно устројство и да га примимо као установу, која ће задовољити трговпнске и друге погребе државне. Ово не ће одговорити ни очекивању ни задатку царинског ућтројства. Министар Финансија, Михаидо Вујић. — Госнодо, говор госиодина Вукашина Петровића упућен је чисто иутем

жеља, које су у њему садржане. Те исте жеље морам и ја да пмам, већ по својој дужности као министар финансија. Допста да је било могућности да се пред ову Скупштпну изнесе закон о устројству царинском, па не само тај закон него и ностуиак царпнскп, као што би то желети требало; да је ту било физичке могућности, ја бих то учинно. Ја могу сад да наиоменем, господо, ово пред Народним Представништвом и да кажем, да је пројект о устројству био готов и шта више да је био и штампан иа у последњем моменту влада се решила, да не само тај закон, него и измене у закону о непосродној порези због краткоће времена иовуче и да се ограничи на надпотребније измене, које су овде и учињене. Ето, од куд је то, што су овде изнете само неке пзмене, а отуда је постало и то, што г. Вукашин каже, да има трп иредлога по овој ствари: министров, саветски и одборски. Сва три та предлога, господо, које номпње г. Вукашим, погпчу из једнога пројекта, који је спремљен у министарству финансија већ од неколико година. Све што је Савет мењао, унесено је из овога основног предлога; све, што је Финансиски Одбор мењао, унесено је из онога основног нројекта и тако се дошло до тога, да су из основног пројекта изведене само ове тачке, које се овде сад у одборском мишљењу садрже. У првоме мом предлогу. ја сам се ограничио на што мањи број нзмена, али сам нашао, да ово треба, и кад бисмо мп сад тај целокупии пројект овде узели, онда бпсмо нашлп још неких одредаба, које би бнле потребне да у ове измене уђу и онда бисмо морали доносити нов закон о устројству царинарница п онда би нам бпо потребан п закон о царинском поступку, и све би то етало доста времена и рада, а ми времена, као гато знате, немамо довољно. Јединије, дакле, разлог био, краткоћа времена, што нпје поднесен, јер кад би био ноднесен целокупан закон о устројству царпнском, онда би по практичној важности његовој (не политичкој) ваљало да му Скушптина због материјалнпх интереса државних, доиста пОклони озбиљну пажњу, да га најиажљивије проучи. Ради тога, ваљало би, да се тај закон проштудира прво у одбору, а оида би у Скушитини требало о њему дебатовати бар 2 — 3 недеље дана. Да толико немамо времена, ви сте ми сведоци, и за то је по неодложној спли прилпка пли неприлика, у којима се Народно Представииштво нрема пословима налази, одложен тај закон за редован сазив Народне Свупштине. Могло би се рећи: па за што нису и ове иеколике измене остављене *за редован сазив? У првобитноме моме предлогу садржане су најпотребније измене. Те најпотребније измене ја сам поднео с тога, што нов закон о тарифи и нова уговорна тарпфа, специфнчна тарифа неоаходно захтевају, да се извесне измене у царинском устројству учине, и то је оно, што је најбитније, а све је друго споредно. Једна од најбитнпјих измена у овоме је: да би контрола бпла довољна, потребно је, да се и овде на београдској царпнарници може увозити свака врста робе и да се тако исто могу увозити све врсте робе и на једној, нограничној царинарници, где ради само један практикант. Неопходно је нужно да имамо јачу контролу, да се разноврсна роба може увозити на оним царинарницама, где има 10—20 чиновника а не један. Дакле, предложеним изменама иде се на то, да се ограничи рад на царинарницама, као гато се то ради у целом свету, а особито је то потребно за нас. Кад се тражи од царинских чнновника да знају добро пауку о познавању робе; кад се од тих царинских чиновнпка тражн, да буду добро иознати са разликовањем квалитета робе п према томе да могу нриступити царињењу, онда не може се доиустити да се и она ређа роба, коју само стручнији царински органи могу добро оценити, увози на свима царинарни цама, где тако стручних познавалаца робе нема, или где се нема гарантије у правилну оцену и контролу. Даље, господо, важно је питање и о казнама. И то је један разлог, да се ове измене као преко потребне сад ноднесу а да се не чека нов закон о поступку царинском. Тај