Народна скупштина

48 САСТАНДК

- 3 АВГУСТА

СТРАНА 517

Милен Поповпћ из М. Сугубине (у ср. трстеничком овр. крушевачком), жали се на среску власт ; Обрад Мпловановнћ пз Петровца (у ср. млавском окр. ножаревачком), жали се на полпцпску и судску власт ; Коста Голубовић и још 12 сељана из Мирановца (у ср. белопаланачком окр. ниротском), жале се на општинску власт. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе унућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути једну молбу за одсуство. Секретар чита : Народној Скупштини Због мојих приватних иослова, молпм Народну Скупштиву, да ми до краја ове сесије изволи дати одсуство. 3 Августа 1893 год. Београд. Понизан, Пера Вукићевић, нар. иосланив. Потпредоедник — Одобрава лн Скуиштина тражено одсуство? (Чује се: одобрава, не одобрава). Стављам на гласање : Ко је за то, да се г. Перп Вукпћевнћу одобрн тражено одсуство, нека седи, ко је против, нева уставе ? (ВеКина седи). — Објављујем, да је Скупштина одобрила тражено одсуство. Сад нрелазимо на дневни ред. На реду је, да се поименично гласа о пројекту закона о новим монополима, који .је и ио други нут примљен и враћен одбору, да га он редигује, према изменама, које су у Скушптинп учињене. Молим г. известиоца да дође. Стева Поповић — У коливо се ја сећам, у томе закону нема никакве измене, сем измене о комадари. Известилац Ђура Мидијашевић нрочита цео пројект закона о монополима, као шго је усвојен на другом читању. (Прилог XI „Нар. Скупштини"). Потпредседник — Сад ћемо гласати о овоме закону. Ко је за то да се овај закон прими, гласаће за, ко је против, гласаће иротив ? Секретар прозива: Алевса Ратарац за, Алевса Трајвовпћ за, Андра Нпво лић за, Андра Степановић за, Андра Парађанин за, Анта Рајичић за, Антоније Поповић за, Арса Дреновац за, Арсеније Провопијевић за , Благоје Божић за, Богосав Поиовић за, Василије Живановић за, Велимир Карић за, Владимир Поновић за, Војпн Ћирвовић за, Вувашин Петровић за, Гаврило Милорадовић за, Данило Јовановић за, Димигрије Илиџановић за, Димитрпје Ћирковић за, Драгомир Рајовић аротив, Драгутин Дединац за, 'Бока Бојић за, Ђока Брачинац за, "Бока Стојковић за, Ђура Мплијашевић за, г Бура Хрватовић за, Живан Сретеновић — Само за то. што се овим законом народу забрањује да своју храну употребљава на шта хоће, па да може пећн и ракију комадару, — гласам иротив, Живво Малопарац за, Здравко Иауновић за, Јован Ниволић за, Јован Сопроновић за, Јован Шелмић за, Јован Стојановић за, Јоца С. Јовановић за, Лазар Провић за, Лува Лазаревић за, Љуба Јоксимовић за, Љуба НиколиК. ја гласам иротив само за то, што није усвојен нредлог г. Рајовића, јер кад се овај завон уведе у живот, онда ће биги оно исто, што и са монополом дувана; бнће велнко и малопродаваца; Љубисав Благојевић иротив, Марво ТПвабић за, Мата Мавсимовић за, Мива Даниловић за, Мика X. Тонић против, Максим Сретеновић за, Милан Ђурић за, Милан Мнлићевић за, д-р Миленко Веснић за, Милија Миловановић за, Милоје Барјактаровић за, Милош Богдановпћ иротив, Милош "Борђевић за, Милош Марковић за, Милутип Гарашанин за, Митар Мићовић за, Мића Бранковић за, д-р Мпхаило Вујић за, Миханло Косовљанин за , Михаило Марковић за, Михаило Мартпнац за, Михаило Радовић за, Михапло Рпстић за; ЈИихаило Стојакови/1 — Иошто сам био на осуству, кад

су иа другом иретресу чињене измене овога закона и иошто мн нису познати разлози, због којих је то учпњено, то не могу да гласам ни за, ни иротив, но се уздржавам од гласања; Никодије Милетнћ за, Нпкола Поиовић за, Новав Милошевић за, Павле Крстић за, Павле Поновић за, Павле 1'анковић — Пошто се и данас у нашој земљи прави вино и ракија од шпирптуса а то је веома убитачно за наш народ, а овим законом то није забрањено, већ се забрањује нешто друго, гласам аротив; Павле Смнљанић за , Петар Вукићевић за, Петар Павловић за, Радован Поповић за, Раша Милошевић за, Раша Нинић за, Риста Поповпћ за, Сава Милићевић — Из пстог разлога, који је поменуо мој друг Љуба Николић, ја гласам иротив; Светозар Славковић за, Сотир Аранђеловић за, д-р Станојло Вукчевпћ за, Стангео Петровић за, Станча Виденовпћ за, Стеван Ристнћ за, Стојан Новагсовић за, Стојан Станковић за, Стеван Д. Поповић за, Тодор Дидић за, Тодор Радовановић за, Тома Бојичпћ за, Урош Плазина за, Филип Мплојевпћ за, Павле Вуковић за, Димитрпје Катић за. Потпредседник — Изволте чутп резултат гласања. Гласало је свега 99 посланива. Од њих гласали су 84 за закон, 8 против а 1 се уздржао од гласања. Према томе објаљујем, да је Свуиштина усвојила закон о моноиолима на ноименичном гласању. — На реду је први претрес измена у закону о царинском усгројству. Молим г. известиоца да заузме своје место. Известилац Ј. С. Јовановић — Молим вас, госиодо, пре него што бп прешао на читање овога иројекта завонсвог, ја вам скрећем нажњу на то, да ћу ја сад да читам овај иројекат са исправкама штампарских погрешака, које смо ми у одбору учинили. С тога вас молим, обраћајге пажњу и у исти мах поправљајте те штамнарске грешке. За овим чита иредлог владин, (стр. 444) мпшљење Држ. Ствета (стр. 445), и извештај одбора (стр 515). Потпредседник — Сад приступамо начелном нретресу овога пројекта законсвог. Има реч г. Вукашин Петровић. Вук. Петровић — И ако се на први иоглед чини, да је овај иредмет од мањег значаја, видећете, господо, да се свакп вара, који тако мисли, јер је ова ствар голема и озбиљна. Да је то доиста тако, доказују нам на првом месту околности, што има три разна предлога о изменама овога закона о царинском устројству. Сама та околност доказује, да је ова ствар веома тешка и да са њоме није лаво пзићп на крај, аво се хоће, да нам она донасе оне користи, које од ње ишчевујемо. И аво одбор финанспјски увиђа да треба, да би се нзменом царинсвог устројства увећали приходи, оиет ми се чини, да ннје погођен прави пут, којим би се до те цељи дошло. По моме мишљењу ова измена нимало не иобољшава старо стање ствари, које је било од 1863 године, јер је закон од 1863 године остао у целппи а само му се чиии измена у 14 иараграфа, који, но моме мишљењу, неће дати други облик царинском устројству. Међу тил устројство царинско од 1863 год. издаго је у другим нриликама, и крајње је време да се тај завон пзмени и дотера, каво би могао да одговори цељи, ради које је донет. Овде ваља да поменем, да ми од 1863 год. до данас имамо два важна саобраћајна срества, која крећу нашу трговину, а нисмо их имали 1863 год. То су: наша железница и напш паробродп. Та саобраћајна срества утицала су и утичу на измену наше трговине и ирема томе са свим је умесно било мислити о преустројству царинском. Алп ја не налазим, да је овим задовољена ногреба, која се од овога закона с правом очекује. Може се рећп, да су ово измене н доиуне у закону царинсвом од 1863 год. и да ће се сам завон о царинсвом устројству изнети доцније. На свавом другом пољу може се и задовољити и таввим одговором, али где се тиче трговине и саобраћаја, ту не треба чинити оно, што може да потреса трговину и саобраћај трговинсви, а дозволићете ми, да се овим изменама у устројству царинсвом утиче на тр&>вииу и саобраћај и да се њима и једна и другат грана иривредног живота народног нотреса.