Народна скупштина

СТРАНА 516

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

казну не би могао платити. Но ни у ком случају затвор не може бити краћи од три мес. ни дужи од године дана." § 112 да гласи: „1. Као царински иступ сматра се: кад се у пријави, стоварници, упутници, товарном листу, у оиште исирави, по којој има да се сврши какав посао о робп, упише вииге или мање колета, него ттоихима; даље, кад се колета уппшу но облику, маркн и нумери друкчије од опих, која се нрегледом иађе, казни се са 2 дин. за свако вкше или мање коле^о, за сваку погрешку но облпку колета, марки или нумерп. 2. Као царински преступ сматра се и казнп се: све оно, што је наведено у § 110; даље крнјумтарења, која се казне ио § 111. Али дела из § 111 казне се још и наплатом десет пута царинских дажбина, шго се може замевити и затвором по одредби тач. 2, § 110." § 119 трећа алинеја, са њеним двема тачкама замењује се и гласи: „Од новаца, који се по овом закону наплати у име казне, учиниће се овакав распоред: а) Од казне за иступе царннске једна трећина прииада фонду нограничне страже, једна трећнна посленицима дотичне царинарнице, а једна трећина државној благајници. б) Од казне за нреступе царинске, половина ио одбигку трошкова даће се онима, који су проказали, ухватили или ирииомогли да се ухватн дело кријумчарења, а њихов вођа добија два дела; а од друге половине једпа трећина Припада фонду нограничне страже; остатак разделнће се тако, да две трећине прииадну државној благајницн, а једна трећина посленицима дотичне царинарнице." §-у 121 додаје се: „Правила службе, књиге деловодне и магацинске овлашћен је да пропише министар финансија: а нравила службе благајника и књигс благајничке овлашћује се такође да иронише министар финансија, у споразуму с Главном Контролом." § 112 да гласи : „Где год је у овом закону реч „такса", „дажбина", ту треба разумети: царину, трошарину, мононолну таксу, споредне таксе, обртну норезу." § 128 да гласи : „Царинска казна без разлике царињења изриче се црема закону о општој царпнској тарифи; а за обртну норезу према закону о иепосредној порези; за трошарину ирема закону о трошарини, а за монополну робу, нрема закону о монополима." § 124 да гласп: „Све кривице иротиву одредаба овога закона у царинариицама 1 и II реда решавају цуноважно царипик као управник и још два указна чиновника. У царинарницама I и II реда, казне до 50 динара извршне су одмах; нротив њих нема места жалби. За казне иреко 50 дин. жалба се подноси минпстру финанспја нреко исте власти, која је решење о казни донела, у року од 15 дана, од дана саопштења решења. Противу решен.а министра финансија, може се жалити Државном Савету у року од 30 дана." У царннарницама III и IV реда казне до 20 динара пзвршне су одмах; нреко те цифре иуноважна решења изриче најближа царинарница првог одпосно другог реда. Односно жалбе важе горњи ирописи." § 125 да гласи: „За извршење овога закона овлашћује се министар финанснја, да издатке на установу нових царинарница, нотребног особља и трошкова, подмири из вишака нриноса, од царине и других такса ио новом трговпнском уговору и општој царинској тарифи, у колико му одобрени кредиги буџетом за 1893 рачунску годину буду недовол.ни, а рачун о томе да иоднесе ирвом редовном сазпву Народне Скупштине.

§ 126. Закон овај важи десетог дана, од дана обнародовања у „Српским Новпнама". 31 јула 1893 год. у Београду. Пр^дседник, Д-р Вукчевић. Известилац, Јов. С. Јовановић. Чланови: Владимир Карић, Јода М. Селић, Свет. Славковић, Дим. Димовић, Мих. Веселиновић. Потпредседник — Овај је нзвештдј наштамнан и раз дат послапицима и ставља се на дневни ред прекосутра Закон о новпм монополима враћен је у одбор, ради стилизације н ирекосутра гласаћемо о њему попменце. Пре него што закључимо седницу , имам ово да вам саопштнм. Сутра је дан Његовог Величанства Краља, и у част Краља биће благодарење у саборној цркви у 10 сахати. Ја молим господу посланике, да носле благодарења дођу сви овде у Скупшгину у 11 часова, па да сви скупа одавде одемо у Двор да честитамо рођен дан пашем Краљу. Ја молим господу посланпке. да дођу у празничном оделу са »наком скупштинскпм и декорацијама. Данагањи састанак закључујем и заказујем други прекосутра у 8 часова пре иодне. На дневном реду биће прочптани нзвештај н друго чи : тање грговннског уговора између Србије и Енглеске. (Састанак је трајао до 1'| 2 часа по иодне).

48 САСТАНА^ 3 августа 1893 уВеограду

председавао потиредседник, Димитрије Кати^ секретар, Милош Маркови! Почетак у 9 «асова ире подие. Присутна су бида господа министри : Финаисија и правде. Потпредседник — Отварам 48 сасганак. Изволте чути протокол 47 састанка. Секретар А. Ратарац нрочпта протокол. Потпредседник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол? (Усваја). Изволте чути молбе и жалбе, које су Скуиштини унућене. Секретар Мил. Марковић чита: Емпло Краловец, окружни пнжињер из Лознице, моли да му се време од 8 година, 3 месеца и 15 дана урачуна у годинс указне службе ; Петроније Бошковић из Вирова (у ср. драгачевском окр. рудиичком), моли за награду што је хајдука убио; Мирко Јевтић из Бреснице (у ср. добричком окр. тонличком), молп за олакшицу у отплати аграрног дуга ; Жнвојин Смиљанић из Белотића (у ср. мачванском окр. подринском), моли за исплату реквизиције; Минча Ћирић из Клисуре (у ср. белопаланачком, окр. пиротском), моли за олавшице у нлаћању норезе и за дозволу горосеча; Стеван Илић и Горча Здравковић из Барја (у ср. десковачком окр. врањском), моле за награду, што су нрока' зали извесног хајдука ;