Народна скупштина

47 САСТАНАК - 1 АВГУСТА

СТРАНА 515

Г. Богдановић важе, да њему није било нознато лудило од пијења комадаре, а ја ћу да му кажем, да сам ја имао баш из љееова еела једну чигаву фамплију, воја је од тога иатила. Даље морам и ово да наиоменем, вомадара се не нрави у делој Србпји већ у 2—3 округа, а у сваком од та 2—3 овруга у неволиво села а у селпма у неколиво кућа п за то што она ностоји у 2 — 3 округа села — у 2—3 куће — зар за то да то зло иренесемо на целу Србпју. У Баварској је донесен завон, да се не смеју гајитн козе, јер Баварди сматрају да су козе шкодљиве за шуму, п с тога је тамо и забрањено гајење коза. А мп сматрамо да козе нису шводљиве и с тога допуштамо да се оне наге, али ми сматрамо да је комадара шкодљива и за то је не треба дозволнти. Министар Финансија Мих, В. Вујић — Доцкап је, с тога ћу само неколиво речи да кажем; не бпх ни узпмао реч, да само један од посланпка не рече „ово се изметнуло". Нпје. Вп знате какав сам ја предлог поднео, ви се сећате, да сам црочитао и мишљење државног хемичара, др. М. Лека, где стојп да је ова комадара шкодљива и да ће да буде штетна за монополе. 'Го што је пзиесен предлог да ће требати да се учинп нека олакшпца за пзвесне крајеве, ми смо донели ово наређење; али сад ја ппав остајем прп свом нрвашњем нредлогу тим впше, пгго сам добпо обавештења не само од ноштованог носланика г. Вувчевића, него и од другпх сгручнпх људи, воји се у томе разумеју. Комадара је у Србији нова ствар, ја после онако лепог и образложеног говора г. Ранка Тајснћа имам да кажем ово: дозволити комадару значн при увођењу монопола дати јој преимућство према другим нпћима и даги јој нреимућство нрема делом монополу. Значнло би, да би се комадара при увођењу монопола нроширила по целој Србпји и сузбила би и шљпвовнцу и комовпцу и на штету монопола и на штету народног здравља. Још само ово. Ставља се питање, шта ће онп крајеви, који немају воћа и ракнје, па шта ће друго но да нродају саму храну; то је болест, пего да од покварене хране, од буђаве проје, од делова, који су вшпе неудотребљивп пеку један алкохолни нроизвод, који је штетан по здравље. Боље је да иодиже воћњаве и винограде а где то пе може, боље је да нроизводи храну и да за новац, који за њу добије набави своје намирпице, него да он сам производи таво шводљиву врсту ракпје. За то бнх молио Народну Свупштпну, да остане нрн чл. 3 вао што је и усвојеп и да прими нредлог г. Ранка Тајсића да се прелазно наређење увине. Потпредседник — Сад ћемо пристунити решењу. Овде •ностоји предлог г. Ранка Тајсића, да се прелазно наређење укине. Ја ћу ставитп предлог г. Рапва Тајсића на решење. Ео је за то, да се нредлог г. Ранка Тајсића усвојн, да се прелазпо наређење укипе и да останемо при члану 3 као што је прпмљен, тај нека изволи седети, а ко је противан, нева устане? (Белика веКина седи). — Велива је већина седела н према томе објављујем, да је ирелазно наређење укппуто. Изволте чути извештај одбора, којп је прегледао измене у закону царинском, како бнсмо ималн рада за дневии ред за нрекосутра. Секретар Алекса Ратарац чита : ИЗВЕШТАЈ о изменама у царинс^ом уређењу Народној Скупштини Одбор, који је одређен да проучи предлог о изменама и допунама у закону о устројсгву царинском од 12 децембра 1863 год., свршио је посао, који му је поверен, и част му је поднети Народној Скунштини овај извенггај : Иошто је одбор учинио знатне измене и донуне у поменутом нредлогу, то је, ради боље прегледности и јасности, био нринуђен да у целинн одштампа иредлог са свима нзменама и доиунама одборским. Одбор сматра, да су ове измене и донуне, у закону о устројству даринском, преко нотребне, како за лакше вршење

царпнске службе према новпм уговорима, тако и за новећање даринских прихода. С тога је част одбору замолити Народно Представннштво, да ове предложене измене и доиуне прими, на које је г. министар финансија пристао. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ у закону о устројству царинском од 12 децембра 1868 год. (Зборник 16 стр. 113 и Збопник 14 стр 114). § 1 да гласи : „Даринарнице су установе државне и све зависе непосредно од министра финансија. Њихов је задатав, да наплаћују царину и друге таксе п дажбине ио нарочптим закошша п тарнфама за државу, округ, срез или општину на робу, која се у земљу уноси, износи или провози. Даринарнпце су по правилу на граничној међи, али ако то економни и финансијсви обзири захтевају, могу се установитн у унутрашњости земље." § 2 да гласи: „Царинарнпце се деле, по положају места и трговинском нромету, на четири реда: У I ред долазе царинарнице са неограниченом службом. У II, III и IV ред са ограниченом службом. Распоред царпнарница и њихова нодела на редове вршиће се Краљевпм увазом, на предлог министра финансија." § 9 додаје се : „Посредовање у експедицнјама између интересованих странака и царинарница донуштено је само царпнским посредницима. Мнниотар фипанснја овлашћује се да пропише нравила за дарпнске носреднике по саслушању главпог трговачво-занатлнсвог одбора у Београду. Дисцинлинске казне за царинске посреднике не могу бпти веће од 200 дпнара. Ову казну изрпчу уиравнпци царинарница у смислу § 124 овога закона." § 81 замењује се : „Роба у царинским магацинпма може остаги највпше до 00 дана; а за ону, која је по нрироди својој као: баштованскн и нољски производи, јестнва н пића волонијалиа роба, лекарски и хемијски пронзводи и т. д. брзом квару подложна, рок је 20 дана, од дана вад је унесена. Гломазни нредмети од дрвета, вамена, земље, метала, могу лежати на стоваришту највише 30 дана." §-у 82 додаје се: „Алп пре саме продаје, а најдаље за 5 дана но истеву рокова означених у §-у 81, ова ће се продаја обзнанпти у званичним новннама, с тачним оиисом робе и с нозивом да се за њу госнодар пријави. Продају ову извршиће сама царинарница десегог дана но обзнани. § 83 укпда се. § 84 замењује се : Из новаца добивенпх од нродаје робе, нзмирпће се претходно сви трошкови (царине и споредне таксе и т. д.) а остатак храниће се као аманет 30 дана, на ако се соиственив ни у том времену не пријави, онда ће се иоловина од тога уступпти фонду иограничне страже, а друга половина нрппашће државиој каси." § 110 замењује се: „1 Ко бп од предмета у чл. УШ, даље у тачкама 2, 3 и4; чл XI и тач. 1, 2, 3,4 и 5; чл. XII као и тач. 1, 2, 3 и 4 ; чл. XIII закона о општој царинској тарифи и чл. 9 закона о трошариии, унотребно на друго шта а пе на оно, чему је намењена или рад чега је ослобођена од нлађања царине или обртне порезе и другнх такса, као и онај, који робу нз сместишних магацнна пре нрегледа и плаћених такса пзнесе — казни ће се на сву количину те робе, наплатом 10 нута царине, трошарнне, мононолне тавсе и обртие порезе. 2. Ко у декларацији утаји илп неистинпто прпјави робу, на коју се царинске дажбине плаћају, вазниће се наилатом четири пута царинских дажбина, — што се може заменити затвором, рачунајући у дан затвора 10 динара, на случај да