Народна скупштина

СТРАНА 514

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

ми сад, ако хоћемо да убијемо ваше воћарство и виноградарство, само ако овај члан ово прелазно наређење п усвојимо, ми ћемо пх убити. Ја признајем, да је натпа земља изг/бнла много винограда, да је због зпме и мраза, изгубпла доста и воћњака. Можда ће ми се казати: после годину две-трп даиа нећемо имати ни комадаре, но аво ово усвојпмо неће скоро бити ни впнограда, за то што се нико иеће да бави обрађивашем винограда, и за то мислам, да се ово нрелазно наређење избрише. А. Ратарац — Ја имам само да кажем ово неколико речи и то ме је изазвао говор мога друга Павла. Овај нредлог да га Ранцо није поднео, ја бих га поднео у ннтересу здравља нашег народа. То је што сам имао да вам кажем н то треба да примимо сви. Милош Вогдановић — Господо, ја сам још на првом читању казао, каква је мене невоља нагнала, да овај предлог подиесем. Сама г. г. министар финанспја и мннистар народне прпвреде изјавилп су, да се збиља овај закон ие односи на овај предлог, казали су, да је цељ закона да монополшпе само чпст прерађен шпиртус од 60 степени иа на внше, а никако ову ракпју, коју сељаци, као што рекох, по невољи нроизводе од своје хране. Сад се ово пзврће и нашло се, да је она шкодљпва здрављу п т. д. Ја не знам, у колпко је то истина, само из говора два предговорнпка хоћу да изведем да има нечега другог, да је овде нека впша шпекулација. Г. Ранко Тајспћ, који је из краја, где се највише подиже воћарство, говорио је, разуме се, у прплог воћарства, па каже хоћемо да убијемо наше шљиве и т. д. овом ракијом. Тако нсто п С. Нетровпћ. Госнодо, ја разумем то, али и онп треба да знају, да се код нас воћарство не може да подигне од гусеница, а винограде је појела филоксера и то ме је натерало да ноднесем овај предлог. Код нас се та ракпја одомаћпла од 5 — 6 година. Станко је шнекулант, ов доносп впно и ракију како хоће, те продаје у том крају, п отуда, разуме се, има свог рачуна. Колико има сељака да купују такву шљивовицу или ракпју од комовице? Нема их. Ја хоћу да напоменем још и то да смо овим предлогом Ранковим на чисто и несљедствени у заштити саме своје нропзводње. Кад год смо поједнне законе доносилп да заштитимо нашу пндустрпту, гледалп смо, да се наши пропзводи више троше, но они са стране. На шта хоћемо овим законом? Хоћемо да потиснемо што наш сељак не производп, већ што се на страни производи; хоћемо да дозволимо да се доносп из прека готов шпиритус из аустријске земље, а ми да га плаћамо нашим новцем. Па још то право да учинимо ? Г. Станојло Вукчевић рече пре у свом говору, да Је то шкодљпво чак и по здравље. Ја нећу да спорим знање лекарско, али ћу да потврдим да не стоји баш оно, што каже да се од те комадаре добија чак и лудило; ја нисам видео ни једпог сељака, да се због ње отера у лудницу, али ћу да консгатујем то, да Михаило Терзибашић није окушао комадару, па ето га у лудници, а Васа Пелагић, који није ни видео комадару, па га при свем том лудост власника отера у лудницу. Ја вас молим, да у овом погледу пређете преко гледишта лекарског, већ да појмпте невољу народа, мто му је уништено виио и воћњаци и молио бих сваког посланика да се при решаван.у овога стави на земљиште тога краја наше земље, где нема винограда, ни воћњака па бисмо могли да ценимо снраведљиво ову сгвар. Ја вас молим, немојте да један крај наше Отаџбине поред божије казне, казните и овом казиом, немојте спречавати сељака да у свом мученичком раду.поткрепи своју сиагу овом ракијом, коју је по невољи изумео од своје хране правити. На вама је на иослетку да решите како хоћете, а ја сам учинио своје. Макеим Сретеновић — Пошто чујем из клуиа да гребам бити кратак, то и сам увиђам, пошто је једаи сат прошао и време је одавно да треба пћи да се руча, што и гоии иосланике да предлажу да се кратко говори. Ово прелазно цаређење на првом читању уметиуто је ио тражењу посланика Милоша Богдановића, који је из оног места,

где се служе место ракпјом од воћа они пеку од ране и пију и ако је по здравље шкодљпва, што је то иа првом читању г. Веснић лепо објаснио и што сам рачунго, да ће још оида овај додатак отпастн, но кадније онда, заиста сад га треба одбацити, јер је г. Тајсић веома лепо објаснио и дао јаких разлога, које треба усвојиги. Ја потпуно појимам, да брат Милош са овпм је хтео да не увреди свој крај, а не зна колпко бп им штете допринео. остављајући пм и даље да се трују са комадаром и да се тако пиће као шкодљиво још вигае шири. По моме мишљењу крајње је време, да се нрегне једаред, те да све што је од штете нашему народу и његову напретку отклања, не гледећи хоће ли се наћи овај плп онај увређен, само ако то иде у корист народа, његова здравља и бољптка. Пре неколпко година покретано је, да трсба сифилис лечиги прннудно, то није уведено, што би се тим вређале угледне породице, па смо впђалп да сад цела земља пати јер се та опака бољка раппгрила, па до лањске године осташе н даље да се носе преспп опанцн и од тог се шире болешчиис све за то, да се не вређају бпрачи, а то грдну штету доноси. Из ових разлога гласаћу за предлог Ранка Тајснћа, да се нрелазно наређење укине, већ да се забрани производпти ракија комадара као штетна, а и с тога што би производњом и даље комадаре овај се закон пропгравао. Новак Милошевић — После онако јасног говора г. Ранка Тајспћа, који је очпто и као и у огледалу јасно нредставно штетноот овога прелазног наређење, који је тако просто говорио, да нема нотребе, да ни једаи више о томе говорн. Он је обухватио у свом говору оио, што су ученн л.удн казали и што сељаци ннсу умели казати, он је обухватио све што треба п тако све је сваки могао нравилно да разуме. Ја мислим, да ми сви, увпђајућп штетност требали бисмо да будемо против овог прелазног наређења. Што је један господпн казао како пма шпекулације од стране онпх, којн су из воћарских иредела, ја кажем, да у нашем округу, ноловина округа нема нпкаква воћа, нитп може да роди, нигн се нече ракија и ја онда немам нн у половину ннтереса, округа чији сам иредставннк, за ову ствар; него у интересу је здравља целог народа да се воће подиже; с тога сам ја да се ово прелазно наређење избрише и предлог Ранков усвоји. Станојло Вукчевић — Време је кратко, а и ја ћу бити кратак. Да ие би Скунштииа била наведена на погрешан иут говором г. Павла Ранковића, да кажем неколнко речи и одговорим г. Ранковнћу. Он каже, да би нристао на предлог Р. Тајсића да се избрише овај члан и кад би њиме била обухваћеиа сва алкохолна пића нли кад би се сва фабрикована нића забранила. Ја ћу да напоменем само ово да иостојн закон о тим стварима. По том закону, сва пића, која се код нас фабрпкују или са стране доносе, прегледају се од једне компсије, п фабрикована су нића забрањена и казне се они, који таква иића нродају. То је једно, а друго морам да се вратим на оно, што сам мало пре рекао, и да му наноменем да иије све једно мешати нречишћен пширит и овај, који се добија од комадаре; с тога што је овај 10 пута отровнији од чистог иширта. У Француском закону постоји једна одредба да се може додавати извесна колнчина пшпрта — а то је ушло у медецинску науку и хигијену — вину, које се транспортује, те да се на путу ие би кварило и то се додаје п то не овај од комадаре но чист шппрт. Да напоменем Милошу Богдановићу, да шпиритус шкодн здрављу. Па да бог ме сваки алкохол шкодн кад се много није. Но овај шииритус од комадаре, много више шкоди од чистог, јер у њему има једна материја шкодљива о томе се може г. Богдановић уверити, ако оде у хемијски лабораторијум код др. Марка Лека, па ће видети колико има отровних честица у комадари. До пре три године није било комадаре, прво је почео пожаревачки округ да производи комадару, ирво за то, пгго је први изгубио вииограде а шљиве није ни имао, а друго што је на граници, па је видео од комшија нречана.