Народна скупштина

СТРАНА 524

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Министар Финансија Мих, Вујић. —- Ја морам по ново рећи, ово, што сам мало ире казао. Ја не могу да разумем текст носледње алинеје § 2 онако, као што г. Вукашин тумачи. Ја вас молим, да припазите, како иоследња али неја § 2 гласи. Она гласи: распоред царннарнида п њпхова подела на редове вршиће се Краљевим указом на предлог мпнистра фпнапсија. Ја ударам гласом на оне речп: расиоред царинарница и пихова аодела. Ћ кад тако стоји, овда се не може ннкако криво разуметп, као што г. Вукашин велн, да се та одредба одиоси само на иоделу царннарннда на класе, јер се изрично каже, распоред царннарница и њихова нодела. Према томе са свим је јасно вазапо, да ће се и распоред царпнарница вршити Краљевпм указом на предлог мпнистра фннанспја. Овде реч распоред значи оно псто, што на нрплнку распоред учптеља, а распоред учитеља значп распоред учитеља по местима, а расноред царипарница, то је распоред царинариица ио местима т. ј. да се царинарнице могу на неким местпма укинутп, а на другнм нове поставнти. Дакле, та одредба значи да ће се Краљевскпм указом казатп, где ће се царипарнпце ноставнтп, и како ће се оне делптп у класе. Према томе мислим, да се г. Вукашин Петровпћ може задовољити овим обавештењем, као што је п ири крају свога говора казао. Вукашин Петровић — Ја сам потпуно задовољан са објашњењем г. минпстра. Мени се чини, да се одредба може разумети тако, да ће се распоређиватн дарннарнпце, које већ ностоје; али како ће се установљавати нове царпнарнице, о томе није ништа у првом члану казано, и држпм, да би то требало додатп на крају првог члана. Али, пошто је г. мипнстар фпнанснја објаспио, да се та одредба односн и на установљавав.е новпх царпнарннца ја сам потпуно задовољап. Стеван Поповић — Друга алпнеја § 1 гласи : „царинарниде су по нравилу на граиичној међи, али, ако екопомни п финансиски обзпрн захтевају, могу се установнти у унутрашњости земље." По стилизадпји изгледа, ако се царинарнице не могу установљаватп на граници, да ћемо их установљаватн у унутрашњостп. Ја држпм, да се то није хтело рећи, него се хтело рећи, да ће нматп царинарнида на пограничиој међп, и да ће пмати царинарннца п у унутрашњости. Према томе, ја држпм, да би требало овако рећи : „царинарнпце су по правилу на граничној међи, а могу се установљавати и у унутрашњосги земље." (Чује се: врло добро, ирима се). Известилац — Ја примам исправву г. Поповића. Потпредеедник — Објављујем, да је нретрес свршен. Стављам на гласање § 1 но извештају одборском : ко је за то, да се чл. 1 са исправком г. Поповића прими, нека изволи седети, а ко је нротив, нека устане ? (Свп седе) — Објавл,ујем, да је чл. 1 примљен по извештају одборском са исправком г. Поновића. Иавеетилац нрочита измену § 2 но извештају (ст. 514). Потпредседник —• Усваја ли Скупштина измену § 2 ? (Усваја). Известилац прочита додатак § 9 по извештају одборском (ст. 514). Димитрије Ђирковић — Код овога додатка чл. 9 по иредлогу одборском, да не би остада он.ч пејаспоћа, као што сам мало час наиомепуо, ја сам написао један нредлог, да прва реченица тога додатка овако гласи: „носредовање у екснедицијама између иптересованпх странака п царипарнида допуштено је само царпнскпм лосредннцима; но сонствениди робе могу лично или преко својих'номоћника екснедицију вршити." Известилац — Г. мпнистар финансија у начелној дебати папоменуо је, да спора не може бити односно сопственнка, т. ј. да сам сопственик или преко свога номоћника може експедирати своју робу код царинарнице. У томе дакле, спора нема да сопственику робе не може нико осноравати нраво својине, а ова се одредба односи на друге случајеве, на нр. да се за екснедидију сопственик робе не би могао служпти каквим пријатељем или шегртом, који фактички не разумју службу ца-

ринску п за то се тражн, да сопственик у том случају за ек спедпцпју робе овласти лнце, које је иарочито спремно за тај посао ; како би се служба при царинарннцама вршнла тачпо и брзо, као што је то потребно. Министар народне привреде Раша Милошевић Дозволите ми, госнодо, да кажем п ја коју реч о овоме. Овде се сгављају услови за оне, који траже посредовање нечије. Али, ако ја не тражпм посредовање, него хоћу сам нлн иреко номоћнпка. да извршим екснедпцију. онда разуме се нема по средовања нзмеђу мене и царинарнице. Даље, нема разлога бојазпн, да сонственпцн робе, који не траже носредника не могу вршитп експеднцију, а у колико мање има места бојазнн, ако се има у внду § 9 устројства царннског, коме се ово додаје; у томе § 9 ово се каже : „Сваки, који какву ствар, која преко десет динара вредностн нма, ђумруку на ексиедирање допесе, дужан је деклерацпју нздатн, п у њој само какво^у, колнчину, марке или друге знаке, којн буду на стварн стављени, тачно описати, а вредност такове ствари, ако на њу ннје такса у тарифи опредељена, нмаће сам дотичнп чнновнпк ђумручки по нроданој месној цени означитп н па ову ђумручину н остале узгредне таксе наплатитн. „Но при ђумруку београдском само ће се онда декларацнја нздаватп, ако ствар буде имала иреко двадесет дмнара месне вредиости. „А свака декларадпја мора на особитом ири сваком ђумруку находећем се формулару пзложепа н датумом н иотппсом декларанта снабдевеиа бпгп (види § 90 за стварн на које се не плаћа ђумручнна).* То су одредбе чл. 9 коме се ово сад додаје, што је одбор нредложио. Дакле, господо, молнм вас, да се доб;>о разумемо. Ово посредовање у експедпдцјама одпосн се на оие случајеве, кад ко тражи посредовање између ннтересоване странке, — сопственнка и царинарпице. Ево шта се дешавало до сад нри царннарнпцама. Дође ма ко, на ноднесе деклараднју, а уз то н све потребне прнлоге. Ношто је декларацнју ђумруку за ма коју личиост, захтева да му се експедпција дозволп, ђумрук дозвољава таквој лнчносги да пзврши експеднцију, не разбирајући много о томе, да ли та личност има овлашћење од сопственпка робе, и да лп је сам нодносплац декларацнје таква личност, да му се овај носао може поверпти. !Због те неодређености дешавало се, да такав један екснедитор, којн врши те експедиције, нити је иолагао кауцију, пити је пмао каквпх обавеза црема царинарницп ; дешавало се, да подноси лажне рачуие царннарнпци п без знања сопственпка робе п због гога долазпло се до заилета, којп се свршавао тиме, да је бис оштећеп или сопственик, илп држава, а он се извлачио од одговорности, ма да је за овакав заплет он крив. Да би се дакле знало, ко је одговоран, мора се знати, ко ће моћи вршнтп те ексиедицпЈе ; ако се ове врше преко посредиика, онда треба знати, ко су ти посредници, како би за злоупотребе моглп биги кажњени. У случају, кад шнеднтери оштете сопственика робе, царинарница није имала могућности, да да задовољења ономе сопственику, који је од носредника цреварен. За го се сада и предлаже ова измена па се каже: могу да врше експедицију шпедптери, али само онп шпедитери, које царпнарница признаје као такве; они могу вргаити ту посредннчку радњу између сопствеппка и државе, али, да буду одговорни за свој рад. Али, ако хоће сами соиственици да експедпцију изврше, нема смисла мислити, да ђумрук њима неће дозволити, да експедицију нзврше. Ако хоћемо да разумемо саму редакцију овога предлога, онда нам реч иосредовапе чисто и јасно каже, како ова одредба треба да се разуме. Ако ја нећу посредовање, онда посредовања и нема, онда ја ступам у непосредну везу са царинарницом и сам вршим експедицију. Али кад ја нећу да стуиам у непосредну везу са царпнарницом, онда ја увлачим трећега, као носредника, и онда се каже : да у томе случају можеш носредника уплести, али тај посредпнк мора да исиуни неке услове, од њега се тражн, да иознаје добро робу п да у напред зна, ако даринарница буде