Народна скупштина

48 САСТАНАК - 3 АВГУСТА

СТРАНА 525

цреварена, да ће иосредник бити важшен. До сада ти посредници нису могли бптн кажњени. Кад се тн соиственици огреше о царински закон, царинарница до сада могла је да казнн сонственика, за то, што ишедитер ннје доднео царинарннци тачну нријаву. Да се не бн н у будуће дешавале такве неирнлике сопственицима робе н царинарнпцама, сад се хоће, да се зна којп су то иосредницп. Хоће се, да су опи получнновници и одговорни снрам царпнарнице, да царинарница нма дисциилинску власт над њима, да у случају, кад се огреше о царннарски закон, да њих може царинарница да казни, а ие да они сонственнке навлаче на казну. Дакле, госнодо, то носредовање треба разумети само тако : кад којн трговац тражи носредовање, онда треба да зна, кога може узети за иосредника између њега као сонственика и царннарнице, како би тиме били заштићени и. ннтереси сопственика и пнтереси државе. Ово нак посредовање не забрањује сонственицима, да врше екснедпцију самп неиосредио нлн иреко свога монка на одговорност газде. Министар Финанеија Мих. Вујић. — И ако је мој колега прочитао нараграф, који сам н ја отоич иоменуо, пзгледа ми да се опет хоће да тумачн, као да бн могла бити остављена могућност, да се овај члан тумачи тако: да сваки мора имати посредника. У старом устројству, не на једном месту, него на више места, стоји то: „увозник, трговац и т. д.", и кад сонственик неиосредно доноси декларацнју, по себи се разуме, да онда непосредно врши експедицију. Износилац, доносилац не мора имати никаквог иосредннка, он може своје добро прнјавити и експедовати код сваке царинарнице непосредно сам или преко свога органа, или помоћника своје фнрме, — то се по себи разуме, то је тако јасно. Овде се каже: „посредовање у ексиедицијама између интересованих странака н царинарница доиуштено је само цнрпнсвим иосреднпцима." Дакле, само онда, кад фирма иеће илн не може сама да нзврши ексиедицију, онда ти посредницн не могу бити ма какве лпчностн са улнце, него законом нризнатн н под контролон царинарннце стојећи царинскн носредници. Драгомир Рајовић — Оно што је прочшао г. мпиистар народне нривреде, ја налазим, да не садржи оно, што је он мнслио, да садржи. Ннгде не стоји у том нараграфу, којп је он нрочитао, да може човек да пошље свог момка, или свога помоћника, да у место њега његову ствар експедира, — тога нема овде. Међутим натерујући онога лично, чија је роба, да доказује нраво својине на да има нраво експеднцнје, ја држим, да се не да отуда закључити, да може нослати и свога млађег. Шта се хоће овде да каже и што г. Ћирковић врло умесно тражн то је, да сајбија, на своју одговорност, може нослати кога хоће. Носредовање могу вршити само они, којима је дозвољено. Нрема овоме како је стилизовано, осим онога чија је својина, нико неће моћи да врши екснедицију. Тако је стилпзовано п тако ја разумем, и ја сам већ очи нзгубио читајућн законе. Кад год је ствар еластично речена она даје маха, да власти учине онако како хоће. За то треба казати сасвнм друкчије, а то је како је нредложио г. Ћирковић. Човек, који на велико ради, он неће да нлати експедчцију, он нзучи свог млађег п на тај начнн сам врши експедицију н тиме зарађује велики ироценат. Сад пак хоћемо да натерамо нир: г. Ћирковића, који прометне 200 — 300 хиљада динара робе, да иде сваки нут лично да врши екснеднцију. Тако се ово разуме а ја мислим, да ми то нећемо. То би значило сиречавање трговине, то би значнло, да натерамо трговце, да дају нроценат за експедицију другоме, извесннм привилегованим људима а ја држим, да на то немамо права. Министар народне привреде Раша Милошевић Ако је г. предговорник мислио, да одиста и шегрт има нрава да вршн експедицију, на и да нотнише декларацију, онда он неће имати права, него ђумрук је дужан да тражи, да декларацију нотнише сам газда и у том случају, ако се нзврши злоупотреба, неће одговарати шегрт него газда. Ко ће да донесе декларацпју, нлатн таксу и т. д. то је друга ствар, алн нри том се тражи, да не нотнише декларацију шегрт него газда, јер то је докуменат, на основу кога се изрнчу

пзвесне казне. Главно је, да газда потпише декларацпју, а он не мора доћн, него може иослати свога калфу да по тој декларацнјп изврши експедицнју, и ту онда нема посредовања, то је случај као год да је експедацију нзвршно сам газда. Сгвар је за мене чиста, међу тпм ако г. Стојан Новаковић, као фнлолог, каже, да ово посредовање значп, да газда сам или иреко овлашћеног помоћннка свога не може да изврши екснедицнју, онда цристајем, да се ова редакција јасније искаже, међу тим ја тврдим, да су ови услови стављеии само за онога, који хоКе да врши ексиедицију не сам или иреко евога иомоћнжа, за чије је злоуиотребе газда одговоран, него иреко неиога другога, да се уплеће нека трећа лнчност између царинарнице н сопственика, којн сам одговара за неправнлностн које учинн вршећн туђе експеднције. Ако се дакле ова редакција не разуме овако, како ја кажем, опда нристајем да се она боље каже, алп ја се уздам, да је ово овако т. ј. кад се каже: „посредовање у експедицпјама између интересованпх странака и царинарница", да онда значп, да се тпме не забрањује сонственику да врши експеднцију робе, него се тражн, да се иосредовапе врпш преко пзвесног лпца. Кад ко каже, да неће сам да врпш екснеди цнју, него хоће, да му то другп изврши, онда тај други морд да буде шпедптер, а не може да буде којеко са сокака. Стојан Новаковић — Кад ме г. министар народне ирпвреде пита, дужност је моја, да кажем како мнслпм. Ја не могу разуметн! нити могу иотврдити пред Скуиштином, да ова стилпзација запста браип пнтересе ноједпнаца за које је устао паш поштованн друг г. Димитрије 'Кирковић. Бранила би ова стилизација интересе нојединаца, кад би свуда на иојсдпннм местима било људн савесних, који би радили како ваља, који не би хтели ннкакву злоуиотребу да учине. Али, на жалост, сви ви знате, да немамо на земљи анђела и да најмање међу царинским чиновницима ту врету бића треба тражнтн. Тога ради ја оправдавам свакога, који тражи да закон буде јасан Кад ја чнтам, ја занста не бих тражио што год више, али кад чујем, да може неко, наслонивши се на најмању двосмнслнцу, истерати са свим удевето, па казати: „ја тако разумем — а он је онде носледња и прва власт, еснан треба екснедпратп оиога дана, и може бити ненрилике, —онда добро би бнло, да се дода још нешто унугра. Како би то требало учинпти, ја не могу да нредложим, иошто мени није ствар довол>но нозната, али добро би било, да се предложи нешто што би оснгурало, да људи немају незгоде и да ради нејасног стила у закону никада не буду кнњени на царинарнпцама. Миниетар Финансија Мих. Вујић — Овоме објашнењу ноштованог носланика г. Стојана Новаковпћа, кад се дода оно, што г. Новаковић не може знати, а то је сам иостунак прп царпнарницама, опда мислим, да апсолутно не може битп кривог разумевања. Могло бн бнтн крпвог разумевања доиста, кад би се експедиција вршила без нотписа, али кад се зна, да прнјаву за екснедовање робе и декларацију мора неко иотинсати, онда не може бити сумње у томе, да може битн крнвог тумачења. Ко год хоће неносредно да изврши екснедпцију, он ће то чиннти пли сам или преко нуномоћника фнрме и тај мора битн одговоран. Ко ће доћи у царинарницу то је све једно, хоће ли он послатн свога шегрта или калфу илн жену, то је његова ствар, он одговара својим потнисом на ђумруку. Али кад неко неће да потннше декларацију, кад нпје овде, кад је на осуству, или је у унутрашњости, а дошла му је роба, па хоће да овласти некога, да му изврпш експеднцију, тај неко не може бити са улпце, него носредник. Кад треба неко да потпишо декларацију, која треба да буде основнн докуменат за царински поступак, онда мора бити неко, којн ће потписати ту декларацију и онда за то треба царински носредник. Ја мислим да ансолутно не може бити више тумачења и да је аисолутно излншан овај додатак г. Иирковпћев. Верујте, ако би га усвојили, ја не бнх имао ништа протпв тога, али кад би то Скушптнна усвојила, за меие би то био нсти случај, као кад би казали: ко краде биће каж1 њен са 60 дин., а ко не краде, неће битн кажњен. Сад то