Народна скупштина

- 5 АВГУСТА

СТРАНА 535

Потпредседник — Одобрава лп Скупштана тражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути једно саопштење мпнистра иредседника. Секретар чита : Народној Скупштини Ирема члану 3 закона о уређењу Главне Контроле, Државнп је Савет пзабрао на упражњено место члана Главне Контроле, г. Јована 'Ворђевића, ова два кандпдата: г. Светозара Милојевића, главног благајнива министарства финанснја н г. Николу Ћпрића, председнпка првостепеног суда за варош Београд. Саоиштавајућн ово Народној Скупштинп, част мп је замолпти је да ирема тачци 1 чл. 3 горњег закова изволн пзабрати за члана Главне Контроле једног од иредложенпх кандидата. Бр 170 4 августа 1893 год. Београд. Пребседник министарског Савета, министар иросвете и црквених иослова, Др. Доки*,. Потпродседник — Ово ћемо ставити на дневни ред за идуКу седницу, ако је Скунштина сагласна? (Јесте). Изволте чути једно пнтање на г. министра војног. Секретар чита : ПИТИБЕ НА господина министра војног Нри војно-техничком заводу у Крагујевду постоји један раднички фонд, којп је ностао од редовнпх месечних улога у том заводу и који би требало да износи данас преко 80 хнљада дннара. Осим тога, постојао је ту и један раденички депозит од 20 н више хиљада динара, који је доцнпје сиојен с овим фондом. Овај је фонд основан ради тога, да се пз његових нрихода помаже раднпцима, кад којн од њпх оболи или онеспособп за рад, а тако исто, кад којп оц њпх умре, да се одатле нздаје нека сума на сахрану умрлога, а поред тога, да се издаје и неко издржавање породицп умрлога радннка. Пре 3—4 године министарство војно узело је тај новац п потрошило на војне државне потребе, и ако на то ннје имало права нпкаква на свету. На овај начин лишени су сви радници војно-техничког завода, које се, по уредби тога фонда, имало да им указује у данима болести, нужде и смргп хранитеља. И не само што је овако урађено, него државна каса не плаћа ни колику толику камату на овај туђ новац, којнм се она, као позајмицом, послужнла, кад је требало. Пошто је овакво ноступање од стране државе штетно по интересе војно-фабричких радника, то питам г. мпнистра војног: 1. Је ли му познато, да је с овим фондом поступљено овако, као што је овде изложено ? 2. т 1име се правда овакав поступак од стране министра војног ? 3. Хоће ли се радницима и њиховој управи вратити узети новац и кад ће се то учинити? Ово питање управљам данас на г. миннстра војног понајвише из тога разлога, што г. министар још није дао свој одговор на питање посланика г. Симе Костића по овом истом предмету. Ово је питање покренуо г. Костић на 12 састанку овог ванредног сазива Народне Скушнтине, који је држан 1(3 Јуна ове године, дакле пре 50 дана. Очекујући на одговор г. министра, ја сам се до сад уздржавао, да и од своје стране покрећем. Како се седнице овог сазива примичу крају, молим г. министра, да што нре да свој одговор по овом предмету. 5 августа 1893 год. у Београду. Стев. Д. Поповић, нар. посланик.

Сава Грујић министар војни —- Ово нитање, које је учннио г. Сима Костић, а које повторава сад г. Стева Поповић узео сам на нроучавање, и тек сам ових дана добпо одговор из артнљериске управе. Можда је бпо то узрок, што до сад одговор ни,1е дошао, што уиравнпк, није бно у месту, него на одсуству. На исто питање ћу да одговорим у нрексутрашњој седанци. Потпредседник — Има реч г. Јоца С. Јовановић. Јоца С. Јовановић. — У 187 броју „Малпх Новина" од 8 јула одштампано је једно отворено писмо на минпстра правде, и ја молим Скупштипу, да мн дозволн да га прочитам. Оно гласп : ОТВОРЕНО ПИСМО господину министру правде Госиодине Министре, Сазнао сам, да г. Павле Поповнћ, судија у пожаревачком суду, квалификованн посланик у Народној Скушптинн, нема 30 годнна живота, те због тога, а према чл. 96 Усгава, не може бити народни носланик Ја знам, да се недостатак иоменутог услова уставног г. Поповићу вас, у првом реду не тиче, већ саме Скупштине, п да сам требао по закону да уложим жалбу противу избора реченог носланика, па бп Народна Скупштина, при верификацнјп посланнчких избора, расправнла ово питање о г. Поновнћу. Али ја се нпсам могао тпм правом, које мп закон као бпрачу даје, користитп за то, што ми све штеник у Каменову, (селу у ножаревачком окр.), где је г. Поповић рођен, као син нок. Гаврила Поповића, бив. свештеника, није хтео издати крштеницу, јер му је тај свештеник, Лука Поповнћ, рођенп брат. А док сам прибрао друге службене податке о тој околности, верификацнја избора народнпх иосланнка била је свршена. Те нак, службене податке о добу жнвота г. Поповнћевом прибрао сам у ножаревачкој гимназији, у Великој Школи, где је г. Поповић учио. У класификационом нротоколу В. Школе стојп: да је г. Поповић свршио правни факултет у 1885Ј6 школској годпнп, и да је тада био у 22 годиии, дакле, да има сад пуних 29 годииа, и да је ушао у 30 годину. Ја се, право да вам кажем, не бих толико разбирао о овој ствари, само е обзиром иа иосланички ноложај г. Поновића. Што ме је, у првом реду, одлучило, да ову ствар нред вас, као надлежног, изнесем и затражим, да је ви прихватите и у истој што вам по закону надлежи урадпте, то је узвишени иоложај и иозив судијски, који г. Поповић заузима. Г. Павле Поповић, ступајућп у судиску дужност, морао је положитп почетну законом ирописану заклетву: да ће се Устава и закона прндржавати. У Уставу чл. 96 вели: да за народног посланика може бити изабран онај, који поред осталпх услова има и тај: да је 30 година живота навршио. Г. Поиовић је, боз сваке сумње знао: да још нема 30 година, па је нпак сео на посланичку клупу да суделује у пздавању закона. Је ли овакав рад достојан једнога судије и његове двоструке заклетве, судиске и посланнчке, да ће се Устава придржавати? Је ли овакав судија достојан више свога племенитога суднскога положаја? Могу лн с вером у беспристрасност овакога судије прилазити суду његову, тражећи од њега, од савести његове чпсту, непомућену нравду, или ће од његова судд бегати онако, као што би побожнн хришћани бегали од таквога свештеника, који имје из светога путира у име знамења спаса душе — отров дао. На вама је, господине минпстре, да учините извиђај о овој ствари и да позовете Касациони Суд да реши: заслужује ли овај човев да и данас дели правду својим суграђанима. ■Гедан грађанин. Да ли је г. министар чинио што ио овоме писму, ја не знам. То је његова ствар. Али, ја сам као народни посланик и посланик за овруг пожаревачки очекивао, да г. Павле сам