Народна скупштина

СТРАНА 538

НАРОДНА СКУШПТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

пуњену крштениду натраг, а да сам могао добавити крштеницу, ја бих је изнео данас као доказ, да Павле нема 30 година. Алп ви видите, господо, да тим путем, ја као приватно лиде нисам могао у овом случају да се помогнем, за то ја молим председнпштво да се преко надлежног министра увери о овоме. Молим 10 посланика да ме потпомогну. ( Не иотиомажу га). Алекса Ратарац—Ми ову ствар не можемо да узмемо као новинарску. Ово тражи један посланпк, он је казао да посланик нема 30 година, а кад нема 30 година, колико је одређено да један посланик мора да има, онда је тај послаиик требао да изнесе крштениду и да опровргне то, а ако нема, онда нек иде с милим Богом. Ми можемо бити без једног Павла, ако нема 30 година, а да се тиме пе бисмо огрешплп о оно начело, које је исказано у Уставу, ми треба да усвојимо овај предлог г. Јоде, да нам се не би доднпје казало, како ми нисмо чували Устав. Риста Поповић — Молпм вас, господо, била би веома опасна практика, кад бисмо се ми повели пптањем, да испитујемо, да ли неки од посланика пма довољно година или нема, и то сада, пошто је верификадионп одбор свршио свој посао, и пошто нема жалбе. На послетку, ви ћете се сетити једног сличног примера, који смо такође имали овде. Ви ћете се спгурно сетити, кад смо били на првој ванредној Скупгатини, да смо имали овакав исти случај са г. Генчићом. Спорено му је, да је имао 30 година. Извесни жалиоди, поднели су некаква уверења, да он заиста није имао 30 година, и ми пгга смо радили ? Ми, пошто жалиод није поднео позитивна доказа, крштеницу, оставили смо тог посланика да и даље седи на посланичкој клупи, и ако је осумњичен да нема 30 година. А шта се сад хоће овде ? Хоћемо за то, гато се некоме нрохтело да осум њичи некога, да нема 30 година, да терамо истрагу, и да доказујемо ми, да заиста тај посланпк има 30 година. Што каже г. Ј. Јовановић, да му није поп хтео да да крштениду, ја мислим, господо, да за сваког у овој земљи има суда, па има и за тога попа, који неће да да крштеницу, нека тражи законским путем, па ће добитп ; и то може да истражује, било ко му драго, само не Народна Скупштина, то није њен посао. На овај исти начин, може неко осумњичпти и Алексу Ратарца и Ристу Поповића, и остале, па зар ми тиме да се руководпмо таким разлозима и доказима, за поништај једнога пуномоћија ? Онај, који тужи, треба да поднесе доказе, нема ли доказе, онда нема права да тражи, да се Скупштина тиме бави Нека поднесе доказе, па ће Скупштина узети то у иоступак, али, овако, . на просту једну пасквилу, да се Скупштина поводи, ја мислим да је неозбиљно, и да Скупштина не треба с тим да се бави. Марко Петровић Овде је у питању достојанство Народне Скушптине, и ништа вишс, и за мене је то главно, хоћемо ли ми дозволити да се с нама тптрају поједини новинари, и заводе нас на странпутицу, износећи по негато цротив појединих иосланика, што ничим не утврђују, као што је и овде случај, где кажу, да је један досланнк малољетан за то достојанство, али то ничим не утврђују, него се за рачун њихов чак и овде у Скунштини захтева, да се ми ставимо у службу тих навода и новинара, и да за њихове наводе ми доказе набављамо, па чак то прихваћају и посланици : Тома Бојпчић и Алекса Ратарац. И по њиховој аналогпји, ако новинари сутра кажу, да је Тома Бојичић луд, ми, или г. Тома морамо доказивати, да ннје луд, или, ако кажу, да је Алекса Ратарац обио катанац, и то би требало доказати, да није обио катанац, ето куд би нас, и на какав опасан пут одвела таква аналогија, какву у овом питању имају г.г. Тома и Алекса. Ви тим путем отварате гаиром врата неспокојству Скупштине, и једном послу, који нпти јој доликује, нпти јој је у дужности, а то је оно гато је за мене главно. Ко год сумња, да Павле Поповнћ нема пронисани број година, нека поднесе иронисане доказе за то, без тога не може Скупгатина да буде ничија истражна власт, без тога нико не може тражити исграгу, да ли ко има довољан број година за послааика, или не, јер иначе ће сутра изнетп другп ко, слично што год, н по том ираву треба тражити да иије ко обио катанац или друго нешто. Ко год хоће

да гато утврдп, треба да изађе отворено, јавно с доказом, те да би се Скупштпна могла тпме бавпти. Ово је опасан пут на којн иас г. интерпелант, н они којп га у овом помажу, наводе, и ако пођемо тим путем, и за њиховим разлозима, нећемо се моћи зауставитп нпгде, па нп тада, када се најочигије неистиие против кога изнесу, — јер то је ириродна и логпчна посљедпца њихових назора у овоме, а ми морамо вазда, п у свима слпчним питањима бити нотпупо конзеквентнп и доследни. Ја вас молим, немојте наилазитп на тај клпзав пут, ако не желпте ући у послове недостојне нас, а ко год у овом случају налази, да Павле Поповић нема посланпчког ирава, он нека за то најпре поднесе доказе, на да онда решавамо, а за сада ја мпслим да преко овога питања треба прећи на дпевни ред. Андра Ђорђевић — : Ја мпслим, да се преко овог пптања не може прећи тако олако. Мени је познат посланпк Павле Поповпћ, јога к.ао ђак, из доба свога учења у Великој Школи. Ово пптање дало ми је повода, да о томе водим озбиљна рачуна, п допста, ја сам загледао у иротокол Велике Школе — н уверпо сам се : да је г. Поповпћ, који је 1885|6 свршпо Велику Школу, бпо тада тек у 22 годинп, и да ће навргаити 30 год. тек септембра месеца 23 илп 27 ; дакле он доиста нема 30 година. Ми смо се заклели да чувамо Устав ; а по Уставу може бпти посланик само онај, који има услове Уставом прописане, и мп не можемо нпкако уступпти пред једнпм фактом, као што га пзноси поштованп посланик Јоца Јовановпћ. Каквог ће он изнети доказа, кад један носланик ие може доћи до крштенице ? У овом крупном питању- треба одржати важност Уставу тим пре, што је ту у питању један човек, који треба да участвује при израдп закона, који треба са пуном савесногаћу да участвује у оваком свечаном нослу, а оп сам има то уверење, да нема 30 год., па и опет седи на том месту. У толпко пре, тчеба то замерити томе посланику, гато није обичан грађанин. То Је судија, који је позван да чува важност законима и Уставу ; а кад се не чува ауторптет закона, онда не вреди ни закон ниУстав; и кад такав човев, који по свом положају ван Скупгатине треба да чува Устав, не сматра за дужност, да скиие ту сумњу са себе, и да се јавно брани, — кад га јавпо мњење за го криви ; а јавно мњење не може се тако лако игнорирати. Најзад, господо, чувајућп част носланичку, чувамо достојанство овог дома и овога посла, на коме смо. Господо, немојмо да зажмуримо пред овим јасиим фактом, којим се Устав вређа а ја вам залажем своју част, да је г. Павле 1885 и 1886 год. свршпо Вел. Школу, и да нема 30 година. Ја тражим да се Скунштина послужи правом, које јој даје чл. 122 Устава; те да се поведе истрага о овој ствари. Ја потпомажем, дакле, предлог г. Јована Јовановића. Тоша Бојичић — Господо, ја узимам по други пут реч зато, што ие волим да се овакве ствари, на овом месту забаШ УРУЈУ> јер ово нису услови, какве напомиње пои Марко Петровић, ово су, господо, условп уставни. Посланик треба да је навршио тридесет година, и тек да седне на посланичку клупу. Оваква ствар не треба да се забашури, јер ово нису кривице обичне природе. Ово је ствар, која је Уставом условљена, ово Устав заповеда, да тако мора бити, н ја не могу тако олако прећи преко ове ствари, и Скушитина је позвана, да чува Устав од сваке повреде, тим пре, што је од стране нашег пријатеља Јоце Јовановића пала реч, како и сам свегатеник сумњичи, да г. посланик Павле Поповић има 30 год., и кад један иосланик у то сумњичи, ја тражим да се ова ствар упути минисгру унугр. дела, па да он нареди, да свештеник мора дати крштеницу. ( Тако је). Мидан Ђурић — Ма какве красноречиве говорили беседе о достојанству дома, о Усгаву, савестн, ми пе можемо ову ствар регаиги, а ево зашто. Одбор за прегледање цуномоћија посланичких, који је по закону изборном надлежан, ои је прегледао изборна акта, а тако исто и пуномоћије г. Павла Поповића, и нашао је, да је и његово пуномоћије исправно. Скушптина је тај рад верифик. одбора примила и г. Поповић иоложио заклетву, и он је посланик. Ако ко сумња да г. Поповић нема према Уставу услова да може бити посланик, он