Народна скупштина

51 САСТАНАК — 5 АВГУСТА

СТРАНА 539

треба да иоднесе доказе. Г. Андра г Ворђевић, као правннк зна, да без доказа не може бити ннко осуђен, па таао псто Скушитина не може поништити иуномоћије г. Поповићу, и нивоме без доказа, да незаконито седи на посланичкој клупи. Ако бисмо се мп упуштали по ново у такве послове, који су свршени, ми бисмо дело време провели не радећи на ономе послу, за који смо овде нозвати,јер Скуппггпна је законодавно тело, а није истражна власт. Што мој уважени друг г. Јода иаводп један број „Малих Новина." — да вам испричам један случај, шта се може десити једном иосланпку. У 37 броју „СрпскогЗанатлије" штампана је једна нотпца. Ппсад нотице вели, да се не може довољно начудити, како је могао прота Милан 'Бурић приликом претрееа нитерпеладнје о еснафпма да говори против раденика. Ја се, господо, нозпвам на стенографске белешке, на скуиштински иротокол и на нрисутну публику, да сам ја приликом претреса интерпелацнје о еснафима, коју је поднео г. Ђока Владић на г. министра привреде, говорио у корист раденика. Ја сам том цриликом казао, да можемо бити счокојни, кад нам г. министар залаже реч, да спрема за идући сазив Скуиштине предлог корист заната и занатлија, јер нам то вели један мннистар, који је вазда и пређе, кад није био министар, дизао свој глас у корист занатлија. Ја сам том приликом казао, да је прва радпкална странка унела у свој програм унапређење заната. Скупштинска већина је својим радом показала, да она не водп празне разговоре, него да и делом ствара оно, што је у свој трограм унела. Даље сам казао, да влада од 1 априла није ии имала могућности, да такво једно важно питање за три месеца реши и кад је министар привреде том прнликом дао Скупштини реч, да ће за идући сазив Скудштине поднети предлог о побољшању стана занатлпја, завршио сам говор тиме, да можемо бити потдуно задовољни са изјавом г. минпстра дривреде, да треба преко интерпелацнје прећи на дневни ред. Та се ствар лично мене тиче, ја не тражим да ме бранп Народна Скушптина. Ја сматрам, господо, да кад ко тако штогод у новинама напише, треба и да се потпише, и оно што каже, треба и да докаже, јер, господо, ни зликовац без доказа не може бити стрељан. Треба, господо, иматп на уму, да су пуномоћија свију посланика била нред верпфикационим одбором, и верифпкационп одбор нашао је пуномоћије Павла Поповића за исправно. Ко сумњичи, да г. Павле Подовић нема 30 год. и да због непуног броја година не може бити посланик, нека донесе крштениду, и онда има места дићи глас у Скупштини, и Скунштпна ће но закону ноступити. Али дотле, докле се не ноднесу докази, нема нико права да тражи од Скупштине, да се она таквим питањем бави. (Тако је). Андра Ђорђевић — Г. предговорник 'Бурпћ казао је, да ја као правпик треба да знам, да треба да се поднесу докази. Баш, Господо, по дравној теорији ствар је оваква: ко хоће да буде посланик, треба да има те услове, које Устав тражи, и ко има те услове треба да докаже, да их има, да тек тад да буде посланик. Даље, господин дредговорник вели, да ја и господин Јоца Јовановић греба то да докажемо крштеницом. Госиодо, ви имате пред собом очигледан доказ, да је свештеник рођени брат тога иосланика, и да од тога свештеника није могуће добпти крштеницу. Ја, господо, држпм да је дужан сам посланик то да докаже; а дужна је и сама Скунштпна, да процењује, да ли сваки посланик има услове, које Устав гражи или нема? Министар правде Пера Макеимовић — Не могу да нађем основног разлога, кад се ово питање на овај начин покреће. По дословнику зна се, да кад је питање управљено на председништво, да се онда расправљају нека иредходна питања; а кад се питање управља на министра, онда се зна, којим путем то иде и у којој форми. Г. Јоца Јовановпћ није нам казао, у којој формп и на кога упућује то питање, да ли на председништво пли иа падлежног министра, то онда је тешко и наћи излаза из таковог стања ствари, а притом је ствар, о којој се мора да води озбиљна реч.

Поштовани посланици прота Милан Ђурић н Риста Поповић, врло су умесно казали, даје верификациони одбор пречистио ово питање и да се без доказа не може диспутовати понова о једној већ свршеној ствари. По изборном закону, онај, који се жали противу избора, мора поднети доказе уз жалбу, пначе жалба не вреди без доказа. Кад ми данас стојимо пред једним пречишћеним стањем, у коме је верпфикациони одбор дао своју реч, што је и Скуиштина усвојила, онда мн не смемо по претпоставцни, без доказа, да решимо о једном посланичком мандату. Кад је г. Јоца Јовановић посумњао, да г. Павле Подовић иема потпун број година, које Устав тражи, онда је требао да упутн интерпеладију или питање па министра унутрашњих дела, д I тражн објашњење о томе факту. Из одговора г. министровог на питање или на ннтерпелацију, Скупштииа би дознала из ирпбављених доказа, како је у истпни. Ако би носланику г. Павлу Поповићу бнло 30 год., онда би ствар легла самим тим. Алп ако нема 30 год., онда би ишла ствар на ново верификационом одбору и он би то понова изнео Скупштини на решење. Господин Јоца Јовановић греба да нађе подеснији начин, да се то питање раснрави. Треба госиодин Јовановић да упути дитање или интерпелацију на надлежног министра, ако другог пута нема, — а то треба да учнви баш са оног разлога, што каже да не може да набавн крштеницу, — и онда, када се крштеница набави, Скупштина ће на основу поднешене крштенице решпти ствар, па тиме сачувати и одредбу уставну, која се односи на ово иитање, али у нсто доба Скупштина неће пасти у догрешку да овако значајну ствар решн без доказа. Јода С. Јовановић — Радп лпчног обавештења сматрам за дужност да ово кажем. Господин министар правде рече у своме говору, да не зна, како сам ја ово иитање уиравио, да ли на министра или иредседништво. Ја сам ово питање управио на председншдтво Скупштине, навео сам факта да нисам могао добавити крштеницу, н молио сам да председништво преноручи надлежном министру, да он нареди и то телеграфским путем да се крштеница добави. Ја тражим, крштениду и ништа друго, међу тим ме госдодин министар удућује на интериелацију. Ја мислим да према фактима, које сам пзнео Скупштини, Скунштпна неће прећи олако преко овога питања. Ја сам, господо, изнео, да је тај свештеник од кога сам тражио крштеницу брат Павла Поповића, ја сам навео да је званично актом од тога свештеника крштеница тражена, и он је неће да изда, и > одговору вели, да неће да је нзда за то, што не зна на што ће је употребити онај, што крштепицу тражп. У акту мом ја сам казао, да тражпм крштеницу ради тога, да се уверим има ли г. Павле Поповић 30 год., па ако има 30 год. да оспорим, опровргнем, изнету у јавном мишлењу сумњу Ј о његовим годинама, дакле, да не остане веровање о г. По-јЦ) повнћу, онако, као што је у оној нотици у „Малим Новпнама" изнесено. Дакле, ја бнх молио председништво, да учини шта треба, да се добавп крштеница. Љуба Јокеимовић — Нисам мислио да говорим о овој ствари, јер држим, да је ова већ један дут свршена прплнком верификације иосланпчких иуномоћија, и сад после два месеца враћати се на њу поново сматрам за излшпно. Али, кад су се неки правнидп умешали н држе, да је ово правилно, онда ћу покушати и ја као неправник, да се умешам у о»у ствар, те да се колико толико обавестпм и да видимо, да не будемо збиља на иогрешном дуту. Тај правник каже : ко хоће да буде иосланик, треба да поднесе крштеннцу и да докаже, да има онолпко година, колико Устав прописује; он вели : сваки треба да докаже колико има година па н Павле Подовић. Ја верујем, да Павле Поповић није то учинио, али ја бих молио г. Андру 'Борђевића, да каже, да ли је он подносио крштеницу. Говорећи о овоме, он је ствар уноредио са нашом оптужбом, па вели да сад хоћемо да пропустимо ову повреду Устава. Господо, ја сам потписао оптужбу, и да сам слушао шта новине са стране говоре, ја бих казао, да оптужени министри не само нису криви, него да им треба дати орден, што су владали 8 месеци, али ја сам нотписао оптужбу на основу стварних доказа, који су ириложени уз оптужбу, и Скупштина