Народна скупштина

52 САСТАНАК

— 7 АВГУСТА

СТРАНА 555

иоставићу, да остаје при своме иредлогу, каво га је поднео, и у том случају, дозволите ми, да и ја кажем неколико речи. Господо, у вапред изјављујем, да сам акцпонар српског бродарског другатва, п да сам заингересован за добро овога друштва. Заинтересован сам и за сва остала друштва п установе, које обећавају добра и самосталности нашој отаџбпни. Алп ипак нећу, чисто не смем да кажем, да је то какав особито велики патриотизам, гато сам ја акционар, ја то ире схватам као своју дужност. Речима: патрпотизам и патриота ја се не елужим у себицу, но моме схватању те речи треба чувати само за ретке свечаности. Што се носи у себицу лако хоће да се поаба, да избледп. С тога, опростите на искрености, ја не радо слушам господу, која врло често п лако употребљују те речи а међу тим ипак нису нагали за потребно да буду члановп овог друштва; пису ни заинторесовали за њ, сигурно хотећи задржаватп право себи, да могу бпти некакве неутралпе судпје, Ја нисам овом прилнком неутралан судија, него сам потпуно заиптересован за ово друштво, и жао ми је што не могу још уплатити на стотине акција његовпх. Али и ако сам акционар, ја сам нротив иредлога одборског. Нротнв предлога сам с тога, ш:о, кад гсворим о овоме друштву, не могу а да се не сетпм одмах и акцпја. Акцпја је ствар врло покретљпва, она непрестано путује п ко зна данас, где ми још немамо тпх акцпја и ако је друштво још тако младо. Акциопари су најпре записани у списак п тако данас их знамо. који су и гдс су. Али, кад се акције потпуно уплате, онда акцпја лети као лак листак хартије по ваздуху, и ко зна, да ли неће једнога дана већпна тих акција бити па бечкој или берлинској берзи. А берзански рачуни, берзанске пгре познати су већпни посланика и о њима не треба сада ни говорити. Држава наша улаже у то другатво доста, онадаје гарапцију од 6°| 0 свима акционарима. Осим те гарапције, она другатву чини све могуће повластице, а увереп сам, да ће му чипити те повластице п у будуће. Ако дође до невоље, држава ће дати готов новац из касе државне ; а ако бп њој, не дај боже, дошло до невоље, друштво ће тако исто учинити услуге државп. Држава ће чинити услуге друштву за то, што се иптересује тпме, што сматра да је за државу велика корист, да имамо у земљи таквог друштва, да имамо таквих нароброда, којп ће бити чисто српски пароброди. С тога држава сматра за дужност, да помаже то другатво, а држава може друштву п на овај начин помоћп, ако му дадеједну своју лађу са гаест галепова. Али, дајућп једну своју лађу друштву, зар ће бити мање сигурности у томе другатву, ако држава каже: ја узимам за то, толико п толико акција за себе, и са толико п толпко акција, ја ступам као члан тога друштва. Ја мислим да то неће сметатп, него ће пгга више подићи вредност друшгву. Мени се чини, да ће то дати п већу спгурност друштву, кад држава каже: ја чвнпм услуге друштву, ја постајем акционар, и стојећи овде као акционар, хоћу да имам гласа при свима питањима, те да на тај начпн могу бити и контрола, те да не дам, да кад год неки поветарац, носећи те акције, по Берлину и Лондону, допесе нам не дај боже и немилих гласова. С тога сам ја, ие знајући ни мало, како стоји „Делиград" са прпходима и расходима; а у псти мах, извињујући одбор, што нпје поднео те податке, ја сам потпуно за предлог г. министра. Одбору се то мора и опростити с тога, што је наш одбор финансијски преоптерећен, и мора све стварп, готово трчећки да ради. С тога, може бити, није ни могао, да прибавп биланс прихода и расхода „Делиграда", и да на основу тога, са сигурношћу каже, је ли доиста „Делиград" штеточина наш, или неће бити тако. Ја могу иристати и да је штеточина, да је рецимо пензионар, који само троши, а ништа не прпвређује. Али и тај пеизионар држави ће некад извесно требати, он као пензионар може послужитп у даноме тренутку, корисно земљи, кориснпје можда него и какав другп пензионар. С тога и „Делигрдд", баш и да држава има од њега штете, нека стојп за неки непредвиђен случај, нека стојп макар само за то, да држава може рећи : имам своју лађу. Друштво нека се послужи њоме, али у оном тренутку, кад би се, не дај боже, десило, да друштво дође до ликвидације, и кад оно ликвидира,

опет ће „Делиград" моћп остати сриска лађа, (за оне акцпје, којо ће се за н> сада узети), за коју се одушевљава прота Милан ; опет ће „Делиград" задржати тробојницу сриску. С тога ја мислим , да предлог министров треба усвојити. А одушевљење одбора у овој прплицп, пзгледа ми да је незгодно дошло, и да ћемо га пре задовољити, ако усвојимо предлог министров, него ли, ако се усвоји измена одборова. К. С. Таушановић — Господо, нисам мислио да говорим о овој ствари, али говор г. посланика Нпкодија Милетића, побудпо ме је да проговорим неколико речи. Ова установа постала је из стварппх побуда, да се привредни односи наши ојачају. Тегакоће, са којима се ова установа имала да бори, до сада бпће вама свима познате. Да је тешкоћа било, довољно је уочитп тај факт, да и онда, кад је Народно Представништво пристало, и огарантовало 6°| 0 интереса, опет је требало читаве три године да прођу, па да се дође тек до једпога пароброда. Но сметње п препреке, које стоје у изгледу овоме друштву од сада, такве су, да Народно Представништво не треба ни за један тренутак да се устави, и не води бригу о овоме предузећу. И ако је приватно ово друштво, и ако оно носи назив акционарско друштво, опо је скроз и скроз патриотско предузеће. Само патриотизам акционара могао је бити покретач, да упишу акције, које доносе у Србији по 6°| 0 , јер капитал у Србији, далеко је скупљи од 6°| 0 , и да мало предузетника нриватних има, који би уложпли каиитал са гаранцијом 6%, а с друге стране рескирали, да могу цео капитал да изгубе. С тога господо, ја морам да зажалим на г. Миле•гића. Господину се Милетићу може бити као скорашњем новом посланику, измакла реч, да је дакле, нехотице казао, да је неко од чланова одбора, лпчно заингересован, или да има у опште носланика у Скупштпни, који ће нри решавању овако тешког и важног питања да уплећу своје личне интересе. Ја никад не бих на тај пут напшао, и мислим да и г. Мчлетић признаће, да та реч није требала да падне у Скушптпнп. Господо, у прилпкама финансијским, у којима се наша земља налази, тежак је иоложај посланпка у Скупштинп, на коју страну да скрене, кад се о оваком питању решава. Патриотизам налаже једпо, државни интереси друго. Ингереси су државни, да посланик у ово.ме времену, тешких фпнансијскпх прилпка, заложп све и сва, да се земља пзвуче из финансијских криза. Интереси ио све дневни налажу, да сваки посланик, опрезно, са највећом бригом и пажњом, даје сваку парицу, која се буде тражила за поткрепљење државних погреба, да добро мерн, да ли је потреба стварна, и да ли треба одмах да се извршп, па тек онда да одобри кредит. Али с друге стране, послаиик не сме никако да изгуби из впда, да су онп интересп мпого иретежнији и мпого јачи, које дпвтира чпст патриотизам. Мени је веома мило, што г. Ранко Петровић у своме говору рече, да често патриотизам не треба употребљавати, и да га ваља уиогребити само онда, кад му места има, али у овој прилнци жалим, што га не употреби, јер мислим, да је врло умесно бнло, уиотребити га, јер допста само је патриотизам био, који је диктирао п мннистру привреде и ондашњој влади, да поднесе предлог Скупштини, да држава гарантује друштву 6°| 0 , п Скупштинп, да тај предлог усвојп. Кад је фпнансијскп одбор учпнио предлог, да се ово питање на тај начии реши, што ће се пароброд „Делпград" бесплатно уступити једном друштву, које тек пма да се бори са тешкоћама, и које ће послужиги општим пнтересима, учинио је то из патриотске намере. Можда се ко од вас вара, да нароброд „Делиград" данас пма некакве велике вредности, даје дакле, то лађа, која кошта тако скупо, да је тешко растатн се са тако великим иметком. За време, док сам ја био министар народне привреде, он је два пута ишао на оправку ; један пут је оправка когатала око 36—37 хиљада дипара, а други пут око 80 хиљада динара • у Пешти је лежао три месеца, и кад је догаао после три месеца, опет је бпо неспособан за рад. „Делиград", овакав какав је, он није нигата друго, до један обичан галеп, и паробродсво друштво са „Делиградом" оваквим, какав је, може да се користи само као са једним добрим шлепом, А ако хоће друштво да се корнсти њиме као са лађом, то би могло да буде само,