Народна скупштина

вт9

дуо ~

дан

89 то OMH пет [07% 2 ода |

БА 4 N.89

MH(| HHM

088

890 ВП 979)

нед . БЕ ОБН нод Кок јон АП кон HRH ROM 885 кек

> от

А =“ 1 |! 4 Цу

· стављали код од | до сада таксе 5 динара,

полициске власти и онде се плаћало узимале су се изборне · судије који су деобу задружног имања расправили. Никаква друга такса сем свих 5 динара приликом изборног суда није плаћена, аза ту суму добивала, - се и потврђена пресуда од страно, првостопеног

_ суда. А ми који смо некад делили своју задружну

имовину без изборног суда и до сал смо плаћали

"таксу. Поднесемо своје поравнање о деоби или "уговор првостепеном суду и шлатимо таксу према · вредности. (Чује се : Такса је 2 динара). Неко вели да сеттакса плаћала 2 динара а ја кажем да није. Ја сам имао случајева кад сам вршио деобу мога имања. И ја сам платио код првостепеног суда таксу "20 динара, зато што ја своје имање нисам поделио путем изборног суда, него сам са својим задругарима, Кад смо дошли у суд, ми смо показали колика је вредност имања и првостепени суд је казао: „Добро, имате да платите 20 динара за потврђење поравнања“. Ето, видите, да се ни до сад није · плаћало 2 динара за двобно поравнање код прво= степенот суда.

| За мене је јасно, после изјаве владиног повереника, да се неће плаћати 0:50 дин. од 100 дин. за деобу задружног имања, него да ће се плаћати као што се и до сада плаћало код изборних судова; а кад се булу 2 деоничара без изборног суда делили, и то своје имање са поравњањем или уговором код првостепеног суда тврде, да ће се онда платити једна извесна такса. Та такса неће бити велика у оној суми у којој је то г. Министар Фи_ нансија малопре казао, и ја мислим да ми слободно можемо да примимо предлог Министра Финансија, да сви уопште, без разлике деоничара, кад се сами буду

делили, плаћају за поравнање и уговор по 20 дин.

таксе са потврдом судском код првостепених судова; то су они задругари који се без изборног суда поделе.

Потпредседник, Јаков Чорбић. — Има реч _т. Андра Ђорђевић за обавештење. Андра Ђорђевић. — Давно је речено да је

много лакше борити се противу незнања него ли | противу закона. То се сад овде најбоље види. Ја ипак остајем при томе, да приликом деобе, било задругара било незадругара, било сродника било не_ сродника, увек бива пренос са једног задругара на. другог, јер сваки уступа свој део. Стога не тражим никакве поуке од г. Стевана Јанковића. Он сад

5 ствара нову теорију, па нека чека своје време кад

његова теорија успе. Стеван Јенковић. | показао никакву теорију. Илија Илић, — Ви сте измислили да постоји та теорија у задружним односима, а сад пребацу-

Ја т. Борђевићу нисам

[-јете сељацима. Андра Ђорђевић. — Изволите, господине, бити

мало учтивији.

Илија Илић. — А зар је учтиво рећи: се противу незнања 2

Љуб. Ђорђевић. — Ta то је аксиома.

Илија Илић. — Знам, али то не смете да пребацујете Народној Окупштини.

Стеван Јанковић. Пред господином Андром Ђорђевићем нисам полагао испит па да знам _његову теорију, због које ми он овде нешто пре" бапује. Ја сам кавао па при томе и сада остајем,

борити

8. МАРТА. 1911. ГОДИНЕ

Jul

то је забележено у стенографским белешкама, да је г. Андра Ђорђевић казао и тврдио, да је пренос својино исто што и деоба задружног имања. То је г. Ђорђевић казао. Ако он тако као правник сматра, даје пренос својине то исто што и деоба задружног имања, онда је то сасвим друга ствар, то је његово разумевање. Ја сматрам да је пренос својине кад човек прода своје имање за извесну суму новаца, и наплати је, а двоба је друга ствар; деоба је кад се једна задруга дели и задругари своје имање поделе на заједничке делове па сваки члан прими свој део. Ту нема никаквог преноса својине, но сваки прими свој део задруж. имања.

Потпредседник, Јаков Чорбић. Има реч г. Маринко Марковић,

Маринко Марковић. — Господо, предлогт. Ћосића, ја мислим да је уместан. Ако би се, господо, примило друкчије, онако како предлажу г. Бојиновић и г. Ратарац, онда бисмо морали овај тарио. број 88. да доведемо у сродство — у везу са чланом 24., ва који смо решили да се врати у одбор. Ако би се хтело прогресивно да тражимо ову таксену норезу, онда би, господо, ту требало извести тачност, а да сета тачност изведе, не може се извести без процене. Да се изведе процена морају ту бити н нарочити процениоци или, пак, да буду поротпици као процениоци, што јетомну члану 24. казано. Господо, проста је ствар. Ја ћу овде навести пример о деоби онако како је ми на селу вршимо. Три брата дођу на мисао, хоће да поделе своје имање; али кад су изишли на лице места да осмотре пмање, да виде како да га поделе, поџевељају се и не сложе се; један кажо једно, други друго, и неизврше поделу. Они одмах траже људе, изберу их договорно и кажу: нека нас подели други кад ми сами не можемо лепоин слошки да се поделимо. Ти људи, кад поделе ту браћу, састављају о томе протокол уговор један међу њима, и тај уговор има да се потврди код суда и на тај уговор има да се плати такса. Има и други начин. Ако ли се браћа сложе сама и начине писмено, да се то доцније друкчије не би разумело и деоба покварила, они такође, кад се сами договоре и поделе, они начине писмено и иду код власти да то потврде, да би се доцније знало и да знају њихова деца, да се не би парничила, и то писмено остане код свију њих и, разуме се, онда је ствар легла и даље је сваки сукоб међу браћом избегнут, — и на то писмено има да се за потврду плати такса. Ако би се ту хтело да се учини друкчије и ту нађе тачност, да се плати онако како се овде Kamo: да св плати на сваких сто динара 0:50 дин., онда би било и више рада и више заврвламе, а то ми не треба да радимо.

Ми емо пре код чл. 24. овога предлога говорили како не треба допустити да власт улази ч0веку у кућу и врши попис, па, господо, ако би се и овде хтела да тражи тачност, онда би се и овде морало поступити као код поменутог члапа. дато сам ја и потпомагао предлог Ћосића, да ово овде не буде, и молим Народну Окупштину да ган она усвоји, пошто су и г. Министар и г. владин делегат на њега за измену пристали.

Сима Катић. — Ја сам у принципу за то, да се власт ни у чије приватне послове не меша, док

ож