Народна скупштина

Таса ШИН и РС a OCE JU НАРОДНА СКУПШТИНА

Be буде позвата. Има ствари које се не могу сврштити без интервенције власти, а нарочито деобе код народа ретко се свршавају без мешања власти. Предлог г. Ћовића иде на то, да у том погледу учини олакшице мирним задругарима, да на миран начин сврше своју деобу, и такса по његовоме предлогу доста је сношљива. Г. Министар је истакао захтев, да мује та такса мала и тражи дуплу таксу. Г. Ћосић предлаже таксу од 10 дин, а г. Министар тражи 920 дин. према томе каква је вредност имања у селима и варошима, и како вредност њихова расте. Ја бих имао један нов предлог који би чинио средину. Ова имања по селима, чија је вредност и иначе нестална, лабилна, где је лична бевбедност много мања, где грађани мање уживају заштиту власти и морају веће трошкове да сносе због неписмености, плаћајући писара, деловођу, изборне судије, него ли варошко становништво, које та радња много јефтиније стаје, јер могу сами написати деобно писмено и потврдити га код суда, да бела плаћају 10 дин., а вароши 20. Молим 10 посланика да ме потпомотну. (Не потпомажу та). Прота Милан Ђурић. — Господо, нисам мислио да ће се код овога члана толико говорити, али кад се овако дуга дебата развила, особито између уваженог нашег друга и одличног правника г. Андре Ђорђевића с једне стране, и г.г. посланика из села и вароши са друге стране, увиђам да се они нису разумели, јер је г. Андра говорио да се овде треба да наплати такса, зато што је овде пренос својине с једног лица на друго задружно лице, а г. Г. посланици, који живе у селима п варошима, тврдили су, да они то имање не сматрају као својину, које би се могло преносити с једнога лица на друго. По обичајима нашега народа, задругари сматрају задругу као једну целину, у којој сви раде за задругу, а не лично свак за себе, зато, свави задрутар вели: Ово је наше имање, а не каже: Ово је моје. Кад дође време, често пута живе браћа у заApysm са по 20, 30 и 60 чељади, и онда браћа, желећи да оставе својој деци и своме потомству исправно имање, да се не би свађали, потврде деобно писмено пред судом, јер су људи стари, па већ виде да садашње време није оно које је биле у прошлости, него да је дошло време да св свако брине за своју жену и децу, за своје најближе и за своје имање. _ Не желећи да њихови млађи остану у свађи, позову своје најближе сроднике, на мнотим местима, свештеника и кмета, и онда им кажу: радили смо, кућили смо, хвала Богу, ми смо зарадили, дошло је време да се делимо, ви сте наши кумови, пријатељи, свештеник, учитељ или председник општине, ми хоћемо да св пред вама равделимо и ми смо се договорили овако и овако, — и онда ови седну, почасте се, један брат прими једну њиву, други другу, трећи трећу, ако ву синовци били прирасли, па ву и они радили, онда њима даду више, јер су и они умножили имање, и онда, кад се тако разделе, они се ижљубе између себе, да и у будуће остану браћа. — Имање се може делити, али браство и сродство, по обичајима нашега народа не може се никада делити, зато је наш народ и био "јак у прошлости, те је могао да одоли свима својим непријатељима, док није имао државу своју да га

e) ~ Ми Бран ~ == —

она штити. Кад су се тако раздалили, они при томе | око и остану, али како су они видели да после, попе OTIII св они равделе, њихови млађи, пошто поодрасту, = стану прекосити један другоме, један другом пре--6 -94: коси ливаду, преоре њиву, па дође често и до свађе = и боја између браће од стричева, онда они нађу, за паметно да то своје писмено и пред судом по- | тврде, али опвт, по појмовима нашега народа, бар 480 нас простих, који не знамо правну модерну науку, Ба ми то не сматрамо као пренос својине, него то сма- | -ви: трамо као кад би се делила некаква јабука, па сваки | нав

добије један део јабуке као цело, тако истоти при наш деоби сваки узме оно имање као своје. Они дакле. 554 тврде своје писмено пред судом. Заштор Ако би,“ „но по несрећи, после двобе дошло до свађе између ро- -04

ђака, онда у таком несрећном случају долази се пред 634 вуд и онда они кажу: овако је суд потврдио, овако 0о:8 Cy се наши очеви и дедови разделили, и онда се тако оле може утврдити ко је прешао у туђе имање и онда ћега · 216 .DJIB

суд, према томе уговору, вратити у његове границе. |

Мени јв жао што је малопре могло да се догоди, да многи нису могли да схвате равлоге на-“ шега одличног правника, уваженог господина АнApe Ђорђевића, јер су то разлози науке, разлози“ културе, али ми, господо и браћо, који још имамо. 70%/, пеписмених и који хоћемо да живимо уоби- У чајеним правом, ми и ако се зовемо демократе, ради смо да примимо сваки напредак цивиливова- них народа, али смо ради да га метнемо у наше српско решење и не можемо да се одвојимо од“ страних навика и обичаја тако брзо. Ми видимо да су велике потребе државне и ми хоћемо ово да платимо, али чувајте нас од сметених за наше појмове правних послова, па да знамо тачно и одређено шта је наша дужност; другим речима ми св. придржавамо онога старога: „О Пере на Перу“, сви смо равни, нема код нас аристокрације и бирокрације, сви смо једнаки. Син једнога земљорадника, ако се спреми може управљити овом државом, може “ постати честит трговац, честит мајстор, није то. подељено на класе као што је код других народа. „лос

Зато и јесте наша Орбија слободна и демократ- -т6г ска земља, која привлачи себи друге. — Само треба = отићи на страну па видети, и ако се ми овде више сети пута губимо у ситним стварима, тако омиљене на. страни код оних који уважавају и цене једнакост. која код нас влада, и које код њих нема, јер тамо. треба једни да владају а други да робују. Дакле, ову једнакост која код нас постоји, ми треба ла 5E , чувамо и зато треба Скупштина да прихвати пред- -дег лог господина Ћосића, не зато што би он пре- -801 стављао аксиом неке молерне науке и философије, „ејЕ него стога, што он стоји у сроству и у близини 2 нашит традицијама и обичајима нашега народа Ек и да тако избегнемо заплетености. Ако је држави на: потребно новаца, нећемо правити питање, а знамо OMG! да јој треба, па ако је предлог г. Министра да се да и више од 10 динара, врло ћемо радо да дамо, боље је и то, него да кроз неке разне инстан- -нет ције пролази један прост човек, који има са својом“ браћом и рођацима да се подели.

То је што сам имао да кажем, и ја потпомажем мож предлог господина Ћосића,

Потиредседнин, Јавов Чорбић. — Има реч вод г. Министар Финансија.

“

о а =

5 = a