Народна скупштина

12 НАРОДНА ОКУПШШТИНА

ва властима. Моје је мишљење да треба бицикле ослободати,

Максим Сретеновић. — Прве свега, господо, морам да напоменем да и моја кућа има један мали аутомобил, има бицикл мотор, а има и обичан велосипед. И због тога, неко би могао рећи како сам ја устао да говорим што се то тиче мене лично. Али морам да констатујем да има посланика који желе земљи добро, па иду и даље него што се од Овупштине тражи, не водећи рачуна што у нашем Уставу пише и у закону стоји, да је народни посланик, ако је сељак, не само за село него и за сав народ; уосталом, он је за све уошште. Мени је незгодно да говорим о овој ствари, зато што ће ме мноти рђаво разумети, да се ја лично од ове таксе браним. Чудо ми је да у последње доба послапици, које шаље народ и даје им своје пуномоћије да се договарају са владом и да јој дају што је могуће мање него што она тражи, а сад има посланика који дају много више него што Министар и тражи, као што је овде случај са предлогом г. Косића. .

Сад ћу да говорим о овим аутомобилима и бициклима (веловипедима). После говора г. Ратарца и Tr. Милутина Отанојевића ја ћу да напоменем само ово. Шре неколико дана г. Војни Министар нам је изнео „одлично“ стање наше коморе, Ми ако смо иоле људи од разума, ми би овом приликом, кад гово-

римо о аутомобилима, бициклима и моторима, морали.

помислити да би се наше „добро“ стање коморе у мнотоме још поправило овим аутомобилима, бициклима и моторима. Добра комора може у даним приликама учинити много. тим предметима требале учинити повластице, То говорим не зато што моја кућа има аутомобил, пого из жеље да у свакој вароши има бар неколико аљутомобила, па и у селима да је среће да пх има. Jep ја сам уверен да јелан пли два добра аутомобила може да послужи у рату боље него цела комора општине паксвраћске мог пријатеља. Ћосића. Што се тиче тога што се људи претурају и што се волови и коњи плаше, то је исто било првих година са писковима жељезничких локомотива, када сј првих година пролазиле кроз нашу земљу. Та се новина евуда уводи и људи се и стока навикавају на то и умеју после да се чувају. Ви, који пмате коње и кола, ваљда знате каква је кубура издржавати то без момака и наћи добра момка; па онда, према овоме лако можете појмити какву кубуру мора имати онај што има аутомобил. Он зна добро да нема веће беде и желео бих сваком ко говори против аутомобила, да има аутомобил па ин коње и вола. Ја то најбоље знам, јер ја све то имам, Ја бих био зато не само из ових разлога, што сам казао да аутомобили могу ла послуже добро у даним војним приликама, јер ко зна шта нови дан а шта ноћ, него и зато што верујем да ће аутомобили послужити на корист своје отаџбине, кад затребају, само негујмо патриотизам.

Милош Ћосић. — Господо, г. Сретеновић у своме говору учинио је нападе на мене, како ћв његов аутомобил више дати за војску коморе него моја паковраћска општина, и навео је како многи посланици бране сталеже, а како ја само браним село а не вароши. Нигде, господо,

Ја идем толико далеко, да би се

износећи _

до сад у мом говору тога чули нисте. У јучера- аде шњем говору, кад је било речи да се повећају угт закону таксе за вароши, за деобна исправе, а за BB | села смање, ја сам тражио једнакост у плаћању, ф „(2 Што ја тражим да плаћају таксу аутомобили, ја . 5| то не тражим само зато што ће ту таксу ROOM HTHI! само вароши, него предвиђам да ће аутомобили игл доцније бити и по селима. Г. Сретеновић каже, „52: како он има аутомобил и како ће његов аутомо- -OM бил да учини више услуго комори војној него | олог цела села, |

Ја питам г. Оретеновића; би ли имао он то от имање да није било села; а ја тврдим да би он но | и сад копао у Врнчанима да није тих села око: оло Милановца која су му донела сву тековину; то су | 15. · само вишци неисплаћене зараде радника, а јоши:н и то што је произвођачима плаћао као трговац мање ов артивле него што су они у ствари заслуживали, „HI. Зато т. Сретеновић, кад говори о селима, треба - 506

да говори са пајвећом пажњом и поштовањем, јер qel је помоћу села око Милановца састављена H Ba- -BH рош PP. Милановац који је пређе био Брусница, „6л: село, Е 5 Максим Сретеновић. — Ја не знам како је 5 ( r. Косић могао мој товор разумети тако као да ја. 55 - нападам сељаке. Ја сам још рекао: дај Боже да и. НЕ села имају аутомобиле, јер један аутомобил може ожо врло добро послужити многим општинама у ратно онт доба. | Што се тиче мога богаства, ја бих могао при- -на: стати да се трампим са г. Косићем, јер он није 5|H} тако сирома као што се преставља, јер је његовог 108!

оца одавно кућа била а и сад, међ првима у Пако- -02! враћу, под планином Јелицом.

(Гласови: Да са реши, доста је говорено).

Рад. Агатоновић. — Шристао бих на при- -H(I медбу пријатеља да одустанем од речи те да се 52 ова ствар што пре реши, али на могу то да учи- . -н ним зато што желим да нарочито истакнем један. глас, који, овако као што је данас пао, ретко пада | из сељачког сталежа. То је глас г. Ратарпа.

Дочекали смо, господо, време да и они који н[0: носе гуњад и који су некада само за то што носе“ 950: гуњац мрзели оне који носе капут и замишљали у 7 MH нама друкче људе, дочекали смо, велим, да ти. људи сада друкчије гледају и друкчије погледе. управљају на општи циљ живота и потребе натегадруштва и да не праве данас разлику међу нама према томе како ко од нас носи одело.

Али ипак, онај, господо, који буле писао кул= турну историју Србије, добиће из данашње дебате материјала да Србији још много треба па да сви. имамо онакве погледе какве је данас г. Ратарац изнео. Један, господо, чисто културан напредак, напредак науке ми овде третирамо као луксуз, тако. као да је то напредак само једне класе људи, која хоће да тази сиротињу и ниподаштава њену вредност. Аутомобили, · господо, нису никакав луксуз, већ једна чисто културна тековина, употребљена на најважније потребе у саобраћају: нашега друштва,“ И док се они свуда тако сматрају, као једно средство које има да замени коње и волове, дотле вод нас изгледа да се они сматрају као средство богатијих да газе сиротињу и да газе туђе коње и кола, Ни најмање нема разлога ову нову уста-

а чи = о | ја u