Народна скупштина

co m — PI i а )=

Н К |

|] O —

паса и inae

пати кл

| | | |

браћај, и ми сви у земљи треба да тењимо томе да подржавамо да се култура развија и шири. То ми сви усвајамо. Али ми не усвајамо то гледиште; да културни људи живе па рачун нокултурних људи, и да ови људи остану целог века некултурни, зато што немају могућности да постану културни, Повлашћујући људе који могу дати толике паре за аутомобиле и за службу око аутомобила, а теретећи таксом најнижи сталеж, оне задруге које имају свега два хектара земље, кад врше деобу да плаћају 15 дин, таксе на исправу о деоби, онда значи ово: да културни људи гледају да некултурне људо угњаве. Културни човек никад неће дозволити да пропадне једно Божије створење, које је исто тако рођено и створено као он.

И ови људи ботати, који могу да држе аутомобиле, треба да припомогну да се олакша сиротињи, која не може плаћати таксе, а то ће се постићи ако се такса буде узимала за државу, а не само за општину, стога што се аутомобилом не служи само у општини већ у целој држави. Ја ћу навести један пример да није аутомобил оно што рече г. Радојковић, да се њим плаше говеда. Прошле године војни аутомобили стрпали су у реку Деспотовицу, на путу Чачак— Милановац, пет рабаџија, зато што нису хтели да зауставе аутомобиде. Било је тих случајева и у ваљевском округу, и онда, кад ти аутомобили саобраћају по целој земљи, нека плате држави такеу, а нека се пропише уредба вожњи тако, да накнаде штету коме причине на путу, а општини могу платити само малу таксу; јер, као што знате, богаташи који имају аутомобил живе у Београду, а посла у варошима; а у селима не. Ја хоћу да они плаћањем ове таксе држави олавтају порез и селима.

Министар Финансија, Стојан Протић. Мени је жао што се разилазим са T. Ћосићем ; он је стари посланик, али ја против неких његових теорија морам да протестујем у Народној Овупштини. Можемо ми заступати интересе појединих редова људи — "то би било паметно; али да заст)памо интересе нечије због тога што некога не волимо, — нема смисла. Није истина то, јато свечано одбијам од себе, ла нисмо водили рачуна о људима који су мање културни од нас, да нисмо в0дили рачуна о људима који су мање имућни 01 нас. Ми смо водили рачуна о томе; ја сам то доБазао и предлогом закона о порезу иг. Ћосић зна то врло добро, јер је он ту, али нисмо мислили да потпомажемо и људе „који су мање културни од нас< на један непаметан начин. То није никакво пољагање људима, што ћемо неколико аутомобила оптеретити таксама и Митрополита — нека, извини г. Митрополит — али он један има 25000 динара плате, ба 25000 дин, Србији и српском народу не мсже се помоћи. „Не дају држави роајље него многуље.“ Није истина да ми о сељацима нисмо водили рачуна.

мих. Срећковић. — И ја сам један од оних посланика који су устали да потпомогну предлог г. Ћосића. Ја не знам како би Окупштина преко овота могла лако прећи. Кад зна да је оптерећено и најнужније средство спротног сталежа, па и електрична струја; оптерећене су воденице, зване чатрље, поточарске, са 1000 динара, где народ треба да

9, МАРТА 1911. ГОДИНЕ

·" тако да остане,

самеље брашно, да умеси хлебац за породицу, да је исхрани, дотле аутомобиле нећемо да оптерећујемо. ни са 100 динара. Нека ми се не замори, господо, али нема смисла оптеретити воденице онде где има користи сиромашни сталеж, или звани некултурни народ, а овде, где интелигенција добија и чини луксузе, бежи се и неће се оптерећивање таксама. Из тога се види да се културном помате на рачун некултурног.

Ја мислим да треба да усвојимо предлог г. Косића, да се аутомобили оптерете бар са 100 дин., и то годишње: јер, за људе који имају аутомобиле такса од 100 дин. није ништа. Они што имају

· иззпишљају и имају оно што и не морају имати,

а народу одузимамо и оно што не може да плати, а што треба да има. Према томе, ја миcam ла треба потпуно усвојити предлог г. Ћосића са мојом допуном, јер ни разлози г. Министра нису оправдани,

(10 часова 35 мин.)

Потаредседник, Јаков Чорбић. — Има реч г. Милутин Отанојевић. Милутин Отанојевић. — Овим предлогом став-

љено је 10 дин. таксе на аутомобиле. Једни су зато да се такса повећа, г. Министар вели да треба а моје је мишљење да треба да буде укинута, из чистих рачунских гледишта и разлога. Ако хоћемо да постигнемо што више прихода овим таксама, треба да их избришемо, само зато што аутомобили, кад се увозе, плаћају 109/ царине; дакле, на 1 аутомобил око 1500 дин. Ако будемо правили отежице аутомобилима, људи ће се устручавати да их довозе са стране и онда, тежећи за таксама, изгубићемо приход на царинарницама. Ако будемо наџлаћивали на обе стране, изгубићемо приход на царинарници, Ја зато мислим, кад је већ предвиђено да такса буде 10 динара, да би требало и да остане тако, из разлога, да би дали могућности да се аутомобили увозе са стране, те ла св на њих наплаћује царина. Ја мислим да око тога не треба да буде дебате.

Друга моја примедба имала би се односити на бицикле, Њима не би требало наплаћивати ни ова 9 дин. зато што бицикли могу врло корисно да послуже нама за време рата. Нека пмамо 1000 бипиклиста, можемо од њих организовати читав одред бициклиста, који ће врло корисно послужити Орбији у рату, то је један разлог; други је разлог овај: бициклисте су организовани на страни, и често дође какво друштво са по 10 бициклиста овамо код нас и мораће се сукобљавати са властима, јер ће им власт тражити таксу. Ми већ имамо неколико стотина такса, тако, да се човек, на сваком кораку, мора спотицати о њих. Шрема томе, требало би прошисати и то, да они који иду једним тротоаром плаћају једну, а они други другу таксу.

Ја мислимда не треба бавити због ових ситница јер тај мали приход што ће га Србија имати неће износити ни 2—8000 динара — и ја мислим да треба ову таксу од 2 дин. сасвим одбацити. То је моје мишљење, да на моторе не треба плаћати таксу јер они плаћају на царинарници, а на бицикле не треба наплаћивати таксу, да не би странци, на првом кораку, кад дођу код нас, долазили у сукоб