Народна скупштина

– мм ар Зе

евајође у Паланку да се купе лекови, и док се врати, ежојоже, као што рекох, да наступе рђаве последице. о о:о овоме како је предложено, изгледа да су ове отофотеке по варошима монополисане. Зато овде треба ПБ О одати да и општине, које броје преко 6000 по-

ннобеских глава, могу имати апотеке, па Meka со за хноих плати 400, 500 па и 1000 динара. Људи ће RJ, 00 да плате, јер имају рачуна.

1 Председник, Андра Николић, — Има DB Ji ини Министар Финансија.

| Министар Финансија, Стојен М. Протић. 0 — Ово што жели г. Ратарац не може бити, из

онљедног простог разлога, што закон о санитету не птиоошушта да се у селима отварају апотеке, /Мих. 4чоорђевић: Ша то је наопак закон). Ако је наопак нолљакон, изволите предложити пзмену, нивфравити. У. Ја сам тај случај имао код себе иобртао сам тао · окретао сам онај текст колико је год било мо· знтуће да протумачим у норист тога, али бадава, тонвекст је тако категоричан, да се преко њега не ежосоже прећи и ми законом о таксама то не можемо гапвоправити. Сад, кал је дошла једна његова ствар, '54 _ Ратарац налази да у тај закон може да се стави отшовшто и из другог закона, само не дозвољава зтиитишта да се унесе из закона пореског, ма да је ви ни највише сличан с овим законом, а кад је реч нев закону о санитету, онла може! Међутим, најбоље д 8 да то сада оставимо, па кад тамо променимо, окинда ћемо лако и овде променити. а Председник, Андра Николић. им Елија Илић, | Илија Илић. Добро је што сет. Министар 3 лвал сетио да се законом о таксама не могу да ме-

Трбзају позитивни закони. Ја сам то неколико пута мопвапомињао, па ми није помогло (Министар Фи'ансија: Нисам се ја сад тога сетио, него сам то тао и раније!) То је тек онако узгред.

30 Сад сам устао да вам изнесем један случај из влоота округа. У округу топличком има две апотеке “ја вароти Прокупљу. Међутим, осећа се велика ловозпреба да се подигне апотека и у вароши Куршум| ијчији и грађани варошице Куршумлије сада дају летпвару 1000 динара на име помоћи за ручну апозеку и лекове. Нико од апотекара неће да се нфрими да тамо отвори апотеку, јер не зна да ли ће теимати каквог прихода. А сад се овим законом још једара такса од 600 динара 32 отварање апотеке варошицама. Њад према овоме што сам изнео, пшидите како је људима тешко да се реше да отвапиају апотеке, онда ја налазим да је апсолутно изопшишно да се удара оволика такса на апотеке по шодгарошицама. Ако је баш потребна нека такса, нека. владе мања, 100 дин. Ја вам вам изнео овај конзаретан случај који постоји и ви видите да је нетоогуће појединим варошицама и да отворе апотеку, камо ли још да плате ову таксу.

Председник, Андра Николић. Алекса Ратарац,

Алекса Ратарац. — Знао сам ја да у закону санитету пише оно што г. Министар каже. Али не 4 знам да у закону о порези пише за воденице, по ла опет г. Министар каже да ће то унети у овошедодишњи финансиски закон. Кад може да се измепо ти опо, може и ово, само кад оп хоће, само што

Ha peu.

.N

Н

Има реч

па ће се по+ 9. МАРТА 1911. ГОДИНЕ 15

он на једпом мосту хоће,а на другом неће. То Jo наш српски обичај. Ша лепо, кад он неће да учини тај предлог, ја и моји другови шоднећемо предлог за измену тога закона о банитету и ја мислим да се Ви ноћете томе противити, г. Министре. То ће бити убрзо.

Минтастар Финансија, Стојан М. Шротић. Господин Ратарац каже да ја пеђу да поднесем тај предлог. Ја хоћу али не могу да стивном. Увојте ми ово што вам вам предложио, ша ће то видети, имаћу ја вама још: много ствари да изнесем, Али видите како ви радито!

Радослав Агатоновић, — Разлог, који с навео Tr. Министар против предлога г. Ратарчевог могао 6: да остане само онда, ако OM GO доказало да је цео овај закон направљен у том духу: да нигде на долази у коливију ни са једним законом. Међутим, то пије. Ја сам уочио једну тачку на коју ћу да обратим пажњу Министру. Та тачка која се ставља у закон, долази у колизију са другим законом, те ће по овом постати закон, а по оном другом закону ће се уништити. То је такса за наплату за рукоположење лица у свештене чинове. Та такса по закону о црквеним властима припада свештеничком Фонду; до сада је била 12 динара, а наплаћивале су је владике за свој џеп све до појаве закона о Фонду свештен. удова и спрочади. Дошао је закон о удовичком Фонду и наредио да та такса иде у удовички Фонл, а сад, пак долази закон о таксама, п пење ту таксу до 40 динара, 6 тим да иду у државну касу. Онај закон постоји и изрично наређује да таксе од синђелија, односно рукоположења свештеника, припадају свештеничком Фонду, а овај закон о таксама наређује да таксе од синђелија илу у државну касу! Овај закон о таксама поништава дакле онај закон. И ако то може бити, онда исто тако може г. Министар пристати да се дометне напомена која би обухватила предлог г. Ратарца, те би на тај начин Окупштина уштедила себи времена да г. Ми. нистар предлаже измену санитетскога закона; Окупштина би тако уштедела себи труд и добила у времену, да кратким путем свршимо једну ствар за коју апсолутно не можете казати да је нопотребна или некорисна, него да се она чини једино из разлога чувања народнога здравља.

Председник, Андра Николић, — Има реч г. Коста Станковић.

Коста Станковић, Господо, овим законом о таксама ми прилично оптероћујемо народ, нарочито овом одредбом од које има да пати сиротпи народ по разним крајевима где су варошице и села удаљени од апотека. Има сровова који имају по једну варошицу, и у тој варошици немају апотеку из разних узрока. Ја мислим да кад здрав паш народ сноси доста терета, да бар не сносе терете болесници којима треба да се притече у помоћ. Ја мислим да за државу не би никакво штете било, да се апотеке у оним варошицама, које имају само назив варошице, а, међутим, су и нешто мања од многих села, ослободе од ове таксе и треба тиме да им се притекне у помоћ, ако Министар налази за потребно.

Председник, r. Илија Илић,

Андра Николић. — Има реч