Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА

Илија Илић. владиног повереника, да се прими предлог да се у варошицама спусти такса, јер има варошица које су спротне и не могу да је плате, и ја предлажем, уместо 600 динара, да такса у варошицама буде 800 динара и молим 10 посланика да ме потпомогну. (Не потпомажу 22).

Председник, Андра Николић. — Шредлог није потпомогнут. Отављам на решење овај члан. Шрима ли Скупштина тачку 1152 (Чује се: Грима, не прима). Они који примају нека седе, а који не примају нека устану. (Већина седи).

Тачка је примљена.

Изволнте чути даље.

Известилац, Благоје М. Илић прочита тачку 116. тарисе. (Види саест. 11).

Председник, Андра Николић. — рима ли Скупштина прочитану тачку тариФег (Прима).

Објављујем да је примљена.

Известиламц, Блатоје М. Илић прочита тачку тариФе 117. (Види саст. LIT).

Председник, Андра Николић. Скупштина прочитану тачку г (Шрима). Објављујем да је примљена. Изволите чути даље. Известилац, Благоје М. Илић прочита тачку тариФе 118. (Види саст. 11). Председник, Андра Николић. Свупштина прочитану тачку (Шрима). Објављујем да је примљена. Изволите чути даље. Известилаш, Блатоје М. Илић прочита тачку тарисе 119. (Види саст. LIT).

Председник, Андра Николић. Скупштина прочитану тачкуг (Шрима).

-Објављујем да је примљена.

Изволите чути даље.

Известилац, Благоје М. Илић прочита тачку тарифе 120. (Види саст. КП).

Председник, Андра Николић.

Максим Сретеновић.

Максим Сретеновић. — Овде се каже: са допуштењем приватнима да држе и продају у својим радњама отровне ствари плаћа се такса 100 дин. Што ће приватним људима да продају отровне ствари. У Чачку и Гор. Милановцу је један сељак из Миоковаца тражио отрова да отрује свога брата, који није имао порода, и, дао Бог, није нашао несавесних да му то продаду, већ су најмили некога коме је платио 2000 динара за отров, зашто ће платити главом и они онај који му је се најмио. Ја држим, господо, да ову тачку треба сасвим избрисати; оваква каква је не може постојати, или бар да постоји за оне радње које по својим OI п0словима морају те предмете да држе. Напр., ровне су фарбарске боје, хемиске Фарбе, вата " кезап, са чиме занатлије, нарозито- бојаџије, фарбају

_ пређу и памук. Овај члан погађао би занатлије и они би плаћали ову таксу од 100 дин. иако многи нема ни капитала толико. За то тражим да се овај члан избрише.

Д-р Илија Коловић. — Ја бих се могао слоњити са г. Максимом, да се ова тачка таксене та-

Прима _ли

— Прима ли

Прима ли

Ја бих молио г. Министра и“

Има реч.

рифе укине, али не из разлога његових, него из друтих равлога. У закону санитетском постоји одредба да се могу справе и отровне ствари које служе за

индустрију продавати у трговинама извесних људи, | = ОЛИ

који положе претходно известан испит. То је било тако до извесног времена, али после, кад је дошао “ један распис о дрогеријама, правила о aporopnjaxa |} то је пренесено на дрогерије. У варошима трговац | један не може имати те ствари; сво је то у дро- ; теријама. И зато ја баш не знам да ли ће ова | такса имати хасне за државу, кад је то пренесено на дрогерије. Пошто не постоји данас закон да се може давати приватнима, трговцима, право за продају отрова, онда је илузорно ову тачку тарифе у закон уносити.

Милосав Радојковић. је и до сада била. Та је такса заснована, мислим, 1888. год., пред један избор народних посланика. Гарашанин је наредио преглед свију бакалница. које држе галицу, плави камен, боје и ћезап, које је сматрао да су отровне ствари, и тај предлог. вршен је у очи избора за народне посланике. у онда су свима тим бакалима, међу којима је био и мој отац, казали: „Гласајте за владиног кандидата, иначе ћете платити казну у 300 дин.“ Кад су прошли избори, изашао је распис Гарашанина да се дозвољава бакалима да могу продавати плави и. зелени камен, боје, ћезап са допуштењем Министра Унутрашњих Дела, и за то допуштење наплаћено је свакоме бакалину 50 динара. То је било онда, | али ја мислим сад, кад има толико апотека и дро- | герија, да је овај број тарифе излишан.

Миншстар Финансија, Стојан M. Протић. — Молим вас, господо, има одредаба у нашем за--

6 наш Ва а

кону, којима се грађани користе, и ми не можемо с

сад те одредбе избрисати у овоме закону. Они су. ту да људи по њима могу држати и отровне ствари,

оне су побројане у закону; и сад кад ставимо овде 5 таксу, ми на овај начин вршимо управо две ствари. , .H

( једне стране држава добија један мали приход, а с другв стране она регулише ту продају, води рачуна о онима који су ту. Ја мислим да баш добра ствар, и у интересу је ових ствари, јер ако ми не ставимо то, водити рачуна, и онда ће више опасности бити, јер ће се они користити, а нико неће водити ра-

чуна о њима, и продаваће свакојаке ствари и пре е

be се дешавати онакви случајеви које помиње г. Сретеновић. Ја мислим да ово оставимо; ово је једна добра ствар, коју смо ми радили са начелником Санитета.

Председник, Андра Николић. т. Максим Сретеновић.

Максим Срегеновић. хоће Окупштина да прими овај члан, ја бих молио да се бар ове таксе ослободе занатлије које морају да имају такве предмете за свој занат, нарочито бојапије — Фарбари пређе и памука.

Председник, Андра Николић. нико не јавља за реч.

Прима ли Окушитина прочитану тачку“ (Прима).

Објављујем да је примљена.

Изволите чути даље.

Известилац, Блатоје М. Илић прочита 121. тачку тарифе. (Види састанак ГП).

Има реч“

Пошто видим ла.

Више се

— Ова је такса која ~

онда држава о томе неће. 5

| (1) | вод | ВЕ

НА

ови

ви.

два

Бао

он

99. -04

8ФН

8[0:

ЕН.

„БИ ВЛН [02 TOM.

ан O

„BTI

| -0q

BqT

| БА

je TOK OT

БА

Ф ДЕ

Он

ом ОСЕ

јел]

„ТЕ |]