Народна скупштина

Ми треба да одређујемо таксе такве да може Om m тога посла да буде користи за државну кабу, а |M озко ми метнемо таксе велике — а ми смо се о томе 010%WwOrO разговарали и расправљали у Финансиском цобадбору — онда ће да буде развијено врло јако кријбРшичарење и онда ћемо ми постићи противан регаткултат ономе што желимо. Ми смо смислили да је, виобрема садашњем стању ствари, ово повећање до-

онасољно; а ми коцку можемо сузбијати на разне на-

енбине а не само таксом. li | Потпредседчик, Јов, Жујовић. — Има реч г ндепладин повереник. | а _ Владин повереник, Андра Петровић. — Гоодопподо, ја не: мислим да говорим о тариском броју .8286., вбог тога што ће Окупштина решити тај број, H HAH имам да скренем пажњу на то да приликом нитевљинитивне редакције овога закона случајно је кепоспала законска такса која и данас постоји, а то 16Т 8 такси по пореским књижицама. Такса код броја 1281. то је такса за пореску пријаву, а таксе за овцојореске књижице, која је и до сада постојала, нема здатнигде овде, а ова је постојала у закону о таксама кно била је 0.60 п. дин. Стога што се може десити IO Gyayhe да може свако штампати пореске књи„злишице, а то не треба да буде, ја бих молио да зкососле броја 236. дође као засебан број 236 а: злеттакса од 0.60 дин. за пореске књижице“. MI Мелентије Божовић. — Ако сехоће да уноси Бт ва такса за пореске књижице, онда молим да се атлаже 3а колико година. Ако ће вредети за 5—6 внлсрдина, то онда није скупо. ~

59) Сима Катић. — Ја мислим да је много лакше оци = простије решити ствар овако. Може се на другом нетнитању поправити тако, да у тариФсви _број 281. о внђе ово: „за сваку пореску пријаву и пореску књитштљицу по 0.560 дин.“ Ово је већ тешка такса: и за вјифријаву и за књижицу. Колико се сећам, узимана. је (qr|siajnpe такса за пореске књижице 0.70 дин., па је вгососле сведена на 0.60 дин. Ако већ држава не би егложогла да да књижице џабе, онда бар можемо ументифити ту такеу и за вњижице и за пријаве. Ја бих унаололио да такса за књижицу и пријаву не буде лттивупља од 0.560 дин. пошто су трошкови исте врсте ввн (# незнатни. A

М __ Министар Финансија, Стојан Hporh, зн гђа не знам да ли сам добро разумео г. Катића, и ) олзко сам га добро разумео, ово неће моћи да иде втовзастављено у један тариФски број и за пријаве и ва ма књижице, |

O | Сима Катић. — Поред тога броја 281. имао Br ши да се дода и број 281.-а. ! _ Министар Финансија, Стојан Протић. —

1 Добро, то може да буде, али, пошто смо већ пшуаввршили број 231. онда, молим вас, то је питање огоснословног реда, и пошто је то евршено, то можемо петодставити за друго читање, иначе ћемо се огрешити јоп 0 пословни ред.

91 Потпредседник, Јован Жујовић. — Ова ће се уентетвар допунити на другом читању.

П __ Прима ли Скупштина бро: 286. таксене тарисе 2 гну Шрима). |

у Секретар, Благоје М. Илић прочита број 287. алптаксене тарифе. (Види саст. ПП).

СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШЊЕ 1910,

10. МАРТА 1911. ГОДИНЕ · 9

Потпредседник, Јован Жујовић. — Има реч т. Триша Каплеровић, : Триша Кацлеровић. — (Сем порезе на на-

слеђа, ја сам иначе у начелу против свију такса, од прве до последње. А кол ове тачке тирифе дигао сам се да говорим из простог разлога: што налазим да би овде Окупштина учинила велику пеправду сиромашним људима што заводи таксу на пасоше уопште. Ако се човек стави на ваше гледиште, још и може разумети кад таксирате пасош од 6 месеци до годину дана, али заводити нову таксу на пасоше за Америку, и то још 260 динара, TO је сметња апсолутног карактера да могу сиромашпи људи из Орбије да иду у Америку, то је бездушно. Ви немате апсолутно никаквог права да стането на пут сиромашним људима, који не могу наћи рада у Србији, да им закључате границу и да кажете: „Несмеш ићи у Америку!“ Ви овом таксом признајете факт који постоји у последње време, а тај је факт: исељавање сиротиње из вемлље.

То је један доказ колико је бедно стање у привреди и раду уопште, да људи не могу да продаду своју радну снагу овде и због тога се и селе. Они имају права да се селе ну Аустрију и у Немачку, и у Енглеску и у Кину, ну Америку и где хоће, и ви немате права да им то браните, зато прво, што је то атак на њихову слободу кретања и рада, п што сте их ви патерали вашом несрећном политиком да се морају селити из земље, да не скапавају од глади. И ако им ви закраћујете могућност да се могу селити, ви, значи, присиљавате људе да морају овде да скапавају од глади. Отворите боље економске, културне, привредне прилике за народ, па се онда неће радници селити. Кад то нисте створили, ви немате права спречавати слободу кретања, слободу рада и према томе ви ћете, као скупштинска већина највећу неправду учинити тим људима и тиме вршите једно насиље, једно варварско дело.

То је један Факт.

Друго, маса квалификованих радника илу у Америку, поред тога што иду у Белгију, Енглеску, Немачку, ради специјализирања у својим струкама, Данас из Крагујевца само у Америци, у разним индустриским центрима, има око 20 радника који и добро зарађују и који се усавршавају у раду и, враћајући се у своју земљу, своје знање и способ= ност пласирају овде. Ја бих молио 10 посланика да потпомогну овај мој предлог, да, ако се не може цела тачка о пасошима да се избрише, а оно бар да се избрише такса за пасош у Америку. (Потпомажу та). |

Владин повереник, Андра Петровић. — Ви сте већ једанпут решавали о тој такси „код полиписких власти“, да се такса за пасоше наплаћује како је предвиђена овде. Такса која је предвиђена овде, то је писта такса и ви сте ову таксу нарочито ва исељеничке пасоше једаншут усвојили. Ја сам сматрао за потребно да на ово скренем пажњу Народној Скупштини.

Међутим, ако би се хтело говорити о овоме што је т. Кацлеровић говорио, ја пе бих имао много шта да кажем, него то да наши радници могу да нађу индустриске центре и место где ће се специјализирати у својим пословима у Европи, а да

8