Народна скупштина
НАРОДНА СКУПШТИНА
4 1
не морају ићи у Америку. Господо, ја сматрам да сте ви уверени, да наши политички интереси захтевају ла спречимо да наши грађани иду тако далеко. Ништа друго више о овоме немам ла кажем,
Ја знам да је ова такса за пабоше предвиђена код полициских власти само у случају, кад српски радник иде из Орбије. Али исто тако може српски радник у посланству бечком, бриселском, „да затражи пасош за Америку иу том случају има да плати таксу и зато ја тражим, да се такса за те пасоше овде избрише, а на другом читању ћу тражити да се и она такса код полициских власти избрише.
Разлози које је изнео г, повереник, да српски радник не треба да иде далеко, у Америку, него у Аустрију, Енглеску, Француску и Немачку, не могу да издрже критику. Ја држим, господо, да ми апсолутно немамо права да кажемо -где ће ко да ради, а још мање имамо права да задржавамо масу људи који немају у својој земљи рада.
(10:35 час.)
Потиредседник, та Мих. Ђорђевић.
Михаило Ђорђевић. — Ја збиља налазим, господо, да је ова такса за исељенике, који иду у Америку и која је овде предвиђена од 250 динара, огромно велика и ја налазим да је она неправедна. Ја не знам, господо, како радикална влада, која непрестано прича о некаквом демократизму, може уносити овако велику таксу и спречавати људима право да иду и траже рада, кад им држава није дала могућности да могу издржавати себе и своју породнцу; по ком праву та држава онемогућава својим поданицима да могу ићи тамо где могу издржавати себе и своју породицуг На то нема нико права. Ако се држава буде мешала у таква питања, онда држава постаје полициска држава = „Polizeiвђаађе — како кажу Немци. Таква је држава, господо, осуђена, таква држава је била у ХУШ веку, а данас је ово ХХ век и више држава нема права, на то, те полициске државе је нестало, она је још у рудиментарном свом животу, овде-онде, али крајње је време да ње нестане. И због тога, господо, ја сматрам да је ова такса од 250 динара, и ако је примљена, врло велика, и ја мислим да би се СОкупштина збиља показала крајње неувиђавна, крајње неслободоумна, крајње недемократска, кад би примила овако велику таксу од 250 динара, која се тражи од опих сиромашних бедних ралника, који апсолутно не могу овде да зараде, не могу да обезбеде себе и своју породицу опстанком у земљи, Ha иду тамо: где ће моћи да живе. Држава нема права на то и то значи да она силом хоће да натера грађане да скапавају од глади; она нема права, да одузима грађанима право на живот, кад јој они ничим не дају повода за то,-
Потпредседник, Јаков Чорбић. т. Министар Финансија.
Министар Финансија, Стојан М. Шротић. Да је г. Ђорђевић мало друкчије говорио о овоме, ја се нв бих љутио много на њега и ја бих говорио мало краће, али он јеи сувише далеко зашао, па је говорио како држава нема права да тера раднике из земље. Ја морам да кажем г. Борђевићу
Јаков Чорбић,
Има реч
— Има реч
сам код ове тачке, кад сам то раније, у једкеј 1 ној седници казао,
5
какви су. (а разлози 7 :
много боље знају шта је „правна држава“, од MM Ђорђевића. И кад су они узвли иницијативу у то погледу, да ради одбране наших националних интез реса ставе овакву таксу, онда је сасвим смешишом овде говорити о некаквом претераном праву државје и о некаквој полициској држави.
Онде где има таквих појава, да један грађа
се премешта у другу земљу да тражи зараде, сам одмах кавао то су обичне појаве и те појав овде не долазе, него има читава трговина са тиши и ми на једноме овако експонпраноме месту,
као народ који нема претерано велики број 15 и који има врло велику потребу да се обазирв н
све стране и да очува своју егзистенцију од врл 1 paB8HOJHKHX утипаја и смерова HeHpHjaTe.bCRHX, — „Z лаћамо се свију начина и средстава за то. И једнигеј, од тих средстава је и ова такса, да би се тој трат [0 говини стало на пут п да се властима државнишн на обрати пажња на ту трговину. =
Мих. Ђорђевић. — Г. Министар Финансијјнон: има често обичај да говори о својој стручности! TD, о свом великом разумевању. Ја немам кад да њемва | убеђујем и да се препирем с њиме. Отручност и тос Министра је већ на далеко чувена и то покавујј ак и овај завон о таксама. Џам г. Протић није мфи 5 гао да ме убеди да ово није принудно мешањивш државе у најолементарнија права грађана, која с) |C свима грађанима, загарантовапа. Баш то што г, Маи “ нистар Финансија није предложио овакву таксролет него је то потекло из одбора, значи, да Je OH BOB HD дио рачуна о ономе што ја кажем: да држава номкон | права да пресира грађане да они по жртву својјово личности и свога живота, живе у једној земљи пио на немају могућности да живе. Што ce тиче тога шттш 5 је ту таксу унео Финан. одбор, ја се збиља чудимиду Ја држин да се увођењем ове таксе неће постивинто оно што ба жели да постигне и, држим, да ание 2 се жели да се спречи исељавање у Америку, А, треба створити погодније услове за живот. Ви, развијајући привреду и радиност у земљи, а опт и рећавајући грађане разним таксама, принуђевате Ш ота људе да иду тамо где ће боље да живе и где Бок мање таксе и порезе плаћати.
Алекса Ратарац. — Господо, ја сам мислив да се о овоме неће ништа зборисати, али видишна да се дебата тако развила, да изгледа да је Србијо полициска земља и да у њој нема никаквога радну · и сигурности. Ако у Србији нема рада за раднивиниј онда га нема ни у Америци. Како сам чуо у Амеке · рици је право убиство за радпике. Тамо оду зарада и млади људи и после извесног времена. кад x врате, ви ћете видети да су ти људи потпуно %. ОБ нурени и изнемогли. Ја мислим да држава ин < баш права да овој трговини стане на шут. Ја знабне <
ит. |: