Народна скупштина

~ 5

4 НАРОДНА СКУПШТИНА

ђеника Рашу употребио да са свирачима развесели победиоце на избору.

Начелник срески не кажњава Рашу за неиздржање казне, већ се Рашо комотно шета и лумпује.

Овакав поступак среског начелника показује рђаву сигурност личну и имовну у нашој земљи,

ПШитам г. Министра да ми одговори: хоће ли извидети о поменутим наводима и хоће ли таквог чиновника казнити 7

10. марта 1911. год.

Београд.

Џитач, Јосиф Бојиновић, нар. посланик.

ПИТАЊЕ Господ. Министру Војном,

Стрељачка друштва у Краљевини Србији почела су од лнексије Босне и Херцеговине нагло напредовати, дајући нам с дана у дан доказ да народ добија све лепши појам о своме позиву. Колико су пак стрељачке дружине од користи то је довољно познато свакоме Орбину, а ми се такође не смемо чинити да не видимо и друге државе и њихову велику пажњу и наклоност стревљачким дружинама, како од стране Владаоца, тако и од владе, грађанства итд.

Код нас, џак, место да, као што је природно било очекивати, видимо стални напредак, постоји бојаван да изгубимо и оно што смо стокли до сада. Свима стрељачким друштвима било је обећано да ће у што екоријем времену добити брзометне пушке, али место да се надлежни постарају и испуне своја обећања, ја видим да се то није учинило, а можда се неће скоро ни учинити. Ове године одузете су свима дружинама Кокине пушке, а окружне команде место -њих нуде бврданке. Ово одузимање пушака н> замењујући их брвометним, учинило је да су се многе дружине растуриле, а многе прете растурањем.

дбог овога сам приморан питати г. Министра Војног:

1.) Хоће ли шта предузимати да спречи нестајање стрељачких друштава 2

2.) Је ли вољан да у шго краћем року снабде бар веће дружине са брзометним пушкама 7

3.) Мисли ли наћи пута и начина ла сб стрељачким друштвима притевкне у помоћ са 40—50-000 динаро, како би стрељичке дружине могле бити оно што су и у лругим државама и тиме потпуно одговарале циљу ради кота су основане2

4.) Да лије вољан да за међународне утакмице, у којима Србија треба да има видније место, набави известан број нарочитих прецизних пушака војничких, које су неопходно потребне за такмичење ба војничким државним пушкама 2

5.) Хоће ли одредити потребан број официра, којима ће бити дужност надгледати рад у стрељачким дружинама 2

Надам се да ће ми господин Министар Војни на ово питање што пре одговорити.

10—11—1911. год.

у Београду. Милутин Драговић, ~ нар. посланик из Обилића

Председник, Андра Николић. — Прочитана питања ушутиће се надлежним Министрима,

|

(9:80. час.)

Шрелазимо на дневни ред. 5 |

На дневном реду су одговори г. Министра Шривреде, најпре па кратка питања, а затим на писмена. датим одговори m. Министра Просвете и Прквених Послова исто тако.

IT. Министар Шривреде има прво да одговора на питање г. Максима Орстеновића.

Министар Народне Привреде, Јалпа Прода- | новић. — Шитање које ми је упутио г. посланик Максим Сретеновић састоји св у овом: Зашто је протоколисана Рудничка Привредна Народна 3адруга и да је то учињено противно закону. (Види | састапак У), То протоколисање, господо, извршио | је суд, а да ли је суд то извршио на основу вакона или није, није моје да испитујем; и молим г,. л

Максим Оретеновић.

Максим Сретеновић. — Ја сам, господо, упутио 13. октобра два питања на г. Министра Народне ЏПривреде. Једно о наплати таксе ва плакате и друго о протоколисању Рудничке Народне Привредне За- друге. посланика Оретеновића да упути питање на г. Ми- | -нић инстра Правде, који је надлежан да о тим ства- | -ва

. _ s 3

рима даје обавештења Народној Окупштини. ši Председник, Андра Николић. — Има peu m. |)

||

Ја сам со надао да ће ми г. Министар AABHO | __OHE одговорити на то питање, да ће наредити строгу | 110 истрагу о тој ствари и известити о томе Народну · 18 Окупштину. Мени је то нарочито стало до тога, „57 што св је овде у Нар. Окупштини чуло од једног | пов посланика, да сам ја неистину казао, па ја хоћу 180 да со утврди да сам ја казао истину. Тада сам | ме: узгред напоменуо и протоколисање ове банкарске | 539

радње, која у ствари нема никаквог права. Па ми HM смо, господо, имали једну еснафску уредбу од 1847. |: тод Она је била добра све до пре 20 и неколико “

година, докле се нису разбуктале ово партиске 2 страсти, док нису с правог пута скренуле власти, ит па нису хтеле да поштују ни један закон у земљи и да по њему поступају, а још најмање по уредби вснафској. дато се дигла читава поворка народа, и тртоваца и индустријалаца и занатлија, који су тражили-промену те уредбе, јер су бајати начули да, | „65 кал се после уредбе донесе закон о радњама, да 65 ће се по њему поступати.

Па ево, господо, дочекаше и занатлије и тровци и индустријалци, после 20 г. да добију тај закон о радњама. Ако се добро пази шта раде власти по овом закону, видеће се да апсолутно || онл

ништа не раде, него се на њега и не обзиру. Г. Ми- = -н нистар каже да ово није његова ствар, али мени | нне се чини да је била његова ствар, да пази да св 59

закон поштује, да нико без икаква права не може никакву фирму протоколисати. И кад је то суд урадио, FP. Министар је био надлежан, пошто он има да. се стара да се закон о радњама поштује, и то је било његово право, да узме изјашњење о томе од

тога суда, било непосредно, било посредно преко _ 09 Министра Правде. Овде је, господо, у питању то да ли се овај [Ен

суд огрешио о закон, и да ли ће убудуће у овој земљи да сене поштују закони, и под владом ста- -Ет: ријих и млађих радикала, и под владом демократа