Народна скупштина

нрозкоји су толико година тражили да У овој земљи заонјвоља закона буде најстарија. > _ Ја углавном могу бити задовољан са ово пепљолаколико речи, што ми је одговорио г. Министар; пли тпоммени се чини да JO г. Министар имио права да напореди нелеђење по овој ствари и молим га да 0одоноттовори на моје питање од 18. октобра: да ли је вавн наредно ислеђење о оној крађи и хоће ли ревултат тотттог ислеђења саопштити Народној Скупштини. | __ Председник, Андра Николић. — Има реч ( лт. Министар Народне Привреде. | Министар Нар. Привреде, Ј. Продановић. ) 80. Ја бих г. посланику одговорио H на ово друго пиут тање да га је г. Председник Окупштине ставио па нонд дневни ред. Ја одговарам данас само на она пизнот тања која је г. Шредседник ставио на дненни ред. онА Ако г. Председник и то питање стави на дневни „еф ред, ја ћу и на њега одговорити. | Председник, Андра Николић. — На реду је отко одговор на шитање г. Љубе Марковића. (В. саст. ТХхХ ХИ). TI. Марковић није овде, зато прелазимо ува даље. На реду је одговор на питање г. Рад. Агаунот тоновића: 0 погибији у алексионачком руднику. | Министар Народне Шривреде, Јаша Шродатон новић. — Il. Агатоновић упутио је на мепе пизет тање о погибији радника Душана Аврамовића у чега алексиначком руднику. (8. саст. ХХХШ). | Поводом тог случаја ја сам послао свога ковози месара г, Симеоновића, који је спреман и савенето стан чиновник, да ствар извиди. Он је отишао тамо ји ни испитао и рударске надзорнике и другове погикун нулог радника и нашао је да је овај радник погиотв нуо својом непажњом.

У рудницима се праве окна да би се кров њих пио спуштала земља којом се испуњавају преривена мевта ста у руднику. Она се копају оздо на више, до попада вршине земљине. Опкопавање се врши пажљиво зол6 одоздо а не одозго, јер се земља може срушити. ) (Сви радници, који су откопавали земљу, врTRI шили су то откопавање земље на овај начин и штто спуштали је кров окно и нико није страдао. Мештаб ђутим, овај радник није хтео тако радити. Учинило у ти му се, свакако, да је лакше на други начин, и он п ај је поткопавао банак и овај се је срушио и завпат трпао га. | И ако нема кривице до рударске управе, ми омо смо јој ипак издали наредбу да још већу пажњу до обрати на рад у руднику, да би се избегли несретни 5 случајеви. Г. комесар ми је углавном у том правцу н изнео ове предлоге: | 1) Да горњи отвор окна увек буде покривен вонт PB озденом решетком (најбоље од старих рудничких ниш_ шина), чији отвор да не буде већи од 85/85 см.. : 9) /la ce најстрожије пази, да се откопавање ша врши постепеним проширавањем откопа — дакле, аш шкарпирањем, не остављајући степенасте банкове и като стрму обалу.

Е

8) Пошто се откопавање врши само ноћу, те

у гл да се откопи осветљавају довољно јаким лампама, HB 5 а не само обичниг рударским лампама. ; 4) Да се откопи, који су у раду, снабду до-

«он вољно јаком оградом, а они који су напуштени SL да се или такође обраде или онолико заспу да дото бију што блажију шкарпу.

П. МАРТА 1911. ГОДИНЕ 5

Ове је то наређено и сво се то има извршити. Рударска комисија, која има да води рачуна о безбедности у рудницима, опа ће отићи понова да прегледа да ли је у свему поступљено по овој наредби. То је што сам ја као Министар могао да учи-

ним, и толико сам имао да одговорим г. посланику Ататоновићу на ово питање. Председник, Андра Николић. — Има реч г.

Ататоповић.

Рад. Агатоновић. — Из самог иввештаја ко-

месара и из његовог предлога, шта треба још да се уради за бевбодност у рудницима, види се да ту није било само кривице до радника дотичпог, до његове непажљивости, пего ла је било кривице и до самог рудника, који пије довољно обезбедио оне рупе, откопе, да би могли и невешти ралпици у њему радити. Ја признајем да код нас има радника који нису довољно вешти да раде тај рударски посао, те да би могли бити пажљиви, али исто тако г. Министар ће ми дати за право кади са своје стране додам то, да и код нас та рударска предувећа, зато што су нова и зато што су у рукама странаца, но обраћају довољну пажњу да заштите раднички елеменат. Шрема томе добро је ово што је комесар предложио, а још ће бити боље ако Министар обрати пажњу да се то и изврши. У алексиначком руднику било је пре овог случаја и раније других случајева опет истоветне природе, па према томе и ранији Министри су сигурно нешто наређивали, али се није све извршило. Оне решетке одозро биле су од дрвета и оне су пепромоњене. Потребно је обезбедити раднике. Радници су пажљиви; можда сиромаси не разуму оне Функције и оне машинерије, али је зато ту Фабрика и она треба да их обезбеди. Ми смо решили у Окупштини да CO поред машина метну они гелендери, оне ограде од гвожђа, како радник не би долазио у додир са кајишем, да га кајиш дохвати и повуче. То треба учинити тим пре, што радници раде често и ноћу и при слабој светлости. Уосталом, ја сам задовољан са овим одговором г. Министра.

Председник, Андра Николић. — На реду је одговор г. Министра Народне Шривреде на питање г. Агатоновића: о извозу преко Солуна. (Види састанак ХХХЛУ).

Има реч г. Министар.

Министар Народне Привреде, Јата Продановић. — Питање, које је упутио г. посланик Ататоновић на мене, од врло је велике важности по нашу трговину и по нашу привреду. Зато ја и нисам одговорио на њ' одмах, јер би мој одговор био непотпун.

Ви знате да је извоз преко Солуна био од велике важности онда кад је граница према АустроУгарској била затворена. Али и данас, кад је граница према Аустро-Угарској отворена, важно је да имамо отворена и ова друга врата, нарочито за случај каквих незгода са Аустро-Утарском.

Ово питање задавало ми је велику бригу стога што и најстручнији људи нису могли све тешкоће. извоза да уклоне, јер неке тешкоће су у нашој руци а пеке у туђој. Неке тешкоће су отклоњене, колико се могу отклонити од наше стране, а друге тешкоће које су у туђим рукама покушали смо да