Народна скупштина
6 24 НАРОДНА СКУПШТИНА.
отклони што више. Ја сам о томе говорио кад је била интерпелација о закупу лађа за Италију. Г. Ататововић додирнуо је питањо о лађама и ја ћу се ограничити само па то питање. Али кад поднесем Минпстарском Савету извештај о путу за болун, а ја сам га спремио, ја ћу бити слободан да СОвупштину обавестим о свему што је урађено да се извоз олакша и унапреди. Збиља, с тим лађама за Италију и Шгипт има великих незгода. Кад нема стоке налазе се лађе јефтино, а кад навали велики извов, онда су лађе скупе.
Важно је то питање о регулисању извоза и ја ћу предложити влади извесне мере, која сматрам за важне и о чијој сам се важности уверио кад сам путовао у Солун. То питање превоза стоке је једно врло шкакљиво питање, Кад се нагомила стока, онда се подигне цена за превоз стоке, јер мало је лађи а много је стоке. Тако је бивало да су цене. превоза за Египат подигнуте преко 20 динара, а за Италију до 40 динара. Ја сам чинио покушајв о закупу лађа за Италију и уснео сам да добијем цену 25 динара по грлу. Упућена је па моно интерпелација и учињен прекор: зашто сам то учинио. Ја M данас остајем при томе да сам добро урадио што сам закључио закуп лађе. Али jo тај уговор морао пасти да се пе би створиле какве несугласице између Србије и Италије. Али како је у Окупштини поникла интерпелација и како у Окушштини има људи који не мисле као ја о закупу лађа, то сам ја решио да у питању закупа лађа за Египат обавривије радим. Ма да сам уверен да је ово добро, нећу да радим на брзу руву, да не искрену опет међународне тешкоће, које могу сметати у раду. Био је један закуп лађе за Егиџат, начињен је уговор да се превози стока за извесну цену.
Чим је уговор начињен, одмах су остали неповлашћени господари лађа спустили цену чак до 9 динара по грлу и извозници нису хтели превозити стоку на оним лађама које је држава з5акупила. Држава је онда морала раскинути уговор, али чим је уговор раскинут, попета је цена за превоз стоке. Кад се нов уговор буде правио, онда. ће бити обавезни сви извозници, који извозе за Египат, да морају превозити стоку оним лађама за које је држава направила уговор. Има јошни других тешкоћа: тешко је наћи добре лађе са поузданим арматерима. Сем тога, држим да св то питање не може решито док се не реши питање: хоће ли држава проширити извоз на Канро или се задржати на Алоксандријиг То је питање од стране наше владе са египатском владом свршено; ми имамо повољне услове за Капро и влада има да да свој пристанак, али то захтева извесне новчане издатке, а ти издатци не треба да се учине ако се тај извоз за Каиро не би рентирао.
Ја сам проучавао ово питање и нашао сам да
би се за нашу државу рентирало да покушамо да отворимо пијацу у Каиру. Треба да бацимо за прву и другу годину извесну суму. Можда се у првој и другој неће рентирати, али ће се доцније рентирати. __Ја сам поднео предлог Министарском Савету и чекам министарску седницу да то питање реши. Ако се у Министарском Савету реши да се прошири наш извов за Каиро, онда ми имамо да испу-
нимо услов: да платимо њиховог марвеног лекара, = а плата његова за годину дапа изнеће с извесним додацима око 15.000 динара, затим, други је услов; да се набаве лађе које не смеју додиривати тур-
ску обалу, него непосредно ићи за Александрију. Треће, треба да св одржавају у Александрији и Ка- 7 -64 пру потребне агенције, које под државним надзором | моц да се старају о превовпом транспортовању стокеи не кредитираће трговце да набављају другу стоку. Ако | ONA се то питање у Министарском Савету повољно | она реши, ми ћемо одмах закупити лађе, Сад не хи- | -HX тамо с тим питањем, јер је извоз слаб. Извоз 208 је јак па јесен и у зимским месецима; а до тога #800 доба питање ће ово бити решено. Е
За остале тешкоће на које наилази извоз, учи- | -иР' њен је корак тако исто, да се уклоне, у колико св - 59 « уклонити могу.
Још се тражи од наше владе да стока при из- | -вн лазу из солунских штала у лађе не додирује турско | 0л5 земљиште, Ту ће требати око 10.000 динара, да се 63. од наших штала до места где лађе могу пристајати | нте начипи пут, или ћуприја, или у мору набаца ка-| -6л мење за пролаз стоке. И то: питање има да реши. нише
наша влада, јер тражи новчане жртве. Од своје стране ја сам поклонио највећу бригу Е {TIH
овоме питању и ја сам се саветовао са људима,
било са стручним чиновницима Министарства, или у
са појединим трговцима. Ја сам се са чиновницима i БИН распитао на лицу места о свима стварима, које се. 25. из аката не могу видети. Овл су ти предлози пред | об Министарским Саветом, којима се тежи да се уна- | -5н преди наш извоз за Солун. Џад све стоји до владе. | од. У колико је до мене сгојало, ја сам радио и ми- -ни
слим да ће овај рад уродити добрим плодом.
Радослав Ататоновић. — Г. Министар је појмио важност овога питања, и ако сам је употребио најкраћи пут да подстакнем Министра на живљи рад на овом питању. Ја нарочито нисам хтео да употребим друго право, што сам веровао да т. Министар по својој дужности мора поклонити толико пажње, утолико пре што он спада у ред оних политичких људи који на тај извоз на југ јако полажу. Међутим, ја са одговором г. Министровим, колико је до сада урадио, могу бити задовољан, али ћу г. Министру да обратим пажњу на околност коју ћу нагласити. (0) овим стварима нисам хтео раније да говорим, и ако имам богат. материјал за олширну интерпелацију о поступцима особља званичног и оног незваничног који престављају поједине банке, које врше тај трапспорт, 0) 0 влоупотребама дотичних чиновника, које, могућно, | да се без знања шефова банака овде у Београду врше. Ја из извесних обзира према нашим стварима нећу износити тај материјал, а молим T. Ми- | нистра да стане на пут тим злоупотребама. Јер кад св зна да је могао чак и убица Новаковића, | Јешић, да врши неку функцију на извозу, и кад. има трговаца који су чак оштећени несолидним радом и несолидном конкуренцијом појединих чиновника и уцењивањима њиховим, а ја могу HNOказати оригинална писма, онда, занста, веома је | 91: потребно да г. Министар што пре уђе у тај по- | -оп сао и прекрати такве радње. E
Ја верујем да су дотичне банке, кад су чуле за неисправност чиновника, предузеле корак и да BE
аи он ен пирата емир мерити понаша
| (55 TI
рт
9: