Народна скупштина
u 1 1
|, olje један од пријатеља мојих молио ме да не пре-
HEY дузимам
отш што троба. Потребно је не само у интересу извоза,
ништа јавно, пошто ће саме банке учинити
Оповднего у интересу нашег јавног морала, у -интересу шен нашег угледа, да они Функционари који раде џосао
(луд буду до крајности исправни и пажљиви, тим пре,
отш што наша држава чини многе жртве и може бити
| вд“
ЗНД ОБН
МИ
1901 TH" нек 807
(ода. шпо .45
| от
ода БИН ЗЕН
нон НО BO ва Он MOM [1:00 <89 от HTIII
да ће у будућности чинити веће жртве, ако се продужи на југ обраћати онолика пажња колику даг
нас т, Министар Привреде полаже. Овим одговором
т. Министра Привреде ја сам задовољан,
Председник, Андра Николић. — Прелазимо, господо, на одговор г. Министра Нар. Шривреде на питање г. Милоша Милојевића: о забрани и продаји општ. имања у Нересници за рачун пића кметова у кафани. /Чује се: Није овде).
ПШрелазимо на одговор г. Министра Нар. Привреде на питање г. Алексе Жујовића: 0 сатирању општ. шума и о деоби општ. утрине у Мислеђину, ср. посавског. (Чује се: Није овде).
Пошто г. Милојевић и г. Жујовић нису овде, то ће.се њихова питања скинути с дневног реда.
Прелазимо на одговор г. Министра Народ. Шривреде на питање г. Јосифа Бојиновића : о одузимању имања сељанима општине коренићске. (Видин састанак ХрУП), Има реч г. Министар Народне Привреде.
Министар Народне Привреде, Јаша Продановић. — Г. Бојиновић упутио је питање које се односи на ограничавање шума у срезу Јадранском. Он је питао: шта је комисија за ограничавање шума радила, какве је резултате показала 2 Питање се односи на село Корениту и на оно што је шумска комисија с њим урадила. [. Бојиновић је у питању навео, да је шумска комисија учинила неправду сељанима тога села. Ја сам наредио да ми се о томе прибаве подаци и да ћу г. посланику саопштити те податке. Шумска комисија од 1909. год. састала св 4. јула BH радила ове послове: имала је да сврши ограничавање Цера и Видојевице NH Иверка, затим ограничавање шума у околини Лознице: Бобије са Жеравињским Врелом, Штира, Жишка, Бежановца, и да учини увиђај по кривичним предметима по којима су истражне власти и првостепени суд обуставили извиђање на основу чл. 148. зак. о шумама. Комисија је 1909. године свршила ограничавање шума Пера, Видојевице и Иверка пи Бобије са Жеравињским Врелем и за те шуме саставила је гранично протоколе и спровела их суду на одобрење, те је овај издао држави тапије на те шуме. Остале шуме није стигла да огра-
ничи. 1910. год. поново се образовала комисија да продужи тде је стара стала и да доврши оно што
стара комисија није довршила. Ова комисија завршила је оне старе спорове
"који су остали нерешени за шуме у Штири, Жи-
шку и Д. Бељановцу, и кад су те пресуде постале извршне, саставила је граничне протоколе, послала их суду, те је он и на те шуме издао држави тапије; и комисија је још учинила 71 увиђај по кривичним предметима: и све што је могла да стигне да уради, она јо урадила. Један велики део тамошњег народа задовољан је ралом комисије, чак је
имала комисија од појединих села захтев да узме
за државу поједина земљишта која је хтела оставити општинама. Село Коренита није задовољно и,
11. МАРТА 1911. ГОДИНЕ | 7
као што је г. посланику познато, ја сам слао у тај крај поново свога комесара, да прегледа рад шумске комисије, мада ја тај рад не могу попиштити, јер је рад ове комисије одобрио суд. Али, пошто су појединим крајевима учињено збиља ноправде, јер су комисије исувише много одузимале народу, ја сам у крагујовачки, подрински, ужички и рулнички округ послао чиновнике да извиде ствар, да ми саопште и да ја уз пристанак Министарског Савета спремим решење са г. Министром Финалсија, по коме се те шуме законодавним путем отуђују од државо и предају појединим општинама или појединим људима од којих су одузете.
__Држава троба да чува веће комплексе и које вреди чувати и који се могу чувати, а оне шуме што су уз сама села, и које је теже чувати од стране државе, те шуме треба дати селима од којих зу одузете, да се села и појединци не оставе са свим без шуме. Ја сам тако урадио за оне крајеве воји су тражили да им се поједини мањи компловси врате. Ја мислим да још у овом сазиву уз припомоћ Министарског Савета поднесем Скупштини заједно са г. Министром Финансија, који је за ово надлежан, решоње којим се општинама и појединдима имају вратити шуме. Е
_ То би био мој одговор на питање г. Јосифа Бојиновића Јосиф Бојиновић. — Ја сам унеколико 88
довољан одговором г. Министра Привреде, само налазим да та комисија, која је лањске године била за ограничавање тих комплекса шума, вије радила у оном правцу који закон наређује. Она није била надлежна за оне ствари које је радила ; она је имала да ограничава, и у то вроме није ограничила ниједан део шумског земљишта, нити је једно решење донела по тим споровима између села и државе. Нарочито општина коранићска, она нема више шуме него онај мали део од 100 хектара, који нема везе са државним шумама и који је комотно по за: кону могао припасти том селу, јер га се сељани нису одрекли ни код комисије нити игде, а чували су га боље него што други чувају шуме, Истина, има села, например општина рибовичка, баш код Иверка, она чува и дан дањи и неда државним чуварима да уђу, нити суседним грађанима, и те шуме и данас чувају као своје. Код других делова, других атара села и општина чувари су државних шума испролавали и исекли готово све шуме, али та општина, рибовичка, нарочито пази и чува тај део шуме, надајући се да ће држава једанпут имати то у виду и да ће им дати тај део шуме. Они и данас плаћају порез, чак неће да се ослобођавају од плаћања пореза, са надом да ће то држава уступити. Није истина то, г. Министре, што кажете, да сте Ви одредили некакву комисију да извиди све тв напомене у мом питању, нити да извиди напомене по свима молбама које сте добили. Ја сам прочитао тај акт, и видео сам да сте одредили комисију, која ће да извиди у општини јабланеско-лешничкој. Ја сам једпом приликом“ Вама усмено напоменуо, да је се Ваша наредба ограничила на један доо, а да жалбе постоје у целом том крају, а у том се акту и не помиње општина коренићска. Ја сам тај акт прочитао и са тим не могу бити задовољан, зато што нисте одредили