Народна скупштина
ЕН
ван | · нио. Ја немам никаква права као Мивистар да по-
)HH
IHH 5
ВА 19H ЈОД НЕ [08 Хо
1PY
ту
панка еј
па
ан
МЕ ui 1 „iy A m PI
i —
| Налази се од стране директора гимназије, да је та
казна мала према кривици, коју Је тај ученик учи-
ништавам одлуке. које доноси професорски савет о кажњавању ђака, осим најтеже одлуке којом се ђак искључује из свих завода Ha свагда. Само та одлука доставља се Министру и само о тој одлуци Ми"нистар може доносити решење. Ове остале одлуке, које доноси професорски савет, директор и раз-
_ редне старешине, извршне су. Ја сам могао ла "учиним само то, да наредим да га приме у другу
гимназију, да не изгуби право на даље школовање. Председник, Андра Николић. — Има реч
. Триша Кацлеровић.
Триша Капцлеровић. — Ја сам задовољан одговором г. Министра, зато што је, нажалост, такав закон, да он нема права да касира овакве одлуке професерског савета, н што је ученик примљен у другу гимназију. Само сам хтео да пагласим TO, UI је сувише незгодно по будућност појединих учевика, да се да тако велико право директору гимназије, — јер овде није професорски савет одлучио, него само директор гимназије. По чл 3. а. он може да искључи једног ђака из гимназије кад хоће, Г. Министар је из мога краткога питања био обавештен о томе да дотични ученик апсолутно није био ништа крив, Наставник Г. Пера Протић незгодно се понаша према ученицима и ученицама, и ако је он крив, ипак је категорички захтевао: или да се дотични ученик из гимназије искључи или он неће бити професор. — И, наравно, после једне такве категоричке изјаве, природно је да ће св задовољити наставник, а не ученик. Ја бих желео да скренем пажњу Гг.. Министру, да што пре мења дотичну одредбу, која је врло незгодпа и назадна и која иде на штету ученика, а која често пута може и да се злоупотреби, као што је и овде случај.
Заступник Министра Шросвете, Јаша Пролановић. — Отпуштање из школе врши провесорски савет, и то увек у споразуму са професорима. А сопз ши ађепла извршује директор, олет у споразуму са професорским саветом. Ја не знам кривице тога ученика, не могу да их испитујем, јер је то питање дефинитивно свршено. Главно је да сам ја наредио да се дотични ученик одмах прими у другу гимназију, н према томе тај ће ученик опет у Београду моћи да продужи школовање.
Председник, Андра Николић. — На реду је одговор г. Министра на питање г. Алексе Жујовића: о управитељу поповићске школе. (Види саcramag LXI).
Заступник Министра Просвете, Јаша Пролановић, — На то питање могу да одговорим ово. Шрв но што сам ја дошао за Министра, управник те школе била је учитељица. Ја сам учитељицу сменио и поставио учитеља. Између њих постоји опет некакав сукоб. Ја ћу одредити комесара да оде тамо и испита ту ствар. Ко је крив, он ће бити кажњен. Е
Председник, Андра Николић. — Има рвч г. Алекса Њујовић.
Алекса Жујовић. — Ја пемам на ово ништа да одговорим.
11. МАРТА 1911. ГОДИНЕ _
ви“ | | i.
18
Председник, Андра Николић. — На реду је одговор г. Министра на шитање г. послапика Фрише Кацлеровића: о попашању лекара Др. 1. ПШапакостопулоса према радницима у Државној Штампарији. (Види састанак ХИ).
Заступник Министра Шросвете, Јаша Пролановић. — Ја сам наредио управнику Државне Штампарије да ми да извештај по тој ствари. Он ми је спровео изјашњење лекара и рекао ми да он то изјашњење лекарско сматра као потпуно, ни да св је уверио да су наводи лекарски тачни, те да он то сматра као свој извештај. Шрема томе извештају овај лекару Држ. Штампарији није лекар кога раденици по неком свом праву имају, да их бесплатно прегледа, него је то лекар Управе Штампаријс, који има да надгледа да ли су радници здрави, да ли могу да раде, јер многи од њих неће ла раде, наго се праве да су болесни. Дакле, он њих прегледа увек, и ако су здрави, он их оставља ва раду, а ако су болесни, упућује их у болницу. Излази по лекарском тврђењу, да су поједини раднишци желели да, и'ако су здрави, не раде а да примају плату, и да су често пута изостајали, те да је због тога лекар био строжи према њима и није им дао да напусте дужност онда кад нису болесни, а све озбиљно болесне штедио је и упу-
- ћивао на лечење.
Ја но могу сам да испитујем ову ствар, ја морам да поклопим вере своме управнику штампарије, кога знам као савесна и ваљапа човека и као пријатеља радника. Ја сам се и сам, као Мипистар, уверио — нећу да кажем да се то односи на ове раднике штампарске — да један известан број државних службеника хоће да добије одсуство и онда кад не треба, а под видом болести. Ја ћу имати прилике да ускоро тим питањем позабавим Окупштину, да се стане на пут изостајању нарочито учитељицама у основним школама. Јер докле врло мали проценат учитеља одсуствује, дотле врло велики број учитељица тражи тромесечно или годишње одсуство, а ретко се која заловољи са једним месецом. То што се јавља код наставница извесно се је јављало и код штампарских радника, који би желели да добију који дан поштеде. Тврди се овим извештајем да је овај лекар, г. Шапакостопулос, једаншут смењен од стране Министарства и доведен други блажи, па је наступило такво побољевање у Државној Штампарији као да влада велика епидемија, које, међу“ тим, у вароши није било; зато су морали накнадно да поставе опет г. Папакостопулоса, који је у том погледу строжи. За ове раднике, које је г. Кацлерови поменуо, тврди лекар да с њима џије поступљено као што тврди г, Кацлеровић, него, напротив, да су им дато поштеде кад год су били болесни,
Председник, Андра Николић. — Има реч г. Трила Кацлеровић.
Триша Кацлеровић. — Мени је познато, г0сподо, да лекара за раднике Државне Штампарије поставља држава, али постоје и правила за лечење тих радника, постоји нарочити фонд њихов; и они, кад су болесни, после извесног протеклог времена имају права на извесну помоћ. Могуће је да и код ралника, као и код других службеника, има симуланата; то нећу да спорим. Али ја сам навео че-
тири конкретна случаја о томе како, због дотичног