Народна скупштина

"MI a i a пи еј та ава плуг пари OM = MR E = SA A IO NM "A paaa aan

суп Тросвете, ја верујем да је он морао одобрити њиR0X|XOB рад, и изгледа да је тачно што је он урадио, · фајер је на основу нетачних информација од подручхиарих му власти морхо такво решење и допети, Али, пзоттосподо, целокупно то извештавање, почев од упраотинјвитеља школе читлучке, па преко школског падзорзиншника, окружног школског одбора и окружног начкоечелника као председника школског одбора, не поnanpPjaHBa, Ha, актима и све је то ненстипито. Школа ТВ ту Читлуку, подигнута првобитно. пре тридесет и онешнеколико година и с обзиром да јо село Читлук т вина таквом положају, да у том селу људи преко лета змоннемају воде, већ морају у бурадима да је доносе MH воса извора или саме реке Моравице, да би могли темнимати воде за пиће. С обзиром на тај акт, пре 30 5H ши неколико година један свештеник који је мудро занечинио, радио је на томе да се црква и школа понтиддигну у месту Истоцима на самом извору реке Мопавфравице. Ко је био у томе крају, он зна да ту има неоштолика количина воде, да одмах ниже самог извора вдлоокреће воденицу од неколико витла. То што је нируучињено онда, и ако је од мештана, Читлучана, поппоп за то осуђиван, доцније су и они сами увидели | влда је поп имао правно. И данас код те старе школе тооппостоји један читав заселак, који се зове Врело, и тот ју томе засеоку има неколико домова са већим бројем вабечељади. LL, Ја молим г. Министра, кад су га већ његове власти вненизвестиле да школа треба да буде у самоме селу, а не јами ту месту Истоцима, ја молим г. Министра, а за то има тлотмогућности, да допусти да и Врелчани, Богдинчани ћ ни Јеровичани могу у тој школи школовати своју лелдецу и да се у тој згради, која је пре три године нлогтодигнута и за коју је општина дала преко 4.000 [10 ка округ 2.000 дин., да у тој згради буде бар једно какоолелење у коме би се могла учити деца оних граввефана који су остали у том засеоку Врелу, и у коме у ноби се могла учити деца из села Богдинца и ПЦеровлнавице, којима је много ближе да иду у ту школу на уцетеетаром месту, него у школу у селу Читлуку, где ће ивисвакако ђаци трпети највећу оскудицу у води.

| Што се тиче оне зграде у селу Читлуку, ја знам олвжако се комисије изражавају о једној згради која те нуди за привремену школску зграду. аје та школска зграда била општинска судница, то ЕР зје чатмара из које се општина иселила у једну зопавеоску механу, а стара судница претворена је у шпколу. Ја молим г. Министра, пошто је ствар већ чавршена, да изађе на сусрет другим грађанима. који пеизимају довољан број деце, да се установи једно ново меолелење у Истоцима, где већ постоји нова школска

квдтвграда од пре три године. = - Заступник Мин. Просвете, Министар Нар и Шривреде, Јаша Шродановић. — Ја сам за не-

игожолико месеца као заступник Мивистра Просвете вштаише пута изашао на сусрет сељецима који хоће п та подигну школу, и чим нађем кандидате за учивавтеље ја их постављам и обећавам да ћу и овде т ото учинити.

\ Председник, Андра Николић. — На реду је олаодтовор г. Министра Просвете на питање г. МиLina Јовановића: о школском одбору школе бунштутушке (В. саст. 11Х).

H Има реч г. Министар.

„Нара школскога новца.

Ја знам да.

0

11. МАРТА 198. ГОДИНЕ | 115

Заступник Мит. Тросвете, Мин. Нар. ГТривреде, Јаша Шродановић. — Г. Јовановић упутио је па мена питање о школском одбору коле бунушке: што управитељ школе није хтво да уведе изабрани школеки одбор у дужност. Управитељ је погрешно протумачио члан 55. закона о народним школама, Наредио сам управитељу да уведе тај одбор у дужност,

Михаило Јовановић. — Ја сам потпуно задовољан одговором г. Министра.

Председник, Андра Николмћ. — На реду је одговор г. Заступника Мипистра Шросвете на питање г. Миланка Марјановића: о Шанти Поп-Христићу свршенош богослову. (8. cacr. LXI),

Окида се с дневнога реда, јер питач г. новић није овде,

На реду је одговор г. Заступнику Министра Просвете на питање г. Јосифа Бојиновића: 0 проневери у школи љубовиској. (Види саст. 2ХП).

Тредседник, Андра Николић. — Има реч г. Министар.

Заступник Мин. Тросвете, Министар Народ. Привреде, Јаша Шродановић. — Г. Јосиф Бојиновић народни посланик, упутпо ми је кратко питање о проневери у школи љубовиској и о школи јалранско- лешничкој 0 Фонду спротних ученика. Школски одбор послао ми је овај извештај: „Нинко Тадић, тадашњи председник општине љубовиске и Шеивко Тешић учитељ, нису никад били оптужени за злоупотребе. Управитељ школе оптужио је Михаила Јелисавчића благајника, за пронпеверу 1247'02 диПо тој тужби наређено је да се поведе истрага и срвеки начелник повео је истрагу и ставио у притвор оптуженога. Оуд је то решење среске власти одобрио“

Стоји то да је Живан Новаковић руковао школским Фољтдом, али га није оштетио него увећао. Ипак ја. сам наредло ла рукује Фондом блатајник а не он.

Јосиф Бојиновић. — То је кратак одговор који само стоји као одговор, али по томе г. Министар Шросвете ништа не ради и не предузима. Т. Министар се ослања на школски одбор. У томе је одбору Живан Новаковић и Нинко Тадић и Њихова се реч тамо чује и пикога више, и како они диктирају капетану, тако се и ради. По закону о општинама одговорни су председници и благајници за сваку дванавстину школскога приреза. Свакога месеца мора се школи потпуно школски прирез предати. У тој шкали љубовиској има таквих злоупотреба које су потпуно · доказане. Баш срески начелник испитао је људе који су на име тога приреза примали, јер треба свакога месеца дати дванавстину школекога приреза. Председник општине и благајник општине, да би оправдали дванаестинве, подносе лажне квите. Тако: Васа Васић из Читлука признао је на ивпиту да није дао квиту од 100 динара, јер никада није лиферовао дрва за школу. То је човек на испиту потврдио и сад ту има неко да је крив: или онај који је потврдио исправу или онај који се одриче исправе. =

Дакле, види се немарпост, а то долази ив партиских рачуна, Министре. Кад се на то обазремо и тако ислеђујемо ствар, нарочито у просвети, да

Марја-