Народна скупштина
.
у листу „Самоуправи“ :
4 НАРОДНА ОКУШШТИНА.
Министар Шравде, К. Тимотијевић. — Посланик TI. Стојан Рибарац упутио је кратко питање на мене са следећим садржајем: у општини средњевској, среза рамског, округа пожаревачког, један је осуђен за иступну крађу од стране кметова. Доцније отац осуђеног оптужио је једног од кметова који је изрекао ту пресуду: за повреду личне слободе, велико -традиштанском суду. Општински суд по дужности пошаље првостепеном суду пресуду и она је тамо остала с актима ислеђења дуго времена. Суд је ослободио кмета од стављања под суд, али пресуду по иступној кривици оног сељака није вратио кметовима и онда кметови траже једанпут да им сета пресуда врати, па траже и други пут, али суд, не знам из каквих развлота, није послао ту пресуду. На неколико захтева првостепени суд не шаље ту пресуду и ствар долази дотле, да је та пресуда, због тога што је првостепени суд није вратио на време општинском суду, застарила. |
Ја сам, господо, по овом питању затражио 9. повембра прошле године извештај од велико-градиштанеског суда. Суд ми је одговорио: да предмет није могао да нађе, због тога што није именован специјални случај, није означено ни једно лице, а књиге се у суду воде по лицима. Председник суда, даље, јавља, да и сам, кад је прочитао питање г. посланика у стенографским белешкама, да се и сам интересовао о ствари пре него што сам му ја и затражио извештај, да је тражио предмет по суду и да Ta нема. Према томе, ја по овоме питању не могу никакво ближе обавештење дати г. посланику, већ бих га молио, ако бих могао сазнати име ма кога од тих, да ми јави, како бих ушао у траг целога предмета и пронашао ко треба да одговара за застарелост.
Председник, Андра Николић. — Има реч r. Рибара.
Стојан Бибарац. — Правилно је објашњење што га је г. Министар дао радом на овом питању, али не верујем да г. председник суда није знао ту ствар, а не верујем због тога, што сам ја оставио у Министарству акт по тој ствари и нека објашњења која сам тражио од велико-традиштанског првостепеног суда поводом тужбе суда општине средњевске. Дакле, г. Министар ако хоће да уђе у то питање, па да се нађе тај акт, а чини ми се да св тај кривац зове Мијаило, то не знам тачно, али знам да је сан Јована Шрокића, председника радикалне странке у Оредњеву. Ништа друго немам да кажем.
Председник, Андра Николић. — На раду је одговор г. Министра Шравде на питање г. Мих, Ђорђевића : о писању у владином органу поводом избора ошшт. часника на Убу. (Види саст. БУП).
Има реч г. Министар.
Министар Шравде, Коста Тимотијевић. Т. посланик Михаило Ђорђевић, 17. јануара ове године, упутио је питање на мене, поводом писања о ваљевском првостепеном суду. Питао ме је тада: да ли јет. Министар уверен да су судије радиле противно закону, као што је у листу тврђено; хоће ли противу њих предузети потребне мере, те да се други пут овакве ствари
_несено је на основу просте констатадије лекарске;
која се акта односе на ово питање, видео сам слез=-65.0 деће. Начелник среза тамнавског, решењем својић но: под 1. јануаром ове год., ставио је у притвор опту=-утис жене за дело тешка повреде тела. То решење до-ол «
дао ближе одредбе о повредама приватног тужиоца и првостепени ваљевски суд, који је имао да р
под кривичну истрагу оптужених. ) оснажио исти ваљевски суд, решењем својим од 2715 јануара ове год. Бр. 8842.
су судије: г. Томић, Вуковић и секретар Гач Господо, ја нисам могао наћи до суда апсолутивиту никакве незаконите радње. Суд је добро радиојон: нашао је да прво решење полициске власти пау а довољно поткрепљено лекарском сведопбом ,у“ побп 7 гледу квалиикадије дела, а кад је, доцније, поштетто! је решење то послао, добио лекарско мишљење прееаи · цизно и власт на основу тога донела решење о принуп | твору, исте судије су нашле да то одговара закон ноле и решење одобрили. Према томе, ја на питање м ва Ђорђевића одговорам: да не мислим ништа предузеттавт, против судија ваљевског првостепеног суда, јер навн 4: лазим да су судије радиле како су требали да радеде Михаило Ђорђевић. — ГР. Министар Правдуда а саопштио је овде моје питање које сам ја упутивитуг на њега, Међутим, чини ми се да баш саму суштинунити мога питања у последњем саставу, који је прочитаорети нијетачно наведена. Јасам питао т. Минпетра Правдвела 5 мисли ли он ваљевски првостепени суд, ако налази дуг нај је суд радно по закону, узети у заштиту, или обраттацо но, ако мисли да је суд радио што против законано:: мисли ли против њега предузети какве мере. У тошот " смислу је било моје питање. Из овога, што је Шеј Министар прочитао, изгледа да ја тражим ла (60 57 против ваљевског првостепеног суда поведе истрав = за неки рђав рад његов. Међутим, то није суштиненитт питања. Ја сам, господо, био уверен исто тако када 0 сам то питање поставио, као и сад што знам, дл „и је уверен и г. Министар Правде, што се могло BOL његових речи закључити, AG JO BaJOBCRH NDBOCTGBT50! пени суд радио по закону. Али, оно што је менфеом побудило да то питање поставим овде у Окупштинавинт. то је то, што је после судеког решења независнојбнон ваљевског првостепепог суда владин орган „Самоомеј управа“, у уводном чланку тако је бесомучно и тако Ј| оле чудновато и неочекивано напала ваљески првостепени непе суд, квалификујући његову пресуду као противзаконј ом: квалификујући као да је та пресуда резултат пареп тизанског рада дотичних судија, који су тај предат мет решавали. То је био повод што сам ја то i 01 тање упутио. Мени изгледа чудновато и неупутнтут
суд и да назива судије да су партизанске, само зато што су они поништили једно решење полштот