Народна скупштина

БН 19 54 [9 Хо но

ји

И р

“e

19. МАРТА 1911. ТОДИНЕ : Đ

WHCRG BdAaCTH KOJO je почивало на хрђавом лекарском уверењу. (Илија Илић: дашто сте то питали2). Г. Илија Илић као адвокат пита се, зашто то!2 Зато, т. Илија Илићу, што владин орган треба да има неке извесне принципе, извесна правила, не може он нападати поједине сулове и износити како сулови раде против закона и суде партизансви. Јер ако се то утврди н ако се почне тако

радити, онда ће највећа одговорност пасти на владу,

· јер влада је била та која је формирала данашње

судове, и изгледа према томе да влада узима само онда судије у заштиту кад то иде у интерес њених шартизана, а напротив, да напада суд, чим бе у њему донесе одлуке којима се не штите интереси њених начелних пријатеља.

То јо била побуда збег које сам ја поднео то питање. Ја сам молио P. Министра Шравде да уложи протест, јер апсолутно дужност је била Министра Шравде да скрене пажњу својим колегама, да то не иде, да никакав ред, никаква правила не диктују да се тако ради у једној уређеној, организованој држави. Ја мислим да је моје питање са свим умесно и држим да је г. Министар Правде учинио у овоме смислу штогод према својим колегама.

Председник, Андра Николић. — На реду је одтовор Г. Министра Правде на питање г. Љубе Ђерасимовића : о молби Јеврема Спасаћа, који је невино осуђен. (Види cacr. LX.) (Чује се: Није овде.)

Пошто г. Ђерасимовић није овде, то се питање скида с дневног реда.

На реду је одговор г. Министра Правде на питање г. Јоснта Бојиновића (Види састанак lLXII) о неислеђивању кривице бирачког одбора општине бељинске, који тако исто није овде, И ово се питање скида с дневног реда,

На реду је одговор г. Министра Правде на питање Радослава Агатоновића (В. састанак XXIV): о злоупотребама председника општине катунске и пеступку првостеп. суда, који такође није овде. И ово се питање скида с дневног реда.

На реду је одговор г. Министра Правде на питање г. Илије Илића: о зидању казнених завода. (Види састанак ШХХУ).

Министар Правде, Коста Тимотијевић. Питање о подизању казнених завода код нас је једно од важних и прешних питања, мени је само жао што је дошло у категорију кратких питања. Али, кад се г. посланик тим питањем послужио, мени је част да одговорим г. посланику следеће:

Решењем Министарског Савета од 9. септембра

1906. год. одлучено је:

1. Овлашћује се Министар Правде да што пре приступи поступном подизању казнених завода;

9. да на ову сврху може у првом реду утрошити уштеду Фонда за подизање казнених завода Код Управе Фондова, која је тада износила 1,218.881'67

динара а данас износи око 1,500.000 динара;

8. ставља се у дужност Министру Финансија да 8,000.000 динара, узетих на послугу из Фонда законом од 29.јануара 1900. године, врати Министарству Правде за исти Фонд;

4. овлашћен је Министар Шравде да може одмах приступити припремним радовима за подизање једне казнионице од 1.000 осуђеника са села, као и за подизање завода за малолетне осуђенике.

Решењем Министарског Савета од 16. јула 1909. године одлучено је, да се кавнени завод за малолетнике подигне у Пожаревцу на месту зв. „Забела“, које је општина пожаревачка уступила у својину Министарству. Приступљено је видању овога казнонор завода и он ће бити готов крајем ове године. (Овај модерни кавнени завод са целокупном инсталацијом коштаће 1,000.000 динара.

Ја сам решењем својим од 5. новембра 1909. год. одредио једну стручну комисију за казнене заводе, и ставио јој у задатак да прегледа стање да“ нашњих наших казнених завода и поднесе ми свој

_извештуј о томе; као и да да своје мишљење: ко-

лико би и где требало подићи казнених завода.

Шрема извештају комисије: садашњи казнени вавод у Нишу, апсолутно је неупотребљив; да је казнени завод у Џожаревцу за мушке такође неупотребљив; да је казнени завод за женске у Пожаревцу недовољан за смештај и разумно извршење досуђене казне и да би се преправком и дозиђивањем исти завод могао претворити у један добро уређени казнени завод за женске.

Казнени завод у Београду апсолутно је неподесан и служи у тој цељи само у оскудици друге боље зграде. Одељење у Топчидеру може привремено да задовољи захтеве, али само кад би се учиниле знатно поправке и дозићивања. ТО Министарство није у стању да предузима и исдрпљује свој Фонд, јер је законом од 14. јануара 1901. год. топчидерској економији уступљено имање на коме се налази казнени завод, те завод има ту да остане док се не подигне нови. (ем тога што има извесних идеја да Топчидер буде намењен -агрикулном Факултету.

Комисија ми је предложила да је потребно подићи: један казнени завод за робију у коме би се сместили осуђеници који издржавају казну у нишком и београдском граду; један казнени завод за затвор, у коме би се сместили осуђеници који издржавају казну у Пожаревцу; 3. да се доврши оправка и дозиђивиње женског казненог завода у Пожаревцу; 4. да се подигну још две робијашнице у којима би се сместили осуђеници из Топчидера и да се подигне још један завод за затворенике.

Комисија је прегледала земљиште у Добричеву

које сада ужива сточарски завод, и нашла је, да би се један део земљишта могао уступити Министарству Правде за подизање једног модерног казненог завода за робијаше. На овај начин би се постигло, да се корисно употреби целокупно имање у Добричеву, које се и сада обрађује радном снаPOM осуђеника казни. завода, који се ради тога тамо одашиљу, јер би се радна снага осуђеничка концентрисала у Добрићеву и корисно употребила, те би на тај начин и казнени завод и сточарски у Добричеву корисно могли испунити своје специјалне циљеве. "5 0) осталим местима, на којима би се имали подићи казнени заводи, не треба ни говорити, докле тод Министар Финансија не врати Министарству Правде узетих 3,000.000 динара на послугу, јер подизањем казненог завода у Џожаревцу и Добричеву исцрпиће се Фонд за подизање казн. завода код Управе Фондова.

Према моме предлогу Министарски Савет решењем својим од 27. јуна 1910. год. одлучио је;