Народна скупштина

ere

)8O0 | овом питању и могу известити г. посланика, да ствар уто | стоји овако: кривица Милосава Никодијевића нв )s8 « Забрађа, оптуженог због утаје, односно послуге на [ом : коју се ово питање и односи, потпуно је ислеђена у н и сад има само да се одреди претрес за пресупод - ђење. Према извештају суда овај претрес није мо0871 · гао бити одређен још стога, што сем ове оптуге . жени има још две засебне кривице. По једној од хит тих кривица донето је решење о прекиду истраге, јон које још није извршним постало, а по другој се лан _ чека на извештај Главне Контроле, па да се од-

хеџ __реди претрес. После оваквог извештаја судског, ја јни _ нисам имао шта да наређујем иследном судији, уп _ пред којим сада и нису акта. Ја мислим да Г. по59 сланик с овим одговором може бити задовољан, деј јер је из њега могао видети да је урађено све што

зр је требала па да се претрес одреди и да се сада нов чека само на извештај Главне Контроле, па да со от то H учини.

Благоје Антић. — Задовољан сам одговором

| i г. Министра. |

Мимшстар Травде, Коста Тимотијевић. га _ Друго је питање г. Антића, по коме је Живота Млакод _ деновић-Радосављевић, 4. новембра 1905. год. подовн _ нео тужбу петровачком првостепеном суду против дБР_ часника општине шетачке: због издавања лажног ве _ уверења за потврду таније Лазару Младеновићу из

5 Шетоње.

Г. посланик наводи, како је суд ову тужбу послао начелнику среза млавског да утврди: које је уверење лажно: прво или друго, па да по тој кривици акта пошаље суду, — па пита: шта је узрок да но овој тужби још нико није узет ни на одговор и да ли сам вољав да наредим петровачком суду да ову кривицу једанпут оконча. На ово питање г. посланика имам да одговорим: да ствар стоји овако: Тужба је узета у поступак, али је иследни судија решењем својим од 19. новембра пр. год. прекинуо истрагу по тој стварњ, и ово његово решење још није постало извршно.

Благоје Антић. — Па, задовољан сам одговором г. Министра. |

Председник, Андра Николић. — Господо, дајем 10 минута одмора.

Настаје одмор.

(10.15 час).

(После одмора. 10:25 час.) Председник, Андра Николић. — Настављамо ва — рад, господо: | Има реч г. Министар Правде да одговори на п питањег. Јосифа Бојиновића (В. саст. 2 Х1) који није овде и које се према томе скида са дневног реда. На греду је трећа тачка дневног реда: претрес законског предлога о помоћи оскуднима у храни, Пошто г. известилап Агатоновић није дошао, то молим г. секретара да га заступи, Изволите чути извештај. Секретар, Благоје Илић прочита предлог закона и извештај одборски. (В. саст. LX m LXV). Председник, Андра Николић. — Отвара се, господо, начелни претрес. Има реч г. Министар Привреде.

19. МАРТА 1911. ГОДИНЕ т

Министар Шривреде, Јата Продановић. Равлоге за овај закон навео сам у спроводном писму. Као што је познато, 1904. године донесен ја закон о помоћи оскуднима у храни. У чл. 1. тога закона се каже: да се може узети новац да се народ у невољи потпомогне. То је прво узимано из фонда кошевског, затим новац округа београдског и смедеревског, који се налази у Министарству Војном као депозит за зидање касарне у Паланци, и напослетку позајмица ив Управе Фондова. Чл. 12. одредио је ред којим се та позајмица враћа, и ставио је на првом месту Управу Фондова, затим Министарство Војно и напослетку кошевски Фонд. Министар Војни је молио да тај ред променимо, да тачку његову, која је на другом месту, ставимо на прво место, тако да се врати од прикупљеног новца прво Министарству Војном ова сума од 464.468 дин., па онда да се врати Управи Фондова, која је на првом месту; па, напослетку, кошовском Фонлу који је на трећем месту. Ми смо у министарској седници претресали и нашли да се може одазвати захтеву г. Министра Војног, пошто су његове потребе најпрече и молим Народну Окупштину да то усвоји.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. Триша Кацлеровић. Триша Кацлеровић. — Јаћу да проговорим

само неколико речи о овоме. Ово је ваљада последњи остатак од зле прошлости 29. маја, Било је време у нашој земљи, кад су се и варошани, а исто тако и сељаци, утркивали ко ће што више да учини за војску и да подиже што скупоценије касарне. Ту је у главном било два мотива: прво, да се додворе двору, јер је онда то била мода давати на војску и подизати касарне и што је био притисак на народ; и друго, што је народ веровао да ће му се подићи благостање, да ће се појачати индустрија, ако свако место буде имало касарну. Овде ће бити грех за један округ да баци у мутну Марицу 500.000 динара и да врши посао за који је дужна држава, и за који са вашег гледишта, треба да се подмири из општих трошкова.

Ако запитамо — ово наводим само ради потврде ових ствари — да ли тај стари овруг подунавски има добрих школа, путева, лекара и болница, да ли сељаци, који имају да плате оволику дажбипу, имају добрих модерних справа пољопривредних, — видећете да их немају. А они су били толико малоумни, да су лаке руке дали '/, милиона динара да се направи касарна! Уосталом, ја држим да потреба за подизање касарне није онакве природе како то Министар Војни каже. Кад су 1904. и 1905. год. тадањи Министри рекли, како немају ни стопе земљишта у Паланци за подизање касарне, ја не знам откуд се сад може подићи касарна у ЏШаланци, кад и сада нема потребног земљишта за њу.

Ја сам противан овоме предлогу, и поред свега тога што је тај новац био већу Министарству Војном. И ја налазим да ће Скупштина погрешити, ако народ оптерети са овим неправичним наметом, а учиниће добро Окупштина, ако први законски предлог, онај први закон, чији се чл. 12. сада мења,

и не изврши, него народ округа подунавског осло-