Народна скупштина

8 НАРОДНА СКУШШТИНА.

боди сваке обвезе према Управи Фондова или му врати тај новад.

Председник, Андра Николић, — Има реч г. Бора Поповић.

Бора Поповић. Из говора г. Министра Привреде, а тако исто из мотива у спроводном писму, којим је г. Минрстар пропратио овај предлог, види се да је народ старог округа подунаввеког још пре 10 година одредио извесну суму новаца ради подизања касарне у Џаланци.

Ја бих се могао сложити са г. Кацлеровићем, да није ова потреба била журна и прешна; али, вад је народ одредио ову суму на тај циљ, онда је она требала бити на исти циљ и утрошена. Она је међутим 1904. тодине ангажована као деповит Министарств» Војног на други циљ, а то је: као помоћ оскуднима у храни. Моја се критика ту не би задржала, али кад је она ангажована законом, кад је о томе већ закон донесен, онда је тај закон требало и поштовати.

Малопре је г. Министар казао ред којим су се требале вратити дуговане суме, прво Управи Фондова, а затим Министарству Војном и напослетку Фонду кошевске хране.

У закону је још предвиђено време за које се та дугована сума има вратити. Прво, дужници су требали у року од 8 године да врате тај дуг, а преостатак дуга, ако би га било, уноси све у бупете појединих дотичних општина, Према томе, да ли су те суме унесене у бупете општинске, требало је да води рачуна о томе Министарство Финансија. И последња најшира повластица, повластица широке руке, била је у томе, да оне ошштине које су слабе могу ту суму распоредити на 3 6упетске године. Према томе, требало је свега да протече 6 година, п у времену од 6 година има се цела дугована сума вратити.

Међутим, у мотивацијама видите једну ствар која није ни мало утешна, да ће се та сума вратити кроз икс година, сасвим неодређено, значи да Министарство Финансија, а тако исто и Министарство Народне Привреде, које је било позвано да води рачуна о овоме закону, нису ни мало водили рачуна да се та сума на време врати. Ја, противко предлогу г. Кацлеровића, а то ме јеу главном побудило да говорим, сматрам да је овај поднесени пројекат добар, јер он долази, и ако доцкан, да поправи једну неправду учињену према народу округа подунавскога. Само добра страна овога пројекта има и своју сенку, а та је сенка у томе што она хоће законским путем да заклони званични немар и непоштовање закона, две OGOбине које, нажалост, нису ни усамљене ни врло ретке у данашње доба.

Председник, Андлра Николић. гт. Министар: :

Министар Народне Тривреде, Јелпа Шродановић. — Ја ћу да одговорим прво г. Кацлеровићу, па онда г. Бори Џоповићу.

Ја нисам овим законом никако изменио однос Министарства Војног према овоме новцу. Овај новац припада Министарству Војном на основу једног другог закона. Овде се само каже да се мења овај ред, којом се тај новац враћа Министарству. Ако хоће г. Кацлеровић да зна, моје је

Има реч

мишљење да држава треба да подиже касарне а не окрузи. Што се тиче изјашњења овога закона, г. Поповић треба да буде уверен да је Министарство Народне Привреде и Министарство Финансија радило све што је могло да се овај закон изврши, али Орбија није једина земља која један закон и извесна потраживања од појединаца не може да изврши у одређеном року. Тога има и у свима земљама, чак иу онима у којима је администрација државна много боље уређена. То се предвиђа, да се у одређеном року врати, и велика већина је вратила; али има извесних општина, у којима је било града, поплаве, других елементарних непотода, те онв тај новац нису могле вратити.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. Милутин Отанојевић. Милутин Станојевић. — ад се вратимо у

прошлост и видимо на који су начин ове суме наплаћиване од народа и за касарне и за оне пукове краљице Драте и томе подобно, можемо слободно и за ову суму да закључимо да је било извесног притиска, на тај народ. И како тај народ може бити није жедео да ту суму да, а прилике су се данас измениле, ја ћу да гласам и за овај предлог у начелу, с тим да ћу у специјалној дебати да га допуним, да бе врати новац, али не Министарству Војном, него округу који га је дао, па нека тај округ према, садашњим приликама реши на који ће циљ тај новац да употреби. Можда је, потреба, воја је ово изазвала, престала, па зато нека округ поново донесе одлуку шта ће стим новцем да ради. Можда округ има сада далеко прешнијих потреба него што их је имао у оно доба, и како су то његове паре, то нека он и реши како ће да их употреби. .

Председник, Андра Николић. — Има реч

-т. Триша Каплеровић.

Триша Кацлеровић. — Ја, господо, знам да такав закон постоји и да због њега не може бити крив г. Министар Народне Шривреде. Он и влада могу бити у толико криви што су се солидарисали са захтевом Министра Војнога. Ја сам овде EDHтиковао једну злу радњу из прошлости, а како је 29. мај, кажете, збрисао све оно што је некад рђаво рађено, и како су се данас многи односи изменили, и кад се зна из којих је мотива народ дао ове прве, ја држим да тај закон не треба да се изврши: народ треба откупити или тај новац треба да се врати народу. Тако ће Окушштина учинити једно праведно дело и неће се солидарисати са рђавим радом у прошлости.

Марко Трифковић, — Како се овде решава о новцу који је прикупљен од народа округа београдског, и како се овом законском изменом чини једна неправда народу округа београдског, то, као посланик округа бвоградског, сматрам за своју дужност да бар неколико речи проговорим. Из речи pr. Министра Шривреде чули сте да је овај новац покупљен од народа округа подринског, а тај округ састављао је округ београдски и округ смедеревски. Да су и данас та два округа у саставу, ја не бих ништа говорио против овога, али како је округ београдски одвојен од округа смедеревског, ја не могу да увидим зашто треба да округ београдски подиже касарне округу смедеревском — јер народ

шефу

RANU OOU

пннунштинае пренети неће

HT

ко] ср

O ”. O O u о : ос од с | “> а»

' с Си 3 ta

РБ

| O 3

а! :" О

а 28

| .“ NM hi Mir bj

= о