Народна скупштина
Ра - ТЕјАМ а 27 АЈ |
T(OHiRpyra смедеревског долази у најбогатије крајеве опште земље, док се за београдски округ не може то
чаавррдити.. Ја мислим да је правилно мишљење г. ни Чинистра Привреде, да треба касарне да подиже тек ржава — ни кад г. Министар тако мисли, онда аптоотребно би било да ми ову законску измену у начелу пебјдбацимо, па ако је допста потребно подићи касарну „Bil _ Паланци, то нека је подиже држава средствима уатиррикупљевим од целог народа, а не да се равревује RBH OO Ha округ београдски, јер је велика неправда да товвоградски округ подиже касарне округу смедерев„молком. Ово у толико пре, што су посланици округа 'чтоввоградског поднели Народној Скупштини предлог инјоојим су тражили да се тај новац, који је при-
запуупљен за те касарне у Смедереву, врати народу
пудакруга београдског, те да он тај новац много кочнонисније употреби. За то ћу ја гласати против овога клефредлога и у начелу.
п Председник, Андра Николић. — Има реч 10. „ Јоксимовић. А _ Драг. Јоксимовић. — Потсећањем на прош-
тосост г. Станојевић је изнео истинито твђење, да 9 вива сума није дата зато што се налазило да кавнугарна треба да буде у Шаланци, и зато, што су елинла била мишљења да је потребна још једна кавнцварна, него да је кредит одобрен био само зато, з9 па се некоме учини по вољи и да се некоме неко збоддобри. Ја као и г. Министар Привреде налазим 58% ва касарне треба да подижу, не поједини окрузи 805 _ срезови, него држава; и онде где држава нађе 5 па је потребно да подиже касарне, она ће из опу затитег бупета, трошком целог народа, подићи касарпу 'т sme треба. У овом случају ја сам противан овоме клабредлогу, . зато што округ београдски треба да кнлсодиње касарну у неком другом округу. Ја још ввазумем да један округ из својих локалних обзира оп _ потреба хоће да подигне касарну у свом округу, пали не разумем, и не бих одобрио никако у овом веталучају, да београдски округ плаћа касарну смензпаеревском округу, као што не бих одобрио ни то, ва смедеревски округ подиже касарну бвоградиозком округу. Ја нисам за овај предлог ни у начелу, пар ако ми једном решимо да се ова сума стави 1 за расположење Министру Војном, онда ми знамо, ог об досадашњој традицији, да ће Министар Војни 10 ту суму
нв хоће, без обзира на жеље п расположење на.ODAHHX посланика у овом тренутку. Нисам још и тоттога за овај предлог, што су посланици из сменецдеревског округа и београдског округа поднели већ дедан предлог, тражећи да се та сума врати ономе, гооји ју је и приложио, и држим да треба да ни тостали посланици потпомогну смедеревске и беогепрадске посланике, јер то што се њима овога треутка дешава, то: се може и вама свима сутра детвити. То је једна неправда, a у неправди треба ва смо сагласни увек да је одбијемо.
Председник, Андра Николић. —
Министар Привреде.
Митистар Народне Привреде, Јаша ПродагОвИћ. Овде су пали неки разлози које ја као ниТинистар не могу да уважим. Ова цела дебата од вуттране опих који су противни овом закону личи ши на ону басну о „Вуку и Ждралу“. Вуку пала гиоошчица у грло, а он замоли ждрала да му је из-
Има реч
pi
CTEHOFPAŠSCEE ВЕЛЕШКЕ 1910.
i VES UI 12. МАРТА 191. ГОДИНЕ Мај 9
присвојити и употребити је онако како.
вуче. Ждрал завуче главу у његово грло и извуче
му кошчицу из грла. Жедал га запита: „Шта ћеш да ми даш, што сам ти извукао кошчицу из грла“ А вук му одговори: „Ђаво нека те носи, моли бога што си из мојих чељусти извукао главу читаву, какву још награду тражиш2“ /Смеј/. Тако је и овде.
Ви хоћете да узмете Министру Војном једну суму, коју он није морао дати оскуднима у храни. Да је он подигао касарне онда, кад је имао новац у рукама народ тај новац не би могао добити. Учинио је услугу народу, ставио је на расположење држави новац за оскудне у храни, па пошто је то учинио ви сада кажете: не дамо му новац. То није коректно од Народне Скупштине. Ви сте требали онда, кад је решавано о тој помоћи, да ту ствар решите и да вратите новац народу. Не могу ја сада, као Министар Народне Шривреде, да одузимам од Министра Војног оно што му је Народна СОкушитипа дала. То би био наопак рад у држави. Ако влада нађе за потребно да тај повац утроши на друге потребе, она ће то учинити предлогом, а исто тако и народни посланици, који имају право законодавне иницијативе, могу поднети предлог да ce та сума одузме од Министра Војног.
(Драг. Јоксимовић: Шостоји такав предлог). Нека се реши.
(Драг. Јоксимовић : Зашто је овај предлог дошао пре онога2).
Не могу ја као Министар Шривреде подносити предлог, војим одузимом Министру Војном оно што је он имао и што је оп мени дао на зајам, нити моту допустити да Окупштина то реши и правити од тога питање. Ја овде не мењам ништа положај Министра Војног према овоме новцу, ја сам њему једним законом признао — односно мој претходник — na je Taj новац његов, јер његов и јесте. Ја само тражим првенство да га он пре наплати него Управа Фондова. То ви можете примити или одбацити: али, да тај повац одузимамо од Министра Војног па да га дамо за нешто друго — ја то не могу да примим.
Милутин Станојевић. Ја остајем при првоме мишљењу да, пошто је толико времена од како је овај новац наплаћен, како су се окрузи поделили и стање сеу та два округа изменило, да се тај новац понова стави на расположење тим окрузима: београдском и смедеревском, па нека та два округа поново реше ствар.
Председник, Андра Николић. — Више се нико не јавља за реч. Шриступићемо решењу. Гласаће се поименично о усвајању овога законскога предлога у начелу. Господа која усвају овај законски предлог у начелу изволеће гласати за, у противном случају против. Молим г. секретара да изврши прозивку.
Настаје гласање. Секретар, Миша Трифуновић прозива посланике да гласају и они су гласали овако: Гласали су за:
Алекса Трајковић, Андра Николић, Андра Ј. Цветковић, Анта Радосављевић, Антоније Мутаповић, Атанасије Продановић, Аритон Марковић, Благоје Антић, Благоје М. Илић, Боривоје Поповић,
« 2